Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски. Император небу подигнувши очи, Свечано на писму ту преломи сада Печате над страшном судбом Цариграда.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Код куће је сад вече. Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп. Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу.
Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло. Бискуп међутим благ и насмешен, уздао се у вољу Божију.
да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево нагнутом главом, доказивао, пре свега: да је католичка црква блага, нежна и увиђавна.
Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.
Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ. Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бржи је од срне, хитрији од куне. Већ ако се превари, па рекне истину. Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави. Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кад онде дођем, нађем нечајана препјат|ствија. Бискуп латински, благородни Венецијанин, сопротиви се мојему, ту под тим именем, пребиванију зато што нисам венецијански
— натприродан преласан — заводљив преластити — преварити, наговорити прелат — католички великодостојник, бискуп прелаштен — преварен прелаштеније — превара прељу6ими — предраги пренебрегнути — пропустити, занемарити преније —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?
Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок!
Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок!
Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи.
о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.
да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп! — Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! — рече Брне, погледавши га преко наочара. Бакоња отиде ка гвардијану.
мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.
Кад послије ручка отиде да захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: — Остани, синко, још сутра и дођи на мису! Шта то може бити?
Шта то може бити? Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак. Кнез се куњаше да би му то милије било него да му поклониш полак Зврљева.
Али какво би његово изненађење кад му сутрадан у цркви рекоше да ће га тога јутра бискуп зафратрити — сасвијем зафратрити. Он и Срдар згледаше се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Причај ми, оче!“ „Е, онда слушај!“ „Слушам“. „Кад болоњски бискуп Томазо Парентучели године 1446 постаде кардинал и годину дана иза тога постаде римски папа Никола В, стигоше овамо већ
И наш славни Региомонтанус, каснији бискуп регенсбуршки, беше његов ученик“. „И ја бих то радо био!“ „Зар и ти, синовче?
„Претседник Конвента, револуционарни бискуп Грегор, обасуо је академике својим похвалама: „Грађани! Вама припада част и слава што сте пронашли природну јединицу
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у собу која се налази изнад бискупове капеле бокори јоргована, багремови и кестенови ушли су управо у тренутку кад бискуп започиње разговор о религији, који ће се дотаћи и неких метафизичких питања, о Богу, природи и оностраном ништавилу, а
су се тада „приближили” саговорницима који се у жутој соби, усред ноћи, нису само спорили, него су се борили, носили; бискуп самоуверен и надмоћан, Вук уплашен али упоран.
”263 На ове безверничке Исаковичеве речи, да ни Бога ни душе нема, него да је све прах, смрт и ништавило, сав најежен бискуп окреће свој поглед у отворена врата: „А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима?
Опозицију, „свој/„туђ овде треба схватити као чисто приповедну, а не као вредносну. Ето стога се печујски бискуп, војни комесар у Печују (Клајн, како стоји у првој верзији, а и код Пишчевића), барон Леополд Беренклау, заповедник
Ћипико, Иво - Пауци
А сјећа се добро: био неко пронио селом глас да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи. Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком
Харамбаша предводи рондаре окићене заставама, а капетан кућне старјешине. Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.
је два сељака па, зећи на њу путем са поштовањем и страхом да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто). Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и затим наступи проповјед.
у ишараном, злаћаном светачном одијелу, са митром на глави, — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује ...
прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му. Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве
— И престаде часом, да одуши. Раде и чељад у цркви претворили се у уво. .. Бискуп настави: — Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов. — Клекните!