Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?” „Та вода, господару, од тебе к мени тече, како ћу ти ју ја замутити?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки »бунтовник, издајица, изрод« итд... који би што заустио да примети на »ѕтатуѕ qуо«.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Љуби!... И поднесе му руку. Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу... И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лако је познати добру копиту, високу, доле широку, црну. Ако се погледа у бистре коњске очи, неће преварити, али зар вреди гледати у људске очи? Наказе су, као тај Гарсули.
Ишао је и трчкао, упоредо, са мајком, док дођоше до реке, бистре као сузе, и до скеле. Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето.
Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу. Виде булке! А пошто је био оставио ноћу отворена вратанца, која
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такав је нпр. случај са мавровским становништвом у изворишту реке Радике, између планине Бистре и Влахинице, изнад извора Вардара. На планини Бистра било је још и пре 60 година аромунских пастира.
Изнад дна су густе шуме чија је граница јасно обележена, а још више је пространа суватска зона планине Бистре. Мада су ове високе испаше врло повољне за сточарство, становништво се њиме у врло малој мери бави.
Горњореканска група. — Ова је област између Кораба, јужне Шар-планине и Бистре. Обухвата 12—14 села у горњем току реке Радике, која се овде зове Горња река. Њени се становници, зову Реканци.
Изнад речних изворишта и дубоких долина, а изнад шумске зоне су простране површи, сувати Стогова, Бистре, Јаме и Дешата. Овде се местимично наилази на карсне појаве и на понорнице (Тонивода на Бистри).
Непрекидно иду каравани преко Бистре на Мавровске Ханове и одатле преко Влајинице за Гостивар на трг. Све морају до јесени набавити и сложити у своје куће,
То су снажни људи, испечени и ишибани планинским непогодама, очврсли и издржљиви, свеже и бистре памети. Ово је прави ранији мијачки тип. Живот се код Мијака овако развијао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Са српом ћу да те исечем, са огањ ћу да те изгорим, са воду ћу да те удавим, па ћу те распратим по бистре воде и зелене траве!“ Ово се понови три пута.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тих година нисмо имали среће у љубави. Згодне и бистре девојке напуштале би нас већ после првог састанка, чим би виделе како кубуримо с новцем.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Да не би твоје бистре главе ћаше нас отират у били свит! АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА! Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде. Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зато нас у плоти задржи, молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с
Но Љубица не сања пријатне снове. Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови младости, њени најдражи идеали ...
И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.
собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем ; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. — Хо, брате, како се човек одучи од свега! Ето, ово сам ти волео свако јутро овако...
Не могу, не задржавајте ме!... И она оде. Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... Од синоћ јој се нешто преокренуло.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хранио се зељем и шумским корењем. Недалеко од његове пештере, у једној гудури, беше извор бистре воде. На тај би извор свако јутро силазио с крчагом по уској путањи коју је себи прокрчио, и, пошто се напио воде,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација
Она је седела крај њега и причала му, а из очију јој капаху бистре сузе и падаху једна за другом на груди, на крило, утапајући се у шареној кашмирској хаљини...
А она ме некако уплашено погледа, засијају се оне лепе црне очи и почну јој тећи бистре вреле капљице низ образе... Ех, што ме је то болело!... Жена ми је права лепотица.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Е да ми је у раздању Да се, колко сам дуг, пружим на њу! Тамо, на пушкомет од Пљеваља, Извор је бистре планинске воде, (По варошима вода ништа не ваља!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Док последње жртве стари крвник веша, Непрегледна хрпа рањеника кисне... Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга? Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ту осветна бура и смрт прође груба, После дуге, страшне и свирепе сече, Преко Ибра, Лаба и Ситнице бистре. Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— крастача се с негодовањем загледа у тек рођену жабицу. Глас јој је, истина, звонак, очи бистре, реп се још види, није страшно, има времена, отпашће! Али каква јој је то боја? Ниједна се још жаба није родила бела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затим донесе бистре, хладне воде из потока који је текао баш на граници његовог имања. После ручка седоше обојица не камену клупу у врту,
„Знам, милостива госпођо“. „Крв је текла потоцима!“ Она пребледе и уздрхта целим телом; њене иначе бистре очи замаглише се. Обузета страшном визијом, поче да виче дрхћућим гласом: „крв, крв!“ Узех је за руку.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ. Да му је само неколико капи хладне бистре воде!... Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.
Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати. Стаде да мисли хладније и одмереније. Куд ће сад ? — Рекли су му да удари на Јеловичке
Ћипико, Иво - Приповетке
Не треба тајити: она одскаче својом приликом од свега што живи на шкољу, а и подаље: очи су јој бистре и прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, и лијепо је
чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње зоре. — Нађи ми мараму! — изнебуха окрете се од прозорчића Марко и прекиде женину гласну молитву.
Направила сам лијепо од чврста конопа лац и ставила га пред велику каменицу бистре воде, а одасвуд с других страна до ње запријечила приступ.
Јутрос се живо намолише кад налегоше на жупничку кућу, док им фратарски слуга дозволи да се напију хладне, бистре воде из чатурње. Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се.
пенџерима са густим решеткама, са нарезаним куполима правога храма у коме живи, жубори, певуши у ноћи чисти извор бистре, питке воде. После него би се наслушао песме ноћи у чесми, враћао би се ка капији.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Лутају са својим стадима од благих приморја до посурелих снежаника Бистре н Кораба. Скићу по печалби од мора до мора и далеко преко Дунава, носећи у мекој тугованки носталгију за родним кршем
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа! Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Деси се чудо: л. се одмакне три метра у страну, а на месту где се дете родило избије извор бистре воде, са кога су после муслимани узимали авдес (Шк. вј., 1. с., 775). У Малом Врпољу на Градини има једна света л.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Умела сам да своје лице учиним меким, белим, мирисним; очи су ми биле бистре, зуби блистави. Умела сам да шијем најлепше хаљине од скупоцених тканина, лаких и прозирних као дим.
их склопим и замислим нешто ведро и спокојно (шуму пуну пчелињег зујања и голубијег гугутања, оскорушу у цвету, млаз бистре воде што се цеди низа стену обраслу ситном маховином), кад се одједном усред тога призора створи он, Доротеј,
Пале су ми на ум светле тачкице у Анкиним зеницама, и ја сам одједном застао очаран. Бистре воде су уз пут пошламиле по камењарима жежене сунчеве пецке, врцаве искрице с отрулих пањева у дубоким мрачним шумама,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту сам, у тавне ноћи, Мамила песмом њега, И тужна, у самоћи, Спустивши руке своје На своја бела крила, У твоје бистре вале Бисерне сузе лила. Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име.
И већ с победом Азок к Бенари поносној стиже, Затвори изворе бистре и тврду опсаду диже. Једне вечери тако, на своме каменом прагу, Сеђаше Бен-Касим дуго и у ноћ гледаше благу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, луди, свијем на свијету, Што је бистре росе на горском цвијету, Нико не би мого наћи капцу једну Тако милу, сјајну, и чисту и чедну!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Извори планински постуденији бистро извиру текући, велике воде се згревају и смањавају се под брегове, бистре се виде; воденице се намештају да брашно за храну мељу.
Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с
И у руди неласно је што тражено пронаћи, јерно свака руда ништа друго свидно није кроме што земља — земља. Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет
Зло је остаљати главу а к ногама се машати, проходити Арона, Елеазара у врхње горње чело посађивати. Није лепо бистре воде извор закопавати и жабокречну бару црпсти и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и
Коме благо, коме је блато! Ка свиње из бистре воде пак у смрдљиво блато. Потоци из врела им једнако теку, ако и нитко не би воде из њих црпао, или се ко напио...
А те што су душевне очи, свест добра, сва кад су оне бистре и јасне и преко света допиру с гледањем. Ништа им згледљива пута не спреча: ни куће, ни какве дебеле зидине, ни шума,