Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
полезним језиком научити се и прекрасне божествених умова књиге читати; и желећи да се ове, мени паче всјакаго злата и бисера честњејше и дражајше благодати достојан колико могу покажем; и да не чујем једанпут оно неблагодарнога раба сакрившаго
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Орли од бисера леже по твом скуту, Крсти по стихару, и сафири вратом; Мирисе Истока остављаш по путу; Твога коња воде поткована
Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света. Још не виде царство тих аздија; нити Визант тих бисера; нит сетније звуке Изви ко са харфе; нит могаше бити Снег на Рилу бељи него њене руке.
Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Својим белим зубима, као низом бисера, он се церио, не би ли се умилио том страшном човеку. Пошто је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао
дрског, брбљивог, официра, који је жељан да се истакне, да се покаже учеван, па, као ћорава кока, нађе каткад и зрно бисера.
формулама, као неки ескадрони, који егзерцирају на небу, само што нису састављени од људи и коња, него месечине и бисера. Познао је ону међу звездама, која је зорњача.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Њен отац, још пре него што су се наше мајке родиле, прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да стави као улог, ставио је своју жену, једну из породице Естерхази, и тако добио
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.
Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо. Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1850. изишла је збирка његових стихова Срце, Низъ драгоцѣногъ бисера или духовне и моралне пѣсме за дѣцу (Задар, 1856, друго издање на Цетињу, 1865), Цвѣће (Задар, 1858), 1860.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ободом је радијално учвршћено једанаест кракова, на које су стављена прво мања, па већа зрна бисера. Само први ред бисера стављен је на мање сребрне цевчице, затим су зрна одвајана Низом гранулираних зрна.
Само први ред бисера стављен је на мање сребрне цевчице, затим су зрна одвајана Низом гранулираних зрна. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Хасанаго,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се увија, увија тако дубоко.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па каквом си се понео помамом да мени ти, ти мени нудиш дар?! — Ја немам злата, немам пурпура, ни бисера, ни камена што сја, ал' имам све: — Самсона имам ја!” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета.
Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с
“ 37. Код попова двора Гувно преровљено, Златом поплетено; На гувну је рпа, Рпа од бисера, И по рпи пало Јато голубова; Сви голуби гучу, Голубица не ће.
Гдјено синоћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер’ вечерасмо, Лијепу ти дјевојку видјесмо! За главом јој од бисера лале. Ја јој дадох коња провађати, Она коњу тихо говораше: “Ој дорате гриве позлаћене, Је ли ти се господар женио?
сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.
од црвене; Струк му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером: “То нам једи, па нам пробесједи!“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна шкољка. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој је чиста филдиша, б'јеле руке — крила лабуда. Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера. Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Сан) 28 — Два локвања око пања? (Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире?
— Бог ми дао па су у мене црне очи, округло лице, подуга носа, мали’ уста ко кутијица, зуби били ко дизија бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице; тако ме је бог створио, баш од ока за доброга момка.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Цар се на то насмеја па јој рече: „Даћу ја за твога сина девојку, ако начини ћуприју од мога двора до свога од бисера и драгога камења.
” Онда се мати врати кући не обзирући се, и како је ишла од царева двора, све се за њом ћуприја градила од бисера и драгога камења до пред њезину кућу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дубак до
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне тканине, шарене ћилиме - све се то блистало и осмејкивало у сунчевим зрацима
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
памука, кријумчарима алкохола, копачима злата, о ракетерсима и киднаперисма, о животу китоловаца, о животу ронилаца бисера, о животу у Легији странаца.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тада се она исправљала, стегнута у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата. Излећеше вила јата.
виле Там’ су биле, И теб’ кажу А не лажу: Код нас ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И бисера, Сребра, злата Као блата У нас доста, Кâ там’ поста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те године открио је славни Хершел једну нову планету, Уранус. Њена величина претстављена је овим зрном бисера од два и по милиметра дебљине; и она је куд и камо већа од Земље.
Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном граната које је малко веће од бисера којим сам претставио Уранус.
тога потпунога неба, које се не ослања ни на какав хоризонат, обавила се млечна стаза као гривна оплетена из ситног бисера. Звездана јата која смо постепено виђали са Земље, сада су нам, сва одједном, на видику.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
). Збирка песама проте Јована Сундечића Низ драгоценијег бисера или духовне и моралне песме за децу, издата 1856. у Задру, прва је оригинална збирка поезије за децу.
године објављене су и свеске од ВИИ до X) 1856. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме) 1858. Ђорђе Рајковић: Јед и мед.
Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме и нове песме) У Сомбору покренут Пријатељ српске младежи, српски лист за децу (уредник Никола Ђ.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера. Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале. Биле су то стално исте приче!
Није јој више било ни до Горњега, ни до Доњега света. Она је тражила и налазила свет у себи А зрно бисера расло је и крупњало. Љескало се и зрачило као некакво мало сунце.
Али, шта се то других тиче? Потајна гордост Седефне руже подавала је зрну бисера све бљештавије и раскошније боје. Оно сада у себи није носило само нежни сјај Месеца, бљесак Сунца, већ и преливање
Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху. Је ли то што је чуо био шум таласа?
морскога дна комешали питајући се где је Седефна ружа, док је у излогу најскупље продавнице града блистало зрно бисера.
Као мале месечеве кугле зрачила су зрна бисера из латице шкољке коју Сребренка назва Седефна ружа. — Узми једно! — положи Сребренка на дечаков длан зрно бисера
— Узми једно! — положи Сребренка на дечаков длан зрно бисера најкрупније од свих, а Маријан га пусти у џеп, помисливши: »Како ће се старац обрадовати кад га види!
да је дечак и одрастао на леђима рибе, али Маријан никоме ни словом не откри где налази највећа и најблиставија зрна бисера. Временом се рибар Лука, обогатио и саградио велику кућу чији се кров црвенео издалека.
На врежама и брежуљцима лубеница, као ниска бисера, треперила је роса на првим зрацима сунца. Старац седе и ослони се о довратак колибице. — Како сам глуп сан уснио!
Волео бих је! Никада је никоме не бих дао. Држао бих је затворену у кутији, баш као што мама држи зрно бисера. Што је побегла? — Баш зато! Баш због твоје жеље да је држиш у кутији! Воли, али не присвајај пријатеље, Радане!
Други пут, био је сав у рушевинама, али је иза гомиле трошног камења, као џиновско зрно бисера, бљештао Замак њему намењен. Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! А у гривни биће слова Од бисера, алемова: Овај дарак онај даде, Што пред твојим сјајем паде, И што снива без покоја До два мила ока твоја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко
сад сам је испунила златом; и даћу му ћердан испод врата, један ђердан од жутих дуката, а други је од б'јелог бисера, плести ћу му коњу усред гриве, нека диче краљеве сватове“.
гаће сандалије, а на плећи три кавада жута, а по њима три ћемера златна, око грла три ситна ђердана и четврту мрежу од бисера, а на ноге местве и папуче, па су местве златом шиковане, а папуче сребром потковане.
кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко
морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле дојке два сива голуба; кад говори — кан’ да голуб гуче, кад се смије — кан’ да
Пак се Јанко маши у доламу, те извади три дробна ђердана, два од злата, трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част
поље — равница у Херцеговини на југу од Мостара Мрамор — село са десне стране Ситнице мраморје — камење мрежа од бисера — женски накит Мркоњић Петар — личност непозната историји (у песмама најчешће у друштву јунака из XВИИ века)
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три од Запада; троја од подне, а троја од поноћника.
Више их је неваљалаца, својевољних и нездржних, како што се и блата и ђубрета на земљи више находи него злата и бисера. Те им је закон тежак и мрзак.
А што су што и врсне чије земљане полате супроћ небесних, ако би баш све целе са суха злата с бисера и драга камења саграђене биле?