Јакшић, Ђура - ПРОЗА
зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти звезде падају на шлем, у шуми великих ружа поседи с мајсторима нека ти нежним длетом промене
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим...
Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах? Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке, њином притоком, Она то већ, из далека, колена пребија!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне светле, - Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
дозволити да лута као ”гуска по магли”, већ мора држати усправно своју главу као лабуд, његово тело мора пливати по бистрим водама људског сазнања, а његов поглед, високо уздигнут, мора трагати за новим контактима са ”духом вечне истине”,
Ћипико, Иво - Приповетке
— Куд те неста, јадан не био, тражим те! — гурну га друг му Лазо. Илија се окрете, погледа га својим бистрим и светлим очима и надигне капу са пространога чела. —Гледам к'о онако... —Ситно је то, остави!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ропство је тешко и каквој шашавој птичици, а камоли неће бити овим бистрим стођаволима — гунђао је он срећан што ће се већ кроз који тренутак ови весели бјесови разлетјети селом као чворци.