Црњански, Милош - Сеобе 2
прегорела, витка, лепојка, која је личила на лепу Циганку, а која је Павлу рекла да је родом из Мохола, и, презименом, Бирчански. Вишњевски је о њој причао да је удовица младог лајтнанта, а да је тај лајтнант умро, на путу у Росију.
Необично обилних груди. Она је Павлу причала да су оне, обе, Бирчански. А да се њен вереник налази у росијској војсци. Имала је врло лепе, светле, граорасте, очи.
Жалосно је, каже, да он неће у цркву. Ни госпожа Јулијана, ни госпожица Дунда Бирчански, нису знале да јашу и нису јахале.
одласка, нестао, као да је у земљу пропао, а у његову кућу није више долазила, ни госпожа Јулијана, ни госпожица Бирчански. Кроз башту, у кућу, улазила би, пред вече, праља, млада, лепушкаста, коју је Павлу био нашао Хурка.
А ни колевка није била близу. У први мах, Ана је и сама била охладнела према мужу, уочи свог порођаја. Дунда Бирчански није јој из главе излазила.
је Павла највише заболело – Трифун се био, кад је Вишњевски дошао, прикључио Вишњевском, а пратио, као сенка, Дунду Бирчански, око које су се тискали млађи официри.
Чим се буде ослободио брачних ланаца и добио децу своју, мисли да узме његову сваст, госпожицу Дунду, Бирчански, от Мол. А кад је Павле пребацивао, бригадиру Витковичу, њиховом рођаку, да мирно гледа сву ту срамоту, Виткович му,
Сетивши се онда госпоже Софике, са којом је Трифун путовао, и поред његове Дунде Бирчански – и жалости за децом – Павле се намргоди. А после, и нехотице, осмехну.
То му је тражила и фамилија. Сваки! Чак су му и подметали! Чуо је да се прича да је био обећао, у Токају, брак, Дунди Бирчански. Да се био верио са Теклом, миражџиком. Да је преварио сваст Зиминског! Узалуд је он доказивао да су то лажи.