Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа за поповања каквог Инокентија или Урбана — гђа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Из њега је потекао велики покрет илирства и јужнословенства Људевита Гаја, Рачког и ђаковачког бискупа Штросмајера. Иван Мажуранић, највећи хрватски песник, пореклом са јадранског приморја (из Новога у Винодолу), живео је
Црњански, Милош - Сеобе 1
Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде верних својих Славена, католика.
високе и светле католичке кантилене, свирку виолина, раскошну, римску игру попова, под скупоценим балдахином, око бискупа. При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани. Ћутаху и међу собом не говораху ни речи.
Стегнут међу огромне чиније од фајанса и стакла млетачка печујскога бискупа, које је ваљало чувати да се не разбију, и између Комесара, већ прилично уморног и напитог, надодољеног још више но
словима, да се предводитељ пука Вук Исакович, један од најбољих официра са његовог подручја, просвећен дивним речима бискупа печујског, приклонио да пољуби папучу Светог Оца, и да тако пође као веран, тј.
о Русији и одласку у Русију, он их први поче пријављивати војним властима и подметати им лажне оптужбе, код католичких бискупа. Аранђел Исакович је желео сав тај свет, који се беше навикао на цигански живот, да свеже трговином.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже нам домаћин увече, кад чује моје намереније, да у граду има бискупа влашкога колеђијум и да, чекајући ја прилику за поћи у армију, могао би[х], међутим, онде почети дијачки (овако зову
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам
При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја
— Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина. — Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља! — Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији.
опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.
Једнога дана ђакон, другога фратар! Је ли то још ко видио? То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга! Бакоњи се чинило да снива.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он дочека младог дошљака врло љубазно и обрадова се кад чу да је нећак Луке Вацелрода, бискупа ермеландског. После кратког разговора, вођеног на латинском језику, управник ватиканске библиотеке био је начисто да
Тек по савету својих пријатеља, међу којима се налазиле високе црквене поглавице, а на изричну жељу кулмског бискупа Тидемана Гизеа, Коперник се одлучио године 1542 да своје дело штампа, пошто му је претходно додао предговор и посвету
„Лако разумљиво!“ „Највећи утисак начинили су моји опити на изборног кнеза Јохана Филипа од Мајнца, бискупа вирцбуршког.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При крају друге главе, за време вечере код печујског бискупа, сто за Вука Исаковича, печујског комесара и самог бискупа постављен је у једној засебној соби изнад капеле, у јужноме
При крају друге главе, за време вечере код печујског бискупа, сто за Вука Исаковича, печујског комесара и самог бискупа постављен је у једној засебној соби изнад капеле, у јужноме делу дворца, где је обично спавала бискупова сестра.
52 262 Опет је, разуме се, активиран механизам метонимичног преношења: место да се каже како је у собу - све до Вука, бискупа и комесара - ушао мирис бокора јоргована, багремова и кестенова, речено је да су сами они кроз врата ушли међу људе
своје православље, да би одмах из страха одустао и, у недоумици, посегао за једином још преосталом ствари која би бискупа могла навести да га се окане: „Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све,
Ћипико, Иво - Пауци
У граду Раде се лако снашао. Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.
Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека. Изишао је преда њ начелник, газда Јово, иако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он
И жељаху неки просена сјерчана круха као мане божје... Све се село скупило да бискупа причека и на догледу градских кола стаде праска прангија и пушака.
Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар. Али Раде не видје бискупа. Уведоше га у тријемголеме бискупове палаче...