Употреба речи бити у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

чести цртежи из прошлог устанка — досада су сви већ упропашћени; сâм сам томе узрок, а између њих морало је и лепих бити. Ја се још неколицине тих шкица сећам. Међу осталима беше једна о паду Сентомаша: Беше ноћ. Пламен је по небу лизао.

Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо... Али то неће бити нужно!... Не, господине, извор је суза наших дубок, туга голема, бол неизмеран...

се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а

А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога

Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. „Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени...

„Маро“, вели, „треба порцију платити“. Тетка му каже да нема, па макар јој кућу продали. „То неће бити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив! Не!...

Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“. „Не могу, Алекса, ја не могу!“ Он онда рече: „Па нећу ни ја ићи у коло!“ Рече и оде...

“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.

одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца. Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи?

нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!

Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!... Где се парче окорела хлеба животом купује!... „Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и ја ћу за тобом...

Чича Марко затворен! Мој рањени љубавник у тешкоме гвожђу!... Шта ће бити од њих?... Шта ли од мене, остављене јаднице?... Тако сам размишљала, али шта помаже мисао остављеноме сирочету?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она

то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м другољубно разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т

п р е д р а г а ј у н о с т е, придајем, совершено уверен да ће њ е м у зато ово списаније толико мило и благопријатно бити колико да је њ е г о в о м славном имену посвештено.

Мислећи дакле и на сваку руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини.

је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје учасником бити не удостојава.

дозвољавајући другима да изаберу шта се коме љуби, придодајући да ће он с којим му драго талом што остане задовољан бити. „Је ли, то ли се зове паметно делити? Почекај мало, да те научим памети!

могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

Да га разделе на полак? Сваки, есапећи по празнини трдуха свом, види уда ће му полак мало бити; свак би рад све имати. Почну се дакле око њега чупати и дерати, док оба изнемогну и у несвест падну.

општества житије: ево што саставља његову праву храброст и јунаштво, и без тога или је у рабству или ће с временом бити. Бог и натура тако су одредили: како човек скотом, тако и разуман неразумним да влада и управља.

освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј слободи посвећена бити!

Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели?

и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало!

спокојни, чуде нам се зашто се забога плашите, кажу нам да то нипокоју цену, кажу да то неће, да не сме, да не може бити! Кажу нама, који знамо да је већ било.

Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.

Можда је ово бунар? Какав бунар! Мáло је ово да би било бунар! У најбољем случају, могло би бити ћуп! Како је пространо, могло би бити и цев! Зна ли ико да каже шта је ово? Шта је да је, пучина сигурно није!

Какав бунар! Мáло је ово да би било бунар! У најбољем случају, могло би бити ћуп! Како је пространо, могло би бити и цев! Зна ли ико да каже шта је ово? Шта је да је, пучина сигурно није! Дао бих главу да је ово земуница!

А данас питам колко кошта зеље! Нема меса, а неће бити ни зеља, ни жишке у пећи, ни петље на игли! А долази дуга и јака зима!

Је ли јелен и у кавезу јелен? Може ли лав бити лав без саване, у којој, кроз поветарац и пелен, прати кретање своје живе хране? Зар је ова сита ленштина лав?

Зар овде орао разуме само „иш“? Личи ли овде хијена на хијену? питам, и ту је питањима крај! Вреди ли бити спасен по ту цену? Вреди ли по ту цену ући у рај?

ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо

Шта ће тек бити с нама? ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља

ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао? Да тај зелембаћ није нека вест? Ако је та вест морала бити зелена, зашто ми није послата као кукурек? Зашто је морала имати шапе гмизавца, а не лишће, ко леска или брест?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити. Друга племена, која су имала завет да се онде стане где нађу пчеле у грму, отишла су у Мачву.

Већ сад идите и чувајте народ и уклањајте га у планини да се не пороби, а моја ће брига бити за вас’ — и даде ми сто дуката.” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио.

служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и

је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур имао је неко мало одличије.

Заиста морао сам врло млад бити, јер кад су ме хтели попити, врло сам се био уплашио, а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару повели, јер онај

” и мени се онда учинило да ћу свет да променим. Но после видим како је то лепо бити попа. Кад сам вам казао кратко владичино слово, да вам кажем како ме и отац саветовао: „Сине, — рекне ми он кад сам

сам први пут у моју нурију полазио, — ти си јошт млад и не знаш какав је свет, ти си врло млад и нигде готово нећеш бити у друштву твоји̓ парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе.

Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш. Кад говориш штогод, сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти

мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него и у свима другим страстима и наклоностима, па ћете бити срећни. Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота.

ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћеш нашем цару веран бити?

” Мој отац одговори: „Истина је, да сам се заклео да ћу му бити веран и против Турчина са слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара

— То, истина, није било ново, то је може бити јоште од Косова остало, а може бити да су бивале скупштине јоште и за време наши̓ царева.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.

— То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље. А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе...

то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! — Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално...

»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно...

— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам...

А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.

— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих. — Ја, богме, не може боље бити... Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.

— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?... Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.

— Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако

— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље! — Јес, богами, право велиш! Него као шта би? — Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко...

Да је нешто за децу онако лепо... — Да спремимо једно прасенце мало? — А јок! То неће бити у реду... А и да је — он прасаца сад има. Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. — А би ли ваљало једно јаренце?

— Добро је, господине, добро! — одговара Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити. Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. — А пошто прође овако? — Једва по дукат.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче... Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...

Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

И те попине речи одбише људе од Крушке... Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити. Који је тај што његов план ремети?... Али није могао ништа сазнати... Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран...

— Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај? — Онај према коме си ти најчовечнији. Ти гују на срцу гајиш! — Поп? — Он. — И кмет? — И он!...

Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! — Ти си добар човек, ефендија! Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. — Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. — Ја бих прво попу подвикнуо!...

Пред очима му стојаше сјајна будућност. Дружиће се са првим беговима... Неће бити Турчина који неће знати име његово. Ниједан проћи неће, а да за њера не запита. Пролазиће бегови... паше...

И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!... Да си највећа сила, мени ниси ништа!....

било му је тако право као да је учинио какво добро дело... Јелица!... Та лепа девојка!... И она ће бити његова!... Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!...

— шапуташе му један глас. Он це трже. Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова. То га запрепасти и готово поколеба... Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?...

— сену му кроз главу. — Јест, у гору!... И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!... Она само може моја бити!... — А отац, а мајка?... Он погледа. Врата на кући отворена. Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају.

Сладак је живот у дому твоме!... Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!... Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели. Довешћемо ми теби и Јелицу!... Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...

Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав! Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде.

Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки

И реч што никад не занеми, И вечно будна божја струна. А као песник, ти ћеш бити Странац у свету и у гори: Од осама се што усхити, Од хладних звезда што сагори.

ПОВРАТАК Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити међе Између тебе и измеђ мене.

И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет сличан, И првом дану и минуту. Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца

ПЕСМА Пренуће се опет моја душа сетна... Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да буде сретна, И да се разлије звучна, као море.

И то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у светлост све ће да се распе.

ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.

У гнезду ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје

Али ко ће тада бити међу вама У тај дан без сумње, без бола, без сене, Невидљивом нити привезан за мене, Да одвојен стане међу хиљадама?

Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.

мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу бити исмејан и згажен. Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јаој, та ја њега познајем! То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке.

Не бригајте! Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба.

Помоћник, светски човек, трља руке: — Па како је, газда-Ђоко, како је? — Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и

Опростим се с девојком: — Збогом, госпођице! Бог ће дати па ће све добро бити! У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи,

Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем?

— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо! Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се

Казао му је још да ће му може бити зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, итд.

Он брзо покупи све око себе и баци пред матер. Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље. Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.

У кавани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне по коју. Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао.

— Велим: да бог поживи тебе и ону нашу дечицу! Није нас хранила ни кућа ни ливада, него ти, хранитељу наш! Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ' нама! Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно.

довде одсечено, — а човек хоће хлеба! Па сад зар да проси? Мора! Не може да оре, не може да копа! Па још, може бити, понеки пут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу.

— рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и

тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино.

враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе... деца... врагови. Шта знате!? Џак бува, хе, хе!

! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.

пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тик-такање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице описати и с читаоцима упознати га.

— вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија.

— Па ви’те да нас ваш сат опомиње. Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити. — Та ман’те га дођавола! — вели госпоја Перса. — Морам, слатка, — вели јој госпоја Сида.

да му запали кућу или одведе чилаше. Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.

— Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор. Како сте ожењени, могли би одмах... — А, извин’те, — упаде му г.

видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак. — О молим! Каква пажња! Здраге воље! — рече г.

Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом — вели гђа Сида. — Ја ћу бити тако слободан... — Е, дабоме! Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе..

даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином, о коме последњем ћемо стога и ми врло кратки бити. Он је био нешто сасвим друго.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју

— Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.

— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце...

— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу.

Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа. — Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу. Љуба оде кући. Фрајла Савка остане дешперана, али наскоро се за једног нотароша уда.

Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче. Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С.

Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло? — Већ горе не може бити; не би' дао за њега ни моју слушкињу.

— рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне.

— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић. — Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.

— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра. — Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра. — Чули смо.

, једну велику, једну малу. Ону сам недавно купио. И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.

Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку. — Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама. Је л’ добро? — Јесте.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.

— Јел'те имате ли ви доказа ко сте? — Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее!

Магацини у граду. Знате ли то? — Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити? Па кажите ми да вам кажем.

Знате ли то? — Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити? Па кажите ми да вам кажем. — Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију.

Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио

разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела. Кад се Јуришић растао од њих упути се право Министарству Спољних Послова.

навирале, па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и неочекиваног ултиматума.

као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити. Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема.

Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену,

Све ће добро бити. И право је рекао неко: да је у рату најбољи савезник становништво оне државе с којом се ратује. Дабогме, ти попови

— Не. — Је л' ти познато да се батерија последњих дана отворено подсмева твоме кукавичлуку? — Може бити? — Па? Христић се трже и пође да га ухвати за руку, али га Јуришић одгурну. — Зар ти Христићу?

А њој среће нема без њега и човек се чува за њу и ради ње. И како се раније жртвовао и одужио то му је, мора бити, и савест потпуно мирна.... А опет с друге стране, шта он има да се чува? Ја сам тај који би требао да се чува.

Африка

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се бране —

Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже а за сто година је, кажу, неће уопште бити. Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти.

Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима! Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена

Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до

Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични трговачки агент који

Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.

Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу. И морају ове бити ретке лепоте, и намазане уљем, и накићене. Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе.

Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће

Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд. Код црнога не бити тетовиран, или не бити довољно тетовиран, значи не бити довољно еманципован; не бити још потпуно члан племена.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Еј, тихелај Јања, тако си кућа не течи! Не ми више говори. Нема новци! ЈУЦА: А како ће бити с мојим шеширом? ЈАЊА (уплашен): Какво шешир? ЈУЦА: Ја мислим време је већ да ми нов шешир купите. ЈАЊА: У, ху, ху!

(Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација). ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити што је год хотео; но ја сам ваша жена.

ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца. ЈАЊА: Како ћи бити кад је неваљалу времену? Гди метиш, изгубиш; ди радиш, имаш штета, е, де! Оваква времена, откад је свету, није било.

МИШИЋ: Ја не могу примити, кир Јања. ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад! МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!

Сиромах кир Јању! МИШИЋ (устане): Како се ви тешкате, а има стотину који би желили у вашем положенију бити. ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир. МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања!

КАТИЦА: О, кад би тако добри били! ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг.

Господар нотариус, ви сте паметно муж што сте ми једна лепа шпекулација казали. Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет!

Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет!

Господару, ја сам доста свакојаке послове извршивао, али сад и поганије да дерем? То, богами, неће бити! ЈАЊА: Проклето, невоспитано, наједено, напијено! Што си ти мене? ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, како ми баца ватра у срцу!

КАТИЦА: Ви са мном шалу проводите. МИШИЋ: На моју чест вас уверавам да је то истина што вам кажем. КАТИЦА: Може бити да се он шалио? МИШИЋ: То може бити, ал’ не верујем.

МИШИЋ: На моју чест вас уверавам да је то истина што вам кажем. КАТИЦА: Може бити да се он шалио? МИШИЋ: То може бити, ал’ не верујем. Он мисли да је то најбоља прилика за вас, будући да не треба новаца дати.

То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана

Црњански, Милош - Сеобе 2

И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма. Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне

Статус ин стато? „У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.

А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри.

А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри.

Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри. „Не може бити изузетака у царству, Ваше Високоблагородство.“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља.

А, сем тога, па баш и да оду у Росију? Тим боље, остаће овде прост и неук народ, па ће бити лакше са њима. Милом, или силом, ја сам решен – а то је и жеља царичина – да уредим овај крај краљевства.

Нека се дакле узму у памет. Њима је било објављено, још пре три године, да ће ландмилицијске, сербскије полки бити касировани. И да ће они сви имати да буду расподељени у регуларне полки Ћесаревине.

Њему је речено да ће бити касирован и да може ићи куд му је воља и он је апшит, из војске, добио, без икакве кривице.

Не може, вели, њега нико, више, овде, премештати, и то у пехоту. Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика.

Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде?

покорно, и без поговора, пристати да се из утврђења и редута, око Махале, преселе на имања мађарских спахија, где ће бити као и други сељаци што су, али се више неће моћи селити. Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек.

Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек. Он је знао да, један човек, има само ограничене могућности. Њему је било стало

Теодосије - ЖИТИЈА

Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и тобом наследник наше државе и жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути.

безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом.

и напредоваше у уче њу, и изазиваше дивљење својим разумом у детињем узрасту, тако да су сви говорили: — Ово ће дете бити неко ново знамење!

А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо

срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти место љубави бити противници.

га нису могли видети Свуда по цркви и у манастиру тражећи га и узбунивши се, и не нашавши га, стадоше грдити игумана и бити монахе.

Реците где сакристе господара нашег! А када ово чуше војводини момци, на свирепост готови, почеше, још љуће, монахе бити немилостиво.

сте земљи самодршци, и сродници сте по телу онима који сада цапyјy, и ако што молити благоизволите — молбе ваше неће бити узалудне.

им са пуном љубављу дадоше Хиландар, који се светом старцу и свидео, положивши завет да ће Ватопед и Хиландар љубављу бити један манастир.

А цар се овоме веома обрадова и рече: — Пошто ћу и ја с вама бити заједничар у спомињању када и ви у светим службама Богу, испунићу благовољењем вашу молбу.

Њега као младоумна саветом змије и женом преваривши, и слагавши га да се нада да ће бити Бог, одмах учини да буде изгнан, бедник, од дрвета живота и од раја ујеДно, И од Бога због зла.

виде Захарија, чија је дужина двадесет, а ширина десет лаката, којим ће клетвопреступник нераскајан пре смрти за казну бити покошен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Код сваког превлађује више или мање дух, страсти и предрасуде њихова доба, тако даје готово немогућно бити потпуно непристрасан. Доста датих судова о интелектуалним и моралним особинама разних народа махом су били лажни.

Такав је случај био са Јужним Словенима који су на географском положају, најопаснијем што може бити где су имали да се одупиру турском надирању с једне и немачком и маџарском с друге стране.

одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које могу бити само погрешне. Осим тога, и кад би била рационално изведена, досада сакупљена антрополошка факта су недовољна за праву

ипак да би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим разликама између народа; бар би могли бити од исте толике вредности од колике су и подаци антрополошких мерења.

Оне су морале бити донете из пређашње закарпатске домовине, где су Јужни Словени вероватно чинили једну етничку заједницу још тешњу него

Јужнословенско јединство је коначно запечаћено у Светском рату заједничким патњама. Оно не може више бити сломљено ни заустављено вештачким одлукама. Доцније га треба учвршћивати и даље неговати.

Сваки зна да ће, уколико буде више радио на одржавању и увећавању заједничке својине, и његов део бити утолико већи. Нигде се није могла тако брижљиво надгледати имовина као у задрузи, због великог броја њених чланова.

Насеља су била изолована, далеко једна од других. Породице су морале бити многобројне да би се могле снабдети свим животним потребама; оне су морале бити самосталне економске целине.

Породице су морале бити многобројне да би се могле снабдети свим животним потребама; оне су морале бити самосталне економске целине. Само су се велике породице могле добро заштитити.

То је прекада. Највећа је брига једне породице да има наследника који ће наследити и одржавати славу. Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.

Најдаровитији од њих, смели, кадри примити дубоке утиске, могу бити револуционарни и у погледу идеја, али најчешће акцијом помажу друштвеном напретку; могу створити хук и покрете који

Верују да се не може бити велики човек без способности које дају тајанствене силе, нарочито виле и добри духови. Динарски људи обавијају своје

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.

Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку,

— Нема га, значи, у води, јадан ја и кукаван! — отхукну чича — мора бити да је још гдјегод на земљи. У свих пролазника уз пут Тришо се пропита нису ли негдје сусрели џак с мачком, али и ту

— Мачак иде нечујно као сјенка, а то што лупка у мраку кроз кућу... то ће прије бити неки мали, малени коњић с тврдим копитима. — Па хајде онда, Сланинко, пењи се уз брвна — рече Брашнов.

— Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао. Скини му ове ципеле, па више неће бити буке. — А он ће онда право на сланину! — лукаво зашкиљи Брко.

— Шта би то могло бити? — зачуди се Миш пророк. — Морам поћи да то извидим. За једним плотом поред Бркине куће Миш пророк пронађе увече

па их је због тога један старији сунцокрет почео да кори: — Будете ли се тако за сваким окретали, ви нећете више бити само сунцокрет него и мачкокрети, па кравокрети, па коњокрети, па ћете на концу стићи и до магараца.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти дан и ноћ у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не црташ

корена без гране без круне Стаћу ослоњен на себе На своје чворуге Бићу глогов колац у теби Једино што у теби могу бити У теби квариигро у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под мараму Прекорачило црту

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна? бићеш личност негативна, ругобице моја днвна!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЛОША: Не могу! ПАВЛЕ: Не смете бити тако слаби. АЛОША (хтео би да опонира). ПАВЛЕ (прекида га): Неће бити то: само то писмо.

АЛОША: Не могу! ПАВЛЕ: Не смете бити тако слаби. АЛОША (хтео би да опонира). ПАВЛЕ (прекида га): Неће бити то: само то писмо.

Сви смо ми слаби, али не дотле да тим људима жртвујемо и своју судбину. То само малодушници чине, а ми то не смемо бити. Зар се у случају буре бродоломник мирно предаје таласима?

Седите, молим вас. ЉУБОМИР (седајући): Радовао бих се кад бих вам могао бити од користи. ПАВЛЕ: За онога који пати и искрено саучешће је од користи. ЉУБОМИР (изненађено): Како... Ви патите?

Ко је на телефону? То сте ви, господине Петре? Овде инжењер Марић. Хтео сам да вас обавестим да извесно време нећу бити овде; међутим, кроз два дана је рок вашем потраживању.

Дакле, ви сте удајом престали бити девојка? РИНА (увређено): Али, господине, ако је то шала, врло је неукусна, и ја...

Тај ваш податак није тачан. РИНА: Како није тачан? АНТА: Чујте, само дозволите, ја морам бити обазрив. РИНА: Али шта је вама, господине Анто, одјутрос: какве су све то загонетке, какви су то разговори?

Ја ћу вас лепо молити, рођаче, да одете лично, То није далеко, Министарство грађевина, да одете, знате: он већ мора бити тамо, задржао се можда у којој другој канцеларији, али је без сумње тамо.

АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви. РИНА: Не, не, не могу бити стрпљива, ја не могу да издржим ово, не могу да издржим, идите, идите, молим вас! АНТА (устаје): Добро! Да пођем!

да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина.

МИЛЕ: Онда ти не остаје ништа друго до стрпљење. РИНА: Стрпљење! Као да је то тако лако бити стрпљив. МИЛЕ: Најбоље: немој мислити на то. Ево ја ћу ти скренути мисли на друге ствари.

Уосталом, најбоље ће бити да га по вашем послу потражите у канцеларији, он нерадо прима код куће. МИЛЕ (љуби јој руку): Тако ћу учинити,

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Та књига је намерно пала! - рекао сам. - Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар трипут дневно.

Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој!

Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој! - Како сте, милостива?

Затим облизну усне и настави да корача упоредо са мном на онај свој нарочити начин: ту сам, али не морам бити ту, не обраћај пажњу на мене!

Око десет отац је престао са шамарањем. Мислим да је морао бити уморан, јер му је лице изгледало измучено и бело тако да су му се виделе све пеге.

Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе. У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не

до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак, на пример. - Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане.

Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста. - Прилог времена прошлог од писат, то је, на пример: писавшиј!

затим, Меланију како у пролазу кроз ходник клима главом фискултурнику, а лице јој се расцветава, зарекох се даја нећу бити тај који ће написати ново писмо. - Кисео си као сам враг! - рече Неда и стаде поред мене.

Упитах се шта је могао бити тај човек пре него што је постао ово чудо у орману. На другом крају ходника око нечијег транзистора један од млађих

знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

- Боже, мама! - рекох. - Морао сам бити смешан. - Не смешнији него сада! - Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота. Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан.

— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! — Може лако бити, да га већ ’оће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита.

Сви се смеју. — Нећу се више играти. Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. Устане, хода, па пуши.

да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. ИИИ Господар Софра има петоро деце.

Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити.

— Ја не би’ за то била. Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро.

Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. — Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. — Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу.

— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. — Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?

Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? — Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку. Је л’ тако, Софија?

Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица. Колико сам их сâм честити’ познавао. — Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.

Колико сам их сâм честити’ познавао. — Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи. Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? — Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.

Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода. И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то

Црњански, Милош - Сеобе 1

При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже. Њени пољупци, плахи и луди, који су му падали у лице и под грло, били су мокри од плача.

која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и, најпосле, о својој верности и о свом повратку.

Није знао како ће им бити. Није знао ни да ли ће их икад више видети. Изнурен од бола под коленом, на који се није обазирао, седео је, тако,

Било је мутно, али топло преподне. Искочив из кола, Комесар се обазре да види хоће ли бити кише, па стаде пред њих. Они су дрхтали од страха, а и он је дрхтао од страха, узвикнувши: „Ви Срби најрадије бирате

Потресен мишљу да ће тај бедник, кроз неколико часака, можда бити слеп и узет, притера коња ближе. Сагнувши се из седла, тако да скоро превали коња, виде да је несрећник бивши црквењак

Зар хоће да на себе натоваре патњу, којој никад краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с

И Терезија је. Т – јер је Теодоичка. Е – јер је Евангелијска. Р – јер ће и по други пут бити Расадница. Е – јер је Екстатична. 3 – јер је Зенитална. И – јер је и Имакулата. Ј – јер је и Јерусалимска.

Увиде да је срећа братовљева сасвим случајна, али да тако мора бити. И он је могао, случајно, наићи на ту жену, али кад није, значи да није за њега.

опет одлази, оронуо, рањаван, преживео, да можда умре, нити га је било жао што ће он кроз коју недељу дана можда већ бити сам, без оца и без брата, без иког на свету.

једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.

је Земун дознао још и то да је она била сироче, кад су је удали за Исаковича, и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће јој тек онда постати муж.

Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније, да не би могла бити и његова жена. Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ Слично се гата и у Босни.⁶ Девојке дорасле за удају најчешће гатају да би дознале ко ће им бити суђеник. Оне желе да сазнају његово име, лик и статус.

мог суђеног’ те траве и корјење остави под јастук и на њима преноћи па који јој се ту ноћ момак усније, верује да ће бити њен.

’ Кога ту вечер сније, онај ће јој бити суђеник.“¹² Девојци која чезне за удајом свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж

“¹² Девојци која чезне за удајом свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж (сиромашан или богат, удовац или момак, стар или млад, које професије итд.).

јастука стави три прута: неољуштен, шарен и ољуштен (огољен), па који ујутру случајно извуче, такав ће јој и младожења бити (неољуштен — богат, шарен — средњег стања и огољен — сиромашан).

Да би речи погодиле свој циљ, да би изговорена формула била делотворна, она мора бити песнички снашжна и лепа. Ево једног примера љубавне басме која је истовремено и лирска песма необичне лепоте: „Добро

А то, наравно, може бити кобно... Стављање свог живота на коцку, односно спремност и на фаталан исход љубавног чинодејствованија, сведочи о

Почетак брака може бити срећан или несрећан, од њега зависи цео каснији ток заједничког живота, као и то, што је најбитније, да ли ће се или

пазе је од „злијех дјевојака да јој која ресу од струка не завеже у чвор, јер, ако би то било, не би могла с мужем бити, а и ако би то, не би имала дјеце“.

У патријархалној култури, где је главни циљ брака рађање потомства, а женина основна функција да буде мајка, бити бесплодна јесте голема несрећа.

Сада је јасно да нероткиња, због става шире друштвене заједнице и посебно због њеног тешког положаја у породици, мора бити крајње несрећна и очајна. Она је отуд спремна да жртвује све: свој живот, своју част и иметак, само да би затруднела.

Велика је несрећа бити угасник, тј. без мушког порода. Имајући ово у виду, разумљиво је што многи свадбени обичаји и обреди имају за циљ да

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За човека који ће понижен бити радије него кога да понизи, за онога који и кад назре образину коме на лицу нема срца да је здере, за људе који не

Ако је доиста невин, бог ће му бити на помоћи, те ће комад железа усијана, љућег од жара, осим свих људи, моћи извадити из кључале воде и однети до

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

где су доспели и колико значе другима, али даме поново бирају и овај пут су то заиста даме, па више нико не може бити сасвим сигуран, као некад, због чега је изабран.

па ће минути одређени за слушање побећи у неповрат, ненадокнадиви као изгубљени сати среће, која може стићи касније и бити другачија, али никада не онаква какву смо очекивали онда кад смо је заувек изгубили.

Европа, та стара курва! Никада више неће бити тако блистава, тако кокетна и узбудљива као тих давних ноћи у сиротом »Балкану«, док смо сричући преводили раскупусани

некада били драги, али мислим да није у реду што за то више нико не плаћа дугим чекањем у реду и неизвесношћу хоће ли бити карата када се најзад стигне до стакленог отвора благајне.

Запослио се као судски приправник у општинском суду. Сви су мислили да ће млада жена бити нечија дивна млада жена. Постала је жена човека који недељом никада није код куће.

« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно! »Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?

Келнер донесе нови виски с ледом. – То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро... — рече шеф Терасе.

— – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе. — Али, војска је војска! – Па да — рече. — Војска је војска.

А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је. — А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао... — казала је и погледом избројала чаше на белом столу. — Већ радите? – Трудим се . . . Онда су заћутали.

Више никада нећемо бити лепи, млади и луди као овога лета; не, не, крајње је време, заиста је крајње време да се пакујем.

Путовање на овај начин имало је и својих дражи! Никада нисте могли бити сигурни да ћете наставити пут, мада је акумулатор на издисају понекад успевао да покрене кола отпрве, што је такво

Кад би човек одлучио да неког чека на овом месту, мислио сам, свакако би га једанпут дочекао. Морао је бити само веома стрпљив. – Ма где се налазимо? — упита Андреа, која је умела да чита туђе мисли.

Матавуљ, Симо - УСКОК

?... Шта бити може!?... Да није утекао млади принцип!?.. Неће бити то, јер аларм долази од црногорских врата!.. Одиста су Црногорци

?... Шта бити може!?... Да није утекао млади принцип!?.. Неће бити то, јер аларм долази од црногорских врата!.. Одиста су Црногорци ударили!.. Зар опет!?... Помагај, свети Трипуне!...

? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!

мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада! — прихвати Ивановић...

— Не може се, док се не сврше наши обичаји на вечерашњи вече! А то ће бити одмах! Својима викну: — Милице, дај видјела! Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном!

Да подиже лудо д’јете, само сама! Ал’ ће Јоке дић’ Милуна, ако бог дâ! Да оружја и мејдана, ја се надам! Те ће бити кâ и тата, ја се надам! И осветит’ тајка свога, како треба!...

Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!

— Узеће Милу Ђурову, ону ружељаву! Настаде тобож распра: — Није ружна, но баш згодна! Опака је, па ће га бити! Неће то ђавоље јабуке он појести, но ће му све она грабити!...

— Нећемо но овако — поврну старац. — Ти знаш да се на вечерашњи вече не долази на посјед, но да има бити друга работа! Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак.

— настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.

Бјеше још бјелолика великих повијенијех обрва, са изразом њежности и сјете. Он помисли да та неће бити од истога соја.

— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико више може бити. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради?

ДЕВОЈКА (ступи), ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА: Једно је момче овде, каже да неки страни људи желе нас посјетити. ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си.

Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, то јест, тако; код добри и поштени људи нема млого извијања, то јест, и кубуре. Кад ће бити весеље? (Матери.) Јесте ли ви испитали девојку, то јест? МАТИ: Она вели, како старији уреде.

Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо. ПРОВОДАЏИЈА: То је добро, (младожењи) а?

МАТИ: Што год заповедате, све ће бити. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе, и право је, каква је лепа прилика, то јест. Онако једног печеног ћурка с целером, то јест,

ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.) ОТАЦ: Но, фала богу, скиде ми се брига с врата! МАТИ: Види се бити добар момак. ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен?

- Јулка! ДЕВОЈКА (из друге собе): Чујем, мамо. УГЛЕД 9. ДЕВОЈКА, МАТИ ДЕВОЈКА: Шта ме зовете? МАТИ: Довече ће ти бити прстен. ДЕВОЈКА: Ала врагу... МАТИ: Зар ти није по вољи? ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега.

ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више? ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда.

ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим. ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен.

ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!

Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца... ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је! КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба? ДЕВОЈКА: Ђаво га знао. КУМАЧА: Ваљда нас нећеш ни у сватове звати. ДЕВОЈКА Е, нећу да!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

) Дечју књижевност, дакле, ваља оделити од побројаних граничних могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта заправо

Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте Коменског (1592—1670), који је деловао као васпитач на

Дечја књига, затим, може бити извор лаке забаве, или, просто, пријатно штиво којим се дете навикава на читање. Све то спада у предвидљиве послове.

Испада, дакле, да нешто може бити занимљиво, лепо, откривалачко, свеже, а да у Литературу ипак не спада: дух којим је прожето не циља високо.

Можемо према њој бити благонаклони, а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако

Кроче (В. Сроце, 1866-1952)је то овако образложио: Уметност за децу никада неће бити истинска уметност (јер је) довољно и само позивање на дечју публику, као утврђени разлог који стално ваља имати на

се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој мери и укусу, идеалном читаоцу кога може бити и нема.

У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му

искуства, они не дају ни лажну, ни окрњену, ни глупо упрошћену слику света: ако је визија изворна, она мора бити целовита и на том нивоу спознаје.

можемо говорити о другоразредним производима; узмемо ли га као мудру и ведру игру против озбиљности, оцена ће бити друкчија.

Реаговање детета као читаоца може нам, у извесном смислу, ту бити од помоћи, али му не треба придавати пресудан значај.

Извесно искуство које сам сам стекао пишући дечје песме може ми бити од користи, иако је уопштавање личних искустава помало опасно: лажна слика о ономе што чинимо и снујемо често нам је

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

коју реч, зашто таково дело, с таквим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за нама добро говори.

колико је ко од предака наши јуначки глава одрубио, а не и гди је с пута сишао, донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се

донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају.

се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч.

него поучити га и освестити како се и у највећој ствари уму пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан. Ј. С.

Имамо ми бољи патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би мого бити биров? ЖУТИЛОВ: Ја сам донде само служио док је владала либерална партија. Како преотеше ма конзервативци, збогом!

2. МИЛЧИКА води ЕДЕНА, накићена маџарском кокардом, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Господо моја, ја се надам да ће вам бити по вољи овај гост. ЕДЕН (показујући кокарду): Лáѕд, éдеѕ аттуáм. СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ.

Славјански је народ највећи на свету. У Европи има осамдесет милиона Славјана, и Европа мора бити славјанска. ЖУТИЛОВ: Шта се то нас тиче. ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче?

ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге. ЛЕПРШИЋ: Србин, који је рођен за слободу, не хте бити робом, зато одлучи прећи у Маџарску, на позив цесара Леополда.

ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра. Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како.

ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта се он брине. Ми ћемо им топове отети, пак ћемо и бити њиним сопственим оружијем. ГАВРИЛОВИЋ: То је све лепо, али би требало да се најпре мало размислимо.

НАНЧИКА: Ако ће на кокардама бити архангел Михаил, то ја не умем начинити. ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Нека ова књига задовољи потребу овога времена, и ја ћу бити задовољан. Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија.

Нека ова књига задовољи потребу овога времена, и ја ћу бити задовољан. Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија.

карактера, коју су црквени људи у црквеним идејама писали за црквену употребу и за црквене читаоце, није могла бити од утицаја на једну књижевност новога, световног доба.

XВИ и XВИИ век су најгора времена која је српски народ претурио преко главе, и у таквим приликама није могло бити речи о напредовању књижевности.

Они асимилују једноверне Грке и Цинцаре, и стварају један јак грађански сталеж српски, који ће више од сто година бити главни носилац културе међу Србима и стајати на челу свију српских покрета.

Школе престају бити искључиво верске, постају више световне и падају под државни надзор. Старе »мештре« заменили су нови »магистри« који

Како његова дела нису била штампана, то нису могла бити од непосредног утицаја на дали развитак српске књижевности, али она добро показују »како би се према староме

Али, с друге стране, то је ведар дух, трезвена природа, и под утицајем књига и размишљања његов дух ће бити све критичнији и његов рационализам све снажнији.

Скроман и благ, са филозофском благошћу према људима, он је радо праштао и умео бити захвалан. Један такав човек био је предодређен за оптимистичку, алтруистичку и филантропску филозофију XВИИИ века,

Он је за монархију, али за монархију са просвећеним, правдољубивим, мудрим и добрим владарем, који ће земљи бити оно што је добар домаћин кући, владати »мудрим и силним законима«, и наместо насиља, нереда и неправде, обезбедити

он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације« неће бити. Он има јако развијено осећање националне солидарности, на сасвим модерном, рационалном и социјалном основу.

И Доситеј Обрадовић ће одсудно бити за »обшченародни језик и говорење«, и писаће »нашим простим србским језиком«. Али ипак тај његов језик није

Милићевић, Вук - Беспуће

Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави. И кад се понапише ракије, одоше кућама прије свитања.

бар да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и

Он ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; мада је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно »Рождество

Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо?

које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и дуго у кревету размишљао: како је то славно бити Србин. — А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју?

— ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу!

Ја сам у административном особљу: истина, то је неборачка јединица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити! А после, држави баш и треба и писмених људи у рату! Није ово сад Карађорђево и Милошево време...

Али баш тиме упропастише песму. Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева.

Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити! Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!

Мала је ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено. Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... — Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље.

запитати: откуд сад Јови Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није имао)? И сасвим је тако.

— Е, баш ти фала! — Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику чашу. А прика Паја само ћути.

околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је требао разумети.

Борио се против капетана и писао чешће дописе. Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје? Бели данак ето веће свану, Јарко сунце земљици ограну, Да л' и теби, тужно срце моје?

Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме, Зар ћу само у сну бити с њоме, Никад нећу, никад, Боже, дању?

Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у санку, Ал' ће бити, биће и на јави. Сутра дан је, сутра данак прави, Први дан ми срце врело рече, Дан пролази заман, заман, вече,

! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.

Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

Сред копаља, звеке и мачева, Зађ' за гору душмански лешева, Кô што онда тим јунаком зађе — Та шта море јоште бити слађе!

тео, Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови гора, Ту нек ми се ладна копа рака, Ту ће мене земља бити лака.

Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.

Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по

слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.

моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније, Да са вама могу дуже бити, Јер кад сване, морам одлазити.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба? — чуди се дјед. — Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба!

! Види га, види. Ихи, почело је! Кад он већ дједа смије назвати парипом, шта ли ће тек бити са осталом чељади. На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар.

Дурашно гурамо даље. Ја се већ помало и прибојавам како ће то бити, лицем у лице с оноликачким мјесецом, а као за пакост одоздо се опет чује дозивање: — Ехеј, магарци, вантазије,

Па се онда, каткад, жаловито упитам, као да сам нагазио на оне стричеве виле из дјетињства: — Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће, па кад загусти, тјешити се ракијом као мој стрикан?

— ко крава. До прољећа је дјед научио свог најменика Оченаш и Богородице дјево. Сматрао је да ће му то бити сасвим довољно да се упристојен појави пред лицем драгога бога, који ваљда није толико закерало да од некакве тамо

— Е, шта ће сад ово бити? — гласно упита зачуђен старац, али њезино царско и краљевско апостолско величанство и даље је постојано ћутало.

— Е, брат-Сава, тако ти сваке године, а ја тога твог Мађара још не виђех као ни своја леђа. — Раде, брате, немој бити злопамтило. Зар си ти спао на то да памтиш све оно што клепеће каква бенаста старчина?

— Е, онда није та — мудро закључује досјетљиви Сава. — Како ће и бити, брате — смекшава се дјед. Он пјева, пјева некако жалобитно као да три дана крува није јео, а јадна младица погибе од

вајка се дјед. — Шта би могло бити? — чуди се Сава. — Ниџо није крадљив човјек па да му треба јатак. Ма колико да је у тим стварима био честит и

Сликар брадоња већ много мирније суди о читавој ствари. — Чујеш, Раде, па не мора то баш бити нека ту, домаћа Маријана. Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује.

— А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси? Знаш, онако, рецимо, за нечим што је могло бити па — није се остварило?

Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа, честиту старину, која се тако лијепо умјела наругати вјечитим страшним сјенкама иза

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат.

И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео. Њему је увек морало бити најтеже. Хасанага је гушио побуне, још ће се причати у коликој крви. ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала!

Тебе чува твоје име, од старина, а Хасанагу чува његова ревност. А ти знаш шта у његовом послу значи бити ревносан! Он није имао доказано оно што су теби још прадедови доказали. Што је теби сигурно, њему није.

Нема он такав камен у темељу! ЈУСУФ: Какав му је камен у темељу, то ти још не знаш. Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж. Бег себи тражи зета који ће, прво, теби да буде на утук, и, друго, који ће га пред санџакбегом подупрети.

Не бој се, он Хасанагиници неће бирати мужа по лепоти, или по не знам чему, него по томе од какве ће му бити вајде. Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче.

Поготову тамо, где нико није успео. Кажем ти, ако вратиш Хасанагиницу, од много чега ћеш бити миран и сигуран. ХАСАНАГА: Шта би ти тео?

Ти се, Хасанагинице, удајеш за кадију из Имотског. Свадба ће бити за недељу дана. МАЈКА ПИНТОРОВИЋ: Не разумем, како да оде, а ни на виђење не сврати? Ово је чудна прошевина...

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Теби је тешко бити добар! Теби је тешко угодити! Оћу да учиним како је најбоље... ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени?

А друго: мисли ти и причај како год оћеш, али ћеш чинити како ти се каже! Доста ми је свега! Свадба ће бити за недељу дана, то сам ти већ саопштио, и с тим је свршено! Надам се да сам био довољно јасан!

Кад пре, побогу брате! Попио би и сирће, кад је џабалук! ЈУСУФ: Мораћеш и ти да се припремиш. Неће ти бити лако кад видиш Хасанагиницу како јаше уз туђе колено. ХАСАНАГА: Да се опрости с дететом? Ма није ваљда?

Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање! ХУСО: Докле си јахао? СУЉО: Докле ми је речено. Све док их нисам угледо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо прстима јести).

Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега. И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.

Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах. Унапред сам решио како ће бити. Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла

Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено.

— Станојо! — чу се отуда изнемогао стринин слаб глас. — Скупљај памет, Станојо, мене неће бити више. Скупљај памет, јер ти немаш нигде никога. Сâм си. Немој да пијеш. Збогом и — опрости ми!

Или ћете можда бити срећни да видите највећег „газду“, како после ручка иде полако, погнут, великим, одмереним кораком.

— И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. Аритон се обрецну на њу. — Шта: назепшће? Ништа му неће бити. Све ти... — Па добро, ништа!

— Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. Мита је био изнет заједно с постељом.

— Ту му је душа. Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да

Чак јој и било мило што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго... А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има

била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао... За све је морала њега да пита.

Главно је био он, покојник. И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.

Ја, уверавајући да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига

Нудер обазри се не би ли и ту кога нашао, који би изволио соопштник | општеполезнога дела бити; кажи му, да што је год Србаља, од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се

мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.

По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој дијалект у

(Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.

Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу нимало

По закону и по вери сви би људи могли добри бити. Сви су закони основати на закону јестества; ниједан закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив,

Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити. Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости. Он је љубио свој род.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови. Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет.

У рају зар? Зацело тамо, да! И опет не: та дела твојих крас пренашô је и сваког тамо нас; за тебе мора боли бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан.

И с паклом би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у твојим делима; у томе царству владалац си сам, окружен седиш

И Ту ће наћи наше речи те, наш поздрав ту ће бити саслушан, а придворнике твоје вечите умолићемо да ти зборе за њ: Однеси поздрав господару свом, великомучениче Хамлете!

Из ваших уста саслушаће бар и наше гласе песнички вам цар; ал' неће ли му мали бити дар? Ни Србин, боме, није народ лош, од вере му је глава тврђа тек, а осећај му кâ и образ мек, промотривост му бритка

топлој чим се нађем одаји, уздахнућу једаред за тобом, та имам кад — јер ја сам матичар, а ти ћеш, као што видим, бити за трагичан моменат натичар.

зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве, дрине, и опет се тебе сећам, будалине Саведрине!

сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве, дрине, и опет се тебе сећам, будалине Саведрине!

нечитка слова, нечитка слова с чела висока, с корице тврде књиге живота; ал' у тој књизи колико још мора, колико још бити невиђених бора, невиђених бора, нечитаних слова, развалина црних изгорелих снова?

Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па до Нила. Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира.

То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене? Кад с женама време губим, Волим с женом да се љубим но с женама бити бој.” „Али зашто Филишћанке, мамне танке домишљанке? Израиљке, израјанке, зашто, сине, не би њи'?

Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила? зар и њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се од њена гледа; ал' у сну, можда, с његових груди?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и фолклор, чим је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању, одмах се досетио да у таквом народу мора бити и вредних приповедака.

овај генијални и ко завичајна река бистри Подринац одмах је схватио шта се тражи и од какве му користи то може бити.

»Благодарим Вам на оном позивању Гримовом — отписује он Копитару —: оно ми може бити од велике потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми

И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.

Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће

Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д.

Остала је скоро иста; само су се, у знаку извињења, множила објашњавања. За ово тврђење довољно ће бити да наведемо мишљење једног од највећих савремених ауторитета у питањима народне књижевности, поч. Јаше Продановића.

Колико је такав метод у основи погрешан, неће нам бити потребно да захтевамо, како бисмо видели његову неодрживост, да му се подвргну истовремено и остале врсте народног

мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је очигледно добра особина у једној врсти, не мора бити то у другој.

То и јест разлог што ће у свакој антологији народних приповедака удео из Караџићеве збирке увек бити претежан (у нашој износи пуну половину).

сл. Као што је за уметнички прозни рад сасвим неважна категорија Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац испредао и своју мисао и

опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Али ако ти није ту по вољи, лако ћу га преместити. МАКСИМ: Тако је; сад иди, те квари наново аљине. То није могло бити из почетка, него да се опет дангуби. СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако.

СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће овако боље бити. МАКСИМ: А што се Новци издају? Ја сам баш несрећан човек, куд се год окренем, ту видим штету.

Међу тим ћу ја као сојузник с друге стране начинити диверзију. Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен. Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити.

СОФИЈА: Аа! браца... ЈЕВРЕМ: Војени закони не трпе ни „а!“ ни друга примечанија, него потчињеније мора бити безусловно: „марш“, марш, — „стој“, стој.

Двапут, трипут тако, па ће се одучити. СОФИЈА: Само да не учинимо горе. ЈЕВРЕМ: Горе не може бити, нег што ти је. Ево га гди виче, сад да ме не осрамотиш. СОФИЈА: Браца, на вашу ризику.

И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле!

СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је. МАКСИМ: Ја немам кад шалити се. СОФИЈА: Оће ли бити многи? СВЕТОЗАР: Прилично. Већ Ката не зна шта ће. СОФИЈА: Е, девојка је, па јој се мили.

Тако је у свету, па шта ћемо. МАКСИМ: И ја сам тебе на балу познао! СОФИЈА: Може бити да би боље било, да смо се пређе упознали. Но сад је излишно речи о том трошити. 10.

Ајде, Лепосава. МАКСИМ (стане пред њом): Куда ћеш? СОФИЈА: Да купим девојки аљину. МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде.

КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате.

МАКСИМ: Па ајде да се мењамо. КУМ: Само да може бити, дао би ти за њу и полак куће. МАКСИМ: Па би се после кајао. КУМ: Само три дана да живиш с мојом.

Да Бог сачува! луђа, несмисленија, безобразнија, то све може бити, али паметнија, никад ни довека. ЈЕВРЕМ (смеје се): Зна Макса, немам ја бриге за њега.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом мало више познат, пашће може бити на памет да је оваково што и у књигама славног Вајсе читао, ал ће одма и то примјетити, да између мојег и Вајсиног

Из овог узрока и називам позориште ово сопственим дјелом, и надам се да ће од моји читатеља онако исто примљено бити као и досадашња моја сочиненија.

раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).

ТРИФИЋ: Шта ти фали, сунце моје! Ти си госпођа у целој кући, што ти оћеш, оно мора бити. СУЛТАНА: Госпођа? Начинио си ме парасницом, као сам што си. ТРИФИЋ: Ти мене с отим вређаш. Немој тако, пиленце моје.

СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана! СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја.

ТРИФИЋ: Тебе јошт нико није обешчестио. СУЛТАНА: Није, чекаш док ме тко не попљује, пак ће онда добро бити! Срам те буди! Ти си муж! Док нисам новце донела, била сам и лепа и добра, а сад сам неваљала, сад ти нисам по вољи.

ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине!

(Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6.

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на

ПЕРСИДА: Заповедате да вам донесем кафу? ПЕЛА: Богме, девојко, гладна сам ти. ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени. Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.

(Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала? Може бити гди није одавно у служби, или гди сам овај бурунџук спустила. (Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало.

Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.) ПЕЛА: Боже мој, лепо ти је бити госпођа! (Савије вал и почне сркати.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(23. В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако можеш, да те нема — То неће бити доказ да ја јесам. Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан.

Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем. Изузми себе из било ког дана, И ја ћу бити извесности лишен — А то су дани које и не бројим, Јер не знам да ли у њима постојим.

Пиндару Лепота која твори све сласти смртницима Истину ће да твори од оног што је лажно — Само будућност може поуздан бити сведок. А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако како ја кажем, док си под мојим кровом, а кад будеш имала своју кућу, ради како знаш!

И то ће бити једна од највећих заблуда њиховог безвезног живота, оћу да кажем. Јер, ако се неко стварно разликује од других, мислим,

Таласање трепавицама и ти системи! Ићи непрестано улицом као да си негде задоцнио. Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати родитељима старост.

„Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?“ Како једанпут не укапираш да ме ти фазони савршено не занимају.

наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и ако напољу уз то пада још и снег, онда тај неко обавезно мора бити изгладнео и све што уз то фура. Тако бар пише у свим књигама које сам у своје време читала на ту тему.

Њихов једини протест своди се заправо на седење по патосу, и то где, молим вас, само на оним местима где ће бити виђени у огромним количинима!

Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота. Ја ту, наравно, немам чега да се плашим, ми смо талентовано блесава фамилија!

Добро, чекате шта ће даље бити. Онда то седне поред вас на ивицу кауча и почиње да вас, као сасвим случајно, дира иза уха.

Једноставно, постојала је једна ствар у коју сте могли бити савршено сигурни на овом превртљивом свету: када се пробудите, не бисте се смели заклети да ће ваш град да буде на

Када сам га упитала како може да тако мимо живи на туђ рачун, одговорио је: „Сви ће они једнога дана бити пресрећни што су ми давали по коју кинту! То ће њихове мастиљарске животе озарити невероватном срећом.

И сад, ко ће бити крив ако убудуће гости „Три шешира“ не буду уфуравали у читанке? Замислите овакав пасус у књизи Историја српске

да стигнете аутобусом илити трамвајем, него само колима, оћу да кажем, нису могли ни у сну да претпоставе да ће неко бити толико луд да одваја пешака све до Кошутњака да би само пио чај.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милосав Тешић У ТЕСНОМ СКЛОПУ Садржај КОНДАК С ФИГУРОМ ЧАСНО ЈЕ БИТИ 2 КУПИНОВО 3 І 4 МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО 5 КУПИНОВО 6 ЧОТ 7 КЛЕНАК 8 КРУШЕДОЛ, ИИ 9 ЦРНА БАРА, ИИИ 10 МОРОВИЋ 11 СВИЛЕУВА,

НЕБА 201 *** 202 СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У ТЕСНОМ СКЛОПУ КОНДАК С ФИГУРОМ ЧАСНО ЈЕ БИТИ Часно је бити носилац ране, живе и чисте, с нимбусом бола који, растресен, труси са трешње позног априла; часно је

У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У ТЕСНОМ СКЛОПУ КОНДАК С ФИГУРОМ ЧАСНО ЈЕ БИТИ Часно је бити носилац ране, живе и чисте, с нимбусом бола који, растресен, труси са трешње позног априла; часно је бити трептај са

Часно је бити носилац ране, живе и чисте, с нимбусом бола који, растресен, труси са трешње позног априла; часно је бити трептај са листе пролазних ствари, Слуга што уме Слово да кресне модрицом с душе; часно је бити смирен становник

априла; часно је бити трептај са листе пролазних ствари, Слуга што уме Слово да кресне модрицом с душе; часно је бити смирен становник колибе горске, ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену

с душе; часно је бити смирен становник колибе горске, ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова

станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште.

Капни ми, тропно, трудна од зрења, попут доброте којом се прашта: није ми лако бити сред врења кад се раскипи с јесењих башта. Шљивов је видик разгранат, широк, али и ломан - готов да клокне.

О, да је бити трен у крину - ждрал! В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не уму

Но у тебе видим лепе аљине; ти си морао боље среће бити. АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат.

МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати? АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат. Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба.

МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати? ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође?

ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку. Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити?

Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив. А ти, гиздушо, чувај твога мужа, и баци те врашке твоје румане, зашто од њи не можеш се најести, а то је

ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити. МАРКО: Барон Голић? Откуда је он? МИТА: Он је из Волхиније; и сад прави лустрајзе. МАРКО: Па шта ће он код нас?

ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете. АЛЕКСА (гледи): Може бити. Но кад је своја дела втори пут издавао, он је сигурно и то узео. О, то је виспрена глава!

Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме. ЈЕЛИЦА: Ви дакле морате бити особити гени.

АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити. Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина.

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити? АЛЕКСА: Кажем вам, машином. Такови машина има небројено число.

ЈЕЛИЦА: Тоје врло лепо... Како сте се унтерхалтовали у Месецу? АЛЕКСА: Не може боље бити. Баш се онда догодио хофбал.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно, шапа уз крило, другарства таквог на свијету цијелом нити ће бити нити је било. Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг.

Ој, ко-ко-ко, еј, како то! Мени ће бити препуна вољка, старог ће лисца стегнути бољка, даће му Мачак батина сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!

Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало. Ех, то ће бити погача славна, У свијету цијелом нема јој равна!

чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!

Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже! — хватам дим, нећу више бити с њим.“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.

планини, недалеко, видим, браћо, свијетло неко; колиба је или село ту ће бити што за јело.“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!

Када газде мину страва, рече Раде, мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити.“ Иде Раде као сјена, види: ватра угашена, ал мачкове сјаје очи. „Шта је ово?

Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом. „О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо брк.

По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан.

Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.

Прикане драги, доста је шале, најзад је рачун сведен, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен. Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!

Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка. Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја вам саветујем да останете до сутра овде. Село је мало и сиромашно али ћете са гостионицом бити задовољни. Разуме се, на острву такође једна од кућа се зове хаза де хуеспедес и тамо ће вам удесити и за спавање.

— Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.

— Али таласи на језеру не изгледају ништа озбиљно. — О, па они су већ доста велики, а ускоро ће бити много већи. — Ви се не бисте могли вратити вечерас? — Не, не бих се могао вратити. — Било би опасно да се враћате?

Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.

Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја. — Хвала, ићи ћу сам. Још нешто: могу ли бити пробуђен пред пет? Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону. Било би добро да рачун платим још вечерас.

— Има ли рибе? — Врло мало, млади господине. — Али ће за вечеру бити довољно? — Можда. Продужавам кроз биље сасвим уз обалу; газећи сваки час погрешно на камен који се не види.

Продужавам кроз биље сасвим уз обалу; газећи сваки час погрешно на камен који се не види. Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све

Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити од велике користи. — Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка. — Мигуеле вас много воли.

— Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата? — Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе.

Дубоке, исконске силе које покрећу ратове, више неће имати дејства. И онда ће сви народи бити у праву. — Али има народа који би желели да уживају у миру своју културу и других, који немају културе, и који воле

Ничега на њему нема што би ми било туђе или што би ме чинило туђином. Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају.

Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију.

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и

НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.

Мантије се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и ветри, црнило у маху, шта ће бити од мојих кости, трулеж? Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда.

Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с

Читаоци стоје пред отвореном књигом. Долази једна ноћ која ће бити страшнија од претходне. Захтевају да им се одлучно каже ко, ко то лупа у врата, за кога се праве ови довратци,

је Соломоново здање ми се враћамо у занатске радње на оштрења цијук странац у пролазу пита где је судница Сутра ће бити овде јуче је била у Палестини Кантакузин Димитрије седи на врху нрда за столом под шаком жуборе грчка мора у гудури

Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба. Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија.

нека њихова молитва све нас подржи путевима тешким провидности опште провидности засноване на својствима Духа тешко је бити прозрачан па јасан и безгласан ослонац је потребан у молитви другог за ту се молитву молим и за молиоце ако скриве.

не зна се шта ће бити са звери шта ће се догодити са дивљачи стоком и живином да л и њих хвата овај рок и овај суд човечијег сина који

неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада

*** Чини не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам Антихрист демон

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

” ТРИФУН (накашљује се): Овај... неће, канда, бити да си му ти, Агатоне, баш тако близак. МИЋА: Да, то сам и ја хтео приметити.

'Ајде, дајте му... ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени.

Занимање, то је само један терет за човека. Е, али, брате рођени, кад немаш занимања, не можеш бити старалац. Не можеш, дабоме! Е, онда, кад и тебе избришемо, 'ајде, реци, ко нам остаје? МИЋА: Како ко, а ја?

ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен. АГАТОН: И неће бити отворен све док не прође четрдесет дана од смрти покојникове.

ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле? МИЋА: Јер, бојати се, моја би жена могла бити љубоморна. Па да, то би било сасвим оправдано? ДАНИЦА: Оправдано?

ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику? АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према своти коју им је покојник оставио. (Чује се галама.) Ево их! Ја ћу се радије удаљити. Довиђења!

АГАТОН (враћа се из собе, за њим Симка): Гле, и ти си ту? МИЋА (увређено): Како то: гле, и ти си ту? Може бити ја бих пре вама могао рећи: гле, и ви сте ту?

МИЋА: Због растегљивости! ТАНАСИЈЕ: Због какве растегљивости? МИЋА: Због растегљивости закона, због којег може бити и овако и онако. Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне? АГАТОН: Шта имам да говорим?

Да сте пустили мене самога... ТРИФУН: Ако, боље је да смо сви заједно. АГАТОН: Боље, видећемо да л' ће бити боље! ПОЈАВА Х ПРОКА, ПРЕЂАШЊИ ПРОКА (долази споља): Јесте ли сви ту? СИМКА, ГИНА, ТАНАСИЈЕ, МИЋА: Шта је?

АГАТОН: Е, онда то мења ситуацију. Него, знате шта, не можемо ми сви разговарати с њим; ја мислим, боље ће бити да се сви склоните и да мене оставите. ПРОКА: Готово... Боље је да не види оволику гомилу.

ДАНИЦА: Али како да не, забога, кад се тетка просто разболела од једа. АДВОКАТ: Умирите се, све ће бити у реду. ДАНИЦА: Хвала богу! АДВОКАТ: Предузећу одмах кораке, само право да вам кажем, мислим се на који начин.

Ја бих, дакле, могао наћи да оваква ситуација налаже неопходност и сутра би већ могао бити отворен тестамент. ДАНИЦА: А шта би тиме учинили?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Увиђао сам колико је тешко њихово душевно стање, па ми се чинило: лакше ће бити и њима и мени кад се растанемо. Погледао сам на часовник. — Е... — Шта? — и мајка ме са страхом погледала.

Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете... Тако мора бити — па јој одмаче руке од мога врата и леденим гласом обрати се мени: — Сине, отаџбина те зове... Буди веран заклетви...

На излазу застадосмо. — Е, сине да се растанемо. Али... хоћу да ти нешто кажем. Наш растанак можда ће бити дужи. Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе.

Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи. — Буди разуман и чувај се.

се пронео глас да ћемо вечерас кренути, јер су посилни причали како је наређено да њихови официри морају вечерас бити у касарни тачно у осам часова.

Можда би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.

Било је немогуће упућивати коње у болницу, а тешко их је лечити на маршу. И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави.

Војници посматрају и ћуте. Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело. У рату неко мора погинути и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти раширени и

Не боје се никакве казне више, јер виде да им сада предстоји најтежа дужност и највећа опасност. Горе бити не може. Хтели би још мало даха, живота — макар командант пука викао и претио.

— Пази, пази — говори нервозно командир — сакупљају се око онога, па ће им ђаво бити крив. — Нису већ два дана ништа јели — додаде потпоручник Александар. — Море, зар им је стало до јела сада!

— Рок службе, господине капетане! — добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали!

— Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз. На карти гледамо где је та бара.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?

Буд је такав, па још привремени !... Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.

Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи. — Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа. А, жестока посла ! Младић и по!

Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном

— Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу...

Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље... — Види се да ми нисмо за село: треба са њима бити друкчији. Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.

А Љубица се наслопила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања. Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике

па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.

па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.

— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав. Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба. Тако ће бити и с вашом квартирином.

Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.« — Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она,

— Па.. требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете... Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите. — Хвала вам унапред.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела!

Наши ће и двори дочекати, Наша мајка даром даривати, А ја ћу и вином напојити, Ти ћеш, сејо, међу њима бити.“ 56.

— Извео би је, ал’ ми је жао. — Жао, не жао, извести ћеш је, Извести ћеш је, и нама дати, И нама дати, и наша бити. 63.

Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.

Пошаљи ми дрво шимширово, Шимшир дрво дима не имаде, Пошаљи ми перо пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене водице, У маштрафи труња бити неће.“ 149.

пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене водице, У маштрафи труња бити неће.“ 149. Видјех чудо прије невиђено, Гдје с’ дјевојка са сунцем инати: “Жарко сунце, љепша сам од тебе!

Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златном јабуком: “Узми, мома, ту јабуку, моја ћеш бити.“ Мома ју је узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни јабуке, окани ме се.

Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом: “Узми, мома, овај ђердан, моја ћеш бити.“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.

Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним прстеном: “Узми, мома, овај прстен, моја ћеш бити.“ Мома прстен узимала, на прст натиче: “Оћу тебе, и твој прстен, и ја сам твоја.“ 207.

Та што беше расплетена Вол’о би ју ја саплести Но на Босну везир бити. Та што беше саплетена Вол’о би ју ја расплести Но у Скадар паша бити.

Та што беше саплетена Вол’о би ју ја расплести Но у Скадар паша бити. Та што беше нељубљена Вол’о би ју ја љубити Но у Стамбол царовати!“ 211.

“ А када јој одрешише руке, Она скочи у то море сиње: “Волим бити морским рибам’ рана Него љуба мог брата крвнику!“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Дође ко теле, оде ко теле! И не чујеш га у оним опанцима! (Испира потирачу) ВАСИЛИЈЕ: Ко је овај? ГИНА: Ко ће бити, батинаш! ВАСИЛИЈЕ: Батинаш? ГИНА: Видиш ли ти ово? ВАСИЛИЈЕ: Шта је то?

Боље да сам се овим конопцем око врата опасала, него што живим поштено! БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом! СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба!

Ја сам без оне волујске жиле ко без руке! Тражи тамо, тражи вамо, док ти се не сетик да ће бити овден. Без ове жиле ниђе ти нисам присто! СИМКА: Нећеш га, ваљда, ти саслушавати? ДРОБАЦ: Ја не саслушавам.

Све што зна да им каже, то је не знам! А дајде ти њега мени на вртаљ сата, па ће му мало бити једна уста! Не зна престојнику, ни агентима не зна, ни есесу не зна! А да видиш како код мене зна!

СИМКА: Станимировић или Словић? ВАСИЛИЈЕ: Питам у принципу... Где мислите да треба да буде пекар? СИМКА: Где ће бити него у пекарници? ВАСИЛИЈЕ: А апотекар? СИМКА: у апотеци. Не разумем зашто питате! ВАСИЛИЈЕ: А учитељ?

Милун: Ја! Сиђиде дољамо! ВАСИЛИЈЕ: Је ли хитно? МИЛУН: Да хитније не може бити! ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла!

ВАСИЛИЈЕ: Било шта да је био, сада је леш! СОФИЈА: Филип је високо подигао дрвени мач! ВАСИЛИЈЕ: Пре ће бити да се живот њим послужио и поиграо! А он... Нит је он знао коју улогу игра, ни зашто, ни у којој представи!

ЈЕЛИСАВЕТА: Све, што је икад било, па макар како да је било, Могло је бити и много боље, али и много горе, него што је било! СИМКА: Плашим се да нам никада нећете опростити!

„Од покретног и непокретног имања немам ничега, сем овог грешног тела, које ни иначе није припадало мени, и које ће бити враћено мајци земљи: прах прашини! Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко да је потоп миш! СИМКА: И куд ћете сад? ВАСИЛИЈЕ: После педесет метара, можда ћемо бити у Енглеској! Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ГОСПОЂИ X. Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир. За вас је у греху мир. Бити несретан мало више или мање све је једно. Крити у срцу за све гнушање о како је бедно.

Крити у срцу за све гнушање о како је бедно. Ви нисте криви знамо за оно што ће бити, несрећа је баш част. Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо.

Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити. У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више. Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918.

Да ли си осетила да свуд то боли не само код нас: бити млад. И носити у души неку мутну сету што све, а да помоћи може, воли?

Ја бих почаст шинуо и тихо рекао: Тужно је бити мушко. ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ Цео нам је дан дуг, и досадан. До вечери, кад се, кришом, састајемо.

Тела ће вам се изгубити и крв бити све тања и тања; занемели ћете љубити врхове цветних трешања. Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити

Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...

Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...

Тај пролог је био нека врста литерарног, па и политичког програма песниковог. Он се у то доба надао да ће, код нас, бити нека врста нашег Фрајлиграта. Те наде се одрекао, као што ће читалац видети, већ у епилогу Лирике Итаке.

Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака.

Враницани је тврдио да им ништа неће бити и да ће све то заборавити, кад се испавају. Србијанска коњица била је тада избила, у Драч, на Јадрану, па су се те

Отишао сам да се упишем на медицину. Надао сам се да ћу бити лекар – једино занимање које је песника достојно. Ујак ме је на то избацио.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је створио — створио добро.

краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив. Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира.

А пекар, како онда, тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године.

И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи.

смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити. Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.

“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.

честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и затим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа нај отменији грађани.

у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао. Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине“.

Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо шта детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце а, по могућству, гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу.

— Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?! Морало би се опет живети! — одговори ми равнодушно.

Не знам, просто, чему човек пре да се диви! — Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! — рече поношљиво, задовољан мојим комплиментом.

устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и ово: „Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак

— Тако је, али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије и честитати министру председнику на

да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су

Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и убудуће управљени на то да се ојача култура, привреда и благостање миле отаџбине.

То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.

— Па 'ајде, де. Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу. Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању. То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.

Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. — Немој, молим те, нисам ја уморан. Код рпе ћу се најбоље одморити.

— Море ћути, граде се без нужде накараде. Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. — Ама јес' чуо, Марко, и ви људи!

Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.

Ништа!... Сутрадан полази војска у бој. Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.

, а свршавао се са: »ово је мој најпонизнији одговор«... Разуме се да ни хитне депеше нису смеле бити без »понизног« јављања, а Главна Контрола после има муке док реши: како да рачуна ту »понизну« реч — у званичну или

ако би врата стајала отворена неколико секунада, кад је соба загрејана, а о проветравању, разуме се, није смело бити ни говора. — »Зар училиште да се луфтира на државни рачун?!« узвикнуо би он...

« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.

»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је

Како то мора бити пријатно!... Па ето, увече, овако, неће бити ове клете самоће, од које се може полудети: она ће бити уз тебе, да те

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у двор, онда знај да ће бити кризе! ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи).

Прикуцај ти то лепо на твоја врата, да те лакше нађу твоје муштерије! ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. ДАНИЦА: Нећете бити овде?

ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. ДАНИЦА: Нећете бити овде? ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора. На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?...

ИВКОВИЋ: Опет Илића? ЈЕВРЕМ: Кажу: он је најбољи! ИВКОВИЋ: Ама, ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран. ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем, па...

ЈЕВРЕМ (размишља, али му се огледа задовољство на лицу. Он говори више себи). Хм! Гле, молим те. А ко би то могао бити? (Гласно.) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан?

ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити!

ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би!

ИВКОВИЋ: Па ми можемо пријатељски разговарати, а не бити у истој партији. ЈЕВРЕМ: Можемо, не кажем да не можемо. Могу ја теби, на пример, да кажем: господине Ивковићу, скупе

Али пусто не иде... него... овај... кажи ти мени, шта мислиш, на пример, ко би онако од наших могао бити посланик место њега? СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој!

ЈЕВРЕМ: И ти мислиш? СРЕТА: Ја мислим, брате и пријатељу, да ћеш ти и нико други бити народни посланик! ЈЕВРЕМ: И то баш... овај... онако, да будем изабран? СРЕТА: Па изабран, дабоме! ЈЕВРЕМ: ...

СПИРА: Каква замка? ЈЕВРЕМ: Па знаш како се праве замке и подвале уочи избора. То може лако бити. Нећу да чујем. Сад нећу да чујем, а после избора можемо разговарати.

ИВКОВИЋ: Признајем да је непријатно, па ипак може бити и занимљиво, јер ко било да победи, из ваше куће иде један посланик у Београд. ДАНИЦА: Да, али он вас грди.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и

Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена. Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.

Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске

И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или,

Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!

народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!

Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја. Механа газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.

? Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.

Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.

ГЛАВА ШЕСТА У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим. Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.

А ћир Ђорђе га мери. Ова учтива реч Сретина му се допала. Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.

Власт је прва, а после долазе други. — Ама не каже се тако. Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! — А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Они су се надали да ће Немачка бити Имачка Ал пошто дизање утега није шала, нити играчка Повремено се враћају у околину Пљеваља Где све, ко и обично,

Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати! Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија!

Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчанин, али странац Ако се и насели у Лици, неће бити Ликанац! Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица!

Све то није лако — потребно је држање витешко, Бити лак као перце, срца ганутљива, Деди, међутим, то не пада тешко: У томе и он јошкако ужива.

И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара повећа: Ђерам са кофом, а бара са три листа пловећа.

Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну. Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну. Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи.

Вазда су јој руке пуне Јер увек нешто пупи и увек нешто труне; То је тако, и тако мора бити. Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи...

Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити... ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока

осврт, чланак Што га пишу чланкописци и чанколисци, Ал пошто се све ради надвоје-натроје, И у новинама мора бити тако како је!

Муци мојој хоће ли бити краја?” Кад би могао, деда би своје злотворе Смрвио, ко инсекте, и онда, Адио! Да му се изгледи бар мало отворе,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за свакога, па и за најокорелијег безбожника мора бити убедљив.

Па како онда јегуља постаје? пита се стари брадати калуђер. Очевидно је да то не може бити другојаче но непосредним стварањем онакве каква је, а то не може чинити нико ко нема могућности и силу божанства.

на дну језера, бара и река, и то непосредно онаква каква је, не водећи ни најмање рачуна о процесу којим би то могло бити остварено.

ухваћеној на блатноме дну језера, баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе дође време.

допуштали инсталације потребне за оно што се намеравало, и он је, пошто је искоришћен од 1903 до 1911 године, морао бити напуштен и враћен марини.

пуштане са европских обала и одмах се упуштале у прекоокеанско путовање у правцу плодишта; сваки такав случај имао је бити достављен са подацима о месту и времену лова.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

Тај роман ће, тако реконструисан, бити у својим појединостима изложен у одељцима што следују. ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ ВИ.

Црног Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.

д. ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од тада бити пребивалиште, и пошто је на њој довршена друга метаморфоза, јегуља продужава живети у тој својој новој постојбини.

И ловећи интензивно и дању и ноћу, она очекује време кад ће бити дат невидљиви и тајанствени сигнал за полазак на пут. Х.

Лов сад у почетку није онако изобилан као што је био на старом Струшком даљану, али се може рачунати да ће бити обилатији кад се, после извесног времена, шупљине на њему испуне песком и муљем.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

и мужаставним срцем и желанијем благочастија изашал јеси на змија и сапостат божаставних цркав, расудив несатрпимо бити срцу твојему зрети христијани отачаствија ти обладајемим бити Измаиљћени, аште ли сего не получиши: оставити тљену

змија и сапостат божаставних цркав, расудив несатрпимо бити срцу твојему зрети христијани отачаствија ти обладајемим бити Измаиљћени, аште ли сего не получиши: оставити тљену висоту земаљнаго господствија и обагрити се крвију својеју и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, то ће бити силна песма, рада Да знаш шта нежна душа драгој пружа,— На уста моја покуљаће тада Милосне речи и бокори ружа.

У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања. На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут

На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут првога сазнања... Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у

О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више. Но нашу љубав нема ко да збрише: Она се мења, али увек траје.

И ти ћеш, бедна жено, као вазда Слушати радо ове речи лажне, И захвалићеш богу што те сазда, И очи ће ти бити сузом влажне.

И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.

жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга,

Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо. Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о.

слабо марим Да ли ће ми туђа земља кости крити, И, нимало занет убеђењем старим, Ја знам, ма где да су, шта ће с њима бити. Али сад! Још једном!

— Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми свега сити. Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима.

Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби нашој краја бити неће до истраге турске али наше... Нâда нема право ни у кога до у Бога и у своје руке; надање се наше закопало на

У Добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци! ИЗНИЈЕЛИ СУ КРСТЕ С ЛОВЋЕНА НАВРХ ЦРКВИНЕ. ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ

ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве?

КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи? Шћаше ли им мила вјера бити да издижу мирно у Рудине? СЕРДАР ВУКОТА То знаш, Бајко, би им мила била, од добра се јошт бјежало није.

Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго. Али хула на свештени ћивот који га је млеком одрáнио — то ми прса у тартар претвара.

Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.

Аллах, море, мудра разговора! Крст и некрст све им је на уста; снијевају што бити не може. Богу шућур, двјести су годинах откâ паћи вјеру прихватисмо, измећари дину постадосмо.

СЕРДАР ЈАНКО Укрешите који да пушимо! То је душа вјери пророковој, неће бити жао ефендији. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Гавранови грачу и бију се, цијèнê брзо меса бити!

То је душа вјери пророковој, неће бити жао ефендији. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Гавранови грачу и бију се, цијèнê брзо меса бити! ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, но се натраг преко ње поврати!

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда! ВЕЛИКА ГРАЈА И ПРАВДАЊЕ МЕЂУ ТУРЦИМА И ЦРНОГОРЦИМА, НЕГО МУДРИЈИ РАЗДВАЈАЈУ ДА СЕ НЕ ПОКОЉУ.

Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме. Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи. (Није од њих ниједнога жива.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Све се то унапред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад

спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава:

Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то

Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности. Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом

Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико као да је она какав стар чов|ек.

Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико као да је она какав стар чов|ек.

ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.

Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једи но још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. И не превари се.

Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она

од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај који би био раван и достојан ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као Софке

И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме

А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила. Чак је била и задовољна што је с тим на чисто.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

170 ТАКО ЋЕ БИТИ 172 ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ 173 ОБИЛИЋ 174 ХРАСТ 177 ЗА СТОЛОМ 180 ОСРАМОЋЕНИ САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА

Па тада куда? Шта ће бити потом? „Ви, жеље моје, ја ничега немам... И ја се с вама хладном гробу спремам. Овде је тужно, опако и црно, Овде

младости већ не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.

Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.

ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.

К’о добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце

Хоће ли и ту бити само мрак Теснога гроба, ил’ велики дан, Бесмртне среће животворни знак? Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће

Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у гробу ил’ ван? Где црви миле, ил’ где цвета мај? Јер све је, ипак, само шарен сан!

постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.

И ти опет никад нећеш знати шта си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти

Спомен је само ружна људска љага, И терор живота, и остатак зáла, А достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се

Слутимо л’ кад ће тако бити? — Ко ће Још и то знати сред мистичне мреже Судбе, чији конци свуд око нас леже! Она чини тачно све оно што хоће:

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора. „Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните на бедеме вашег

„Јеси ли се препао јутрос? Шта си помислио да ће бити!?“ то су сад била обична, узајамна питања грађана. Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем.

Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем. Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика

„Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!“ Марко узе дијете па га пољуби, па Петар, па Милија; сви га изгрлише.

од вајкада крв лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за њеко вријеме, одбранити од њенијех крвника; мирни ће бити ти мученици барем док се земља не заодјене листом...“ Небо се разведри а снијег се слеже.

Некрштењака бијаше под Ђиновим брдом и под Заграбљем, али неће га бити жеља била такијех! Разумјете каквих некрштењака? Не анатемњака, (анатема их било!) но курјака.

и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се

„А да хоће ли то господару мило бити?“ запита Радоје. „То је и мени замисао иако ме Крцун слобођаше“, примјети Оташ.

„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста. Момци ће их угледати на два пушкомета, па кад јаве знамо гдје ћемо запанути!

Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може бити и тутумом, говораху и смијаху се.

А шта ће и од њих бити? Тако је стање и по осталим властеоским домовима, у пространој ћесаровини и по другијем вељијем и малим државама.

Не ћаше бити краја чуђењу дјеце, да их Павле не поведе. У кући, на главним степеницама, бјеше привезан један мајмун — то пријед

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.

); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.

). Поређења за боје наш је народ узео из своје непосредне околине, и то путем асоцијације. Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен

Што му очи виде, руке му не оставе. Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати. Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену.

Пресипати из празног у шупље. Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати. Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати.

Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати. Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац.

Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве.

Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг. Кад пси буду људи, онда ћеш и ти бити човек. Кад рибе проговоре. Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце.

— Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам. — Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. — Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека. — Орлови најрадије самци лете. — Орао се увијек на висине вије.

— Орао се увијек на висине вије. — Животиње су шарене споља, људи изнутра. — Мучно човек увек једнак може бити. — Колико је од земље до неба, толико је од нечовека до човека. — Море се прозријет’ море, а човечје срце не море.

— Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину. — За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали. — Добро се брзо заборави.

— Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ. — Ко је себи душманин, како ће другом бити пријатељ. — Сачувај ме, боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам сачувати.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка; али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити, него ли што из нова почети и начинити.

кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се увати

„Е добро! а ти чини своје, па ћу ја изићи; али ти више да не идеш за мном, ђе се ја огласим, зашто не ће добро бити (ово су они тако говорили, да нико други није могао чути ни разумјети, осим њи двојице).

Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде.

д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.

“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће. Они су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!

И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...а и од мене и од њега. XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре, да ору земљу

161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166. Шуто јуне кроз гору гуди.

Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и | усудио украсити је Вашијем славнијем именом.

За мене ће бити особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога.

би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка, али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити него ли што изнова почети и начинити.

Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, Њемачки Махрцхен); а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38) Због тога бдите, јер ћете у плоду трудова својих уживати ако ово испуните, и блажени ћете бити. Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне.

“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак.

А који је проникнуо у савршени закон, слободан проводећи, он неће бити слушалац речи заборављајући их, него је творац дела, блажен је он. (Јак.

(Пр. 4, 27) Трудове плодова својих јешћеш. Блажен јеси, добро ће ти бити. Журећи се кроз уска врата и тесним путем који води у живот вечни, (Мт.

Без њега ми се не чини да ће ико постићи спасење. ГЛАВА 7 О душеспасном исповедању Ко се не исповеда неће бити причешћен по заповести Господа Бога Сведржитеља док не дође себи и оцу не исповеди сва сагрешена и штетна дела.

Но, будући да се не зна како ће бити и пошто има наде да ће се некако некада уразумити, одустасмо од такве одлуке. Оне који се не причешћују подвести под

“ Овако чинећи, браћо, избављамо се не само својих грехова, него ћемо и убудуће бити тврђи. Јер рече Лествичник: „Ране које се откривају, не иду на лошије“.

Ако ли шта пропадне, макар и од малих ствари, несмотреношћу, о томе ће бити испитивани у дан испита — иако и за малу ствар, коју погубише у својој лености.

15, 12) „И други ће познати да моји ученици јесте ако волите један другога“. (Јн. 13, 35) Знајте чији ћете ви бити ученици ово чувајући, видите коју ћемо славу и весеље постићи човекољупцем Владиком поучавани.

Никакве штете манастиру од тога не може бити, „јер може Бог и од камена подигнути децу Аврааму“, (Мт. З, 9) и слепима дати премудрост, и реч неречитима, и који ће

З, 9) и слепима дати премудрост, и реч неречитима, и који ће му бити угоднији од оних који се хвале својом снагом и мудрошћу, и богатством и пореклом.

Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сада овако и тако држите. ГЛАВА 38 О давању братији на вратима Оно што ће бити речено и што ви треба веома да чувате, не малу корист и спасење вам умножава. А шта је то?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество! А, што је најважније, пореклом стара београдска породица!

А ди је Цмиља? АНЂЕЛКО: Нисам ја њезин гувернант, па да знам! СТАВРА: Сада ме копка шта ли ће бити с Милетом! Био је нешто много агилан! А они су једна те иста фракција! ИКОНИЈА: Мали је Миле да буде фракција!

Ја сам демостративно напустио митинг! ИКОНИЈА: Напустио, кад је почела киша! Ма немој, молим те! МИЛЕ: Треба ту бити паметан, па видети! СТАВРА: Лакше је бити паметан, него поштен!

Ма немој, молим те! МИЛЕ: Треба ту бити паметан, па видети! СТАВРА: Лакше је бити паметан, него поштен! МИЛЕ: Није се могло маћи од девијација, вербализам је претио да нас угуши! Ааа!

Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет!

Ако си до синоћ био све и свја, а јутрос нико и ништа, није чудо ако и повантрзаш! СТАВРА: Неће то бити то, друга је ствар у питању. Кад те задеси несрећа, ко да прогледаш. Видиш и оно што нико не види!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Седите ви, само ја нешто да питам. (Прилази Иконији) Ко вам је ова што истрча? ИКОНИЈА: Која ће бити, Госпава! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Требало је прво допере руке. ИКОНИЈА: Шта?

ЈАГОДА: Ма каки ћелав! Коса му густа, проседа, гругава. ЦМИЉА: Очи зелене. ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене! ИКОНИЈА: У ствари водњикаве, види се алкохоличар. Сам је реко не пије, има јетру.

Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш? ПРОСЈАК: (за себе): Реко сам ја да ће бити мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Жива, а више ништа од живота!

Само да одем са оног Репишта! Немаш појма, страшно, ни трунке конфора! Проблем ће нам бити само стан. Али и ту се може нешто учинити. Па сви да се скупимо, како и волиш.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста, ох, ала ће то бити слатко! Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!... Да, убићу је!

Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!... Да, убићу је! (Хвата се за чело): Ох, Боже, Боже!

Ништа друго, не бој се. Нећемо да прљамо руке. СТОЈНА (престрављена): Ох, а шта ће са мном бити? АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ова материја, будући најпотребнија и најполезнија чловеческом роду, она ће бити и најособитије намереније овога мојега писања.

ка управљенију житија совете и настављенија, које сам од учени[х] људи научио и из полезни[х] књига почерпао; нити ћу бити ја, но полза ближњега мога прво и начално намереније ове књиге.

О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије узроковали, мислећи и живећи накриво!

Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити?

Толико могу јоште придати, да ако ко буде само забаву искати у ове књижице читању, неће без ње бити. Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х] мести света, и какви су њи[х]ови обича[ј]и?

Следовање ове историје показаће да сам ја по вишој части савршен узрок имао с људма, с којима сам живио, задовољан бити; но то приписујем њи[х]овој доброти.

дати ми дерзновеније, почео се са мном разговарати, казујући ми узрок зашто је он принужден неку од деце наказивати и бити, и да добра деца, покорна и прилежна, не имају се ничеса бојати ни страшити.

ко мисли с људма и међу народом живити, ваља да се стара како ће и он са своје стране другима на ползу а не на теготу бити.

Каква је бедна ствар кад млад човек обикне самовољству! На моју душу, сам се сад чудим како сам могао таки бити! Парче човека у то доба, стајао сам онде као ћудљив коњ кад стане усред блата и колико га ко више шиба и боде да се из

Ја сам совршено тада веровао да на мене бог попушта искушеније, да види [х]оћу ли ја у мом светом намеренију постојан бити.

имајући никаква искуства, сâм не могући право о ствар ма судити, старије и искусније од себе не хотећи слушати, мора бити задуго тврдоглав и упоран, док год не удари гди главом о дувар, падне у несвест. „Ха, ха, не тамо!

касно, док се | јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у целом животу злополучан бити. Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра, самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.

И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!

А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре.

Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?

Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок!

Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок!

Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром!

— вели Кљако. — Таа-ко!... — А њему, шта ће бити од ричи? Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. — Таа-ко!...

А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња! Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће кâ он...

Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста!

— рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а? Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови што бјеше путем научио од Стипана: — Бићу

Најзад стигоше до краја. Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах.

Пренем се — и видим где сам — па се стидим. Кренимо, песмо, наш пут: од зла — горем! О могло је бити друкчије: сред влати Шуштиш житним класом, зрела, сунца пуна И ја мотрим твој стас што га ветар клати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и ханџари и остала усмртија ништа неће.

За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање.

Он мора бити као ја, прави, стари радикал, адамовац. Кад Вукашин узме дизгине, посланиковање ће препустити Ђорђу, уз моју помоћ и с

Симка ће ми изродити унуке, ја ћу их чувати, презиме им неће бити Катић, моји унуци презиваће се Аћимовић, читаћу новине и спокојно чекати смрт... А Мој отац био је воденичар и слуга.

А унуке воли“, сети се очеве опомене. Шта је могао кад је то почело чим је проходао. И раније. Одмах се видело да ће бити леп и крупан. Није био жгољав, ни ћутљив, ни баксуз као Ђорђе. Ђорђе се никад ни с децом није играо.

Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Посматра га с рукама на леђима. — Како процењујеш: шта ће бити у другим срезовима? — мучећи се, настави Аћим. — Цене стоци падају. Границу ће опет да затворе.

Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај. Наставља се прошлост.

Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе.

Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине. — Ништа им неће бити за... Мало да се смрачи. — Кад ћу ја да се вратим? И мени је Бадње вече. — Платићу ти више него што заслужујеш.

— Пет пута сам ти рекао да нисам. Из Београда сам и добар сам му познаник. Је ли ти то доста? — Боље ће бити и за њега и за тебе да не стигнеш по мраку — бичем чеше обрве. — Рекао сам ти све и ћути! — Шта ћеш, господине...

Треба му одмах платити, да га не види отац. Уздахну гледајући снег у пазусима јасенова. Најважније је не бити сентименталан, јер свет је суров и равнодушан. Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом.

— Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара! Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?

— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса. — Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо.

Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас. Шта сада? — Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они. Сазван би Савет Мудраца. Без успеха. — Можда ће Ђисара знати?

Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору.

На кога личи? Девојчица се пажљиво загледа, набра обрве, али није могла да погоди ко би то могао бити. — Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој!

Једно је сигурно: Златоусти је ходао светом, а приче су се множиле. Изгледало је: вечно ће тако бити! А можда би и било, да једнога дана, Златоусти не наиђе на дете које је изгарало у грозници.

Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде.

— упита изненада. — Наравно да је имаш. Прелепа је, је ли и моја таква? — Твоја је грозна, и грозно је бити риба, глупа риба у глупом мору! — прогунђа Плачко. Свет морског дна био му је одвратан.

Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав?

Лист јасена поверова да с брезом нешто није у реду. »Бити жут Док су у шуми сви зелени — сумњиво је и крајње недолично. Требало би припазити на њу, видети шта смера, шта хоће!

»Шта ли ће с малим бити?« — питали су се, а дечак је настављао да прича о чудесним догађајима каквих ни у сну нема. Казивао их је друговима у

— Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко! — рече дечачић и наклони се. — Такво име још нисам чуо! — рече старац.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац буде уклоњен а Капија разрушена, а онда наниже, мало прав а мало кривудав, данашњом

Изгледало је да више нико није био склон да трпи самовлашће. Тако је мислио Вучић и све је то могла бити истина, али да ли баш сасвим цела?

Мучила га је само стрепња да ће Милош, остављен и сам, бити склон да посумња чак и у њега: то не би могао да поднесе.

новембар, дан Св. Андрије, требало је да осване са њиховом победом. Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар.

Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију. Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били

Мехмедовог дућана, утабаним цариградским друмом који је водио од тврђаве кроз Стамбол-капију, и даље (доцније, то ће бити Стамболкапијска па Васина улица) и ишли, безбедно, поред турских стражара.

Прошли су, непримећени, поред турског хана (доцније ће тy, дуго, бити царинарница) који је чувала јака турска стража.

Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце. (И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.

којој се подсмевао код других, избије и из њега; догађало му се да, за час, поверује како ће му победа увек бити наклоњена, иако не значи много. (Да ли је већ био почео и себе да обмањује?

Срби предају Змаја од Ноћаја Турчину: објасне му да је то тај хајдук који замеће буну, али да сад буне више неће бити. Можда је то баш рекао и онај што је личио на побратима Петра, само се Стојан Чупић тога не цећа.

У тој унутрашњој навали једна се жеља, сва обла и потпуно необуздана, издвајала: све ће бити добро ако сад, свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима

устанка, јакуарски снег је засипао Србију, која је, у густим белинама, изгледала као да Турака више нема и неће их ни бити, никада, у својим домовинама устаници су, изненадно спокојни, можда и могли да поверују да су, најзад, освојили мир,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ............................. .............................

Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!

Ал' зло је, мајко, бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету

жалит' крви; Крв ће тећи потоком и реком Где се сузе ронише лелеком; Крв ће тећи преко српских страна, Ал' ће суза бити убрисана; Полетеће велико и мало, Да одбрани што се српско звало; Заиграће коло витезова, Дивна слика мојих младих

Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?

топлој чим се нађем одаји, Уздахнућу једаред за тобом; Та имам кад, јер ја сам матичар, А ти ћеш, к'о што видим, бити За трагичан моменат натичар... Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ.

О, то ће бити силна песма, рада Да знаш шта нежна душа драгој пружа; На моја уста покуљаће тада Милосне речи и бокори ружа.

А ти ћеш, бедна жено, као вазда, Слушати радо ове речи лажне: И захвалићеш Богу што те сазда, И очи ће ти бити сузом влажне. И гледајући, врх заспалих њива, Како се спушта нема полутама.

није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора

„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...

и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају.

А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура. За тим ће властела у зборе да тону!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

„Ево, - рече слаткогласни ангел - сад ће време бити од одиха, што ви код вас ноћу називате.“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном сву

небесни из хаоса здробљених небесах поче мале стварати мирове, слабима их пунит житељима, како ће му све покорно бити.

мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру испунит хоћемо ал' сви жертва бити благородна: вјечан покој вјечноје блаженство!

Мир ћу груби овај Земља назват. Биће она водом изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у

рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.

на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.

плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са плачем се у вјечност враћати, мучитељ ће један другом бити, сваки себе поособ највећи.

Лице смртно на земљи човјека прилично ће бити ангелскоме, само теке једну искру малу вдохнут ћу му небесне љубави у његову земноме плођењу, да му тужну и

Човјек воље остаје свободне ка сви други бесмртни духови; његова ће душевна таблица с обје стране бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

и одговарати приликама и духу времана у којима се одиграла, њена главна личност, онај велики научник, морао је бити верно претстављен, а још више његова наука.

“ узвикнуше Питагорини ученици. „Сфера!“ настави Питагора. „Она је најсавршенији геометриски облик што га може бити.

„Са оваквим троуглом, образованим од једног дугог ужета, чије странице мере 3, 4 и 5 јединица - таква јединица може бити произвољно одабрана, дакле већа од ове наше - и помоћу трију колаца који се забију у земљу тако да уже буде затегнуто

Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.

“ „Без сумње!“ „Онда ће размера катете према хипотенузи бити као 3 према том неправом разломку“. „Сигурно!“ „Ти можеш, Сатире, а да тим не промениш ту размеру, оба та броја

“ „Па сигурно паран, јер је он удвостручени цео број“. „Е, па зато мора и наш мањи број бити паран, јер као што си, Сатире, малочас рекао, непаран број помножен самим собом даје увек непаран број“.

„Све ће добро да се сврши“, проговори напослетку Милон. „Богови ће бити милостиви према нама, грешнима. Ми смо, као што си малочас рекао, пси шугави, па се богови не осврћу на наше молитве.

Риболов беше обилан, о том није могло бити сумње. Грилус одахну, и терет му паде са душе. Он заблагодари из свег срца Посејдону што му је опростио његове људске

Онда му још рече: „Пре но што сунце зађе, биће наша вечера припремљена као што треба и као што само може бити. У то доба послаћу ова два моја роба са једном носиљком и са достојном пратњом да те, мили госте, из Демокритове куће

Демокритос поче да се смеје и говори кроз смех: „Да ће тако бити, смео бих се опкладити, кад не би онаква опклада претпостављала моју претходну смрт.

пелопонеског рата покорили и освојили Атену, порушили њене градске зидове и дочепали се њеног злата, она не престаде бити духовно средиште Грчке и чувар њених најдрагоценијих уметничких творевина.

“ „Потребно је, дабоме, да се за то припремим и изобразим. Ништа ми неће бити поклоњено, али ће зависити од мојих способности, моје воље и истрајности да ли ћу се икад успети, достојан, на овај

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми. „И то може бити и не чудим се, најзад, јер те познајем. „А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу.

Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали?

Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити. А у новом поретку коме тежите, верујте, господарили би код нас опет одморни, то јест који нису страдали, јер они што

— Ово су глумци, мора бити. А кад, као гром из ведра неба, паде ова реч, жена се препаде од извештачене узбуђености студента који се спремао да

сви смо ми највећи ниткови.“ А он би казао: „Ви сте полудели, ви ћете бити оптужени и деградирани.“ Ја сам већ деградиран, ја сам понижен до животиње, ја сам осуђен, не могу ме даље од жица,

— За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити! — На жалост тако је, преварена од непријатељског официра, невенчана, оставила је мајку...

Али обећавам ти: вршићу службу као и досад и све ће добро бити, надам се. Па се једва растависмо из загрљаја и ја пођох уском стазом која води ка резерви.

“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту.

— Хвала. Прикупих ствари па изађох, а мало после воз заиста прође постају не заустављајући се. Могло је бити десет сати. Месечина.

Воћњаци, усред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Побратим ће бити на станици.“ Нагињем се кроз отворен прозор и бијен оштрим ветрићем, гледам унапред.

Само је сад Никола ћутао, али и пио јуначки. Чудио сам се како су ми малочас ова иста лица могла бити одвратна. Напротив, она су била врло симпатична. И Николу сам сад гледао другим очима.

Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим. Чудим се, части ми, како сам могао бити тако непажљив. Али пошто сам залепио банкноту на чело једноме што су му се највише очи колутале, они ме оставише на

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.

Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству!

С оним једва примјетним благим осмијехом безбрижности у коме као да се већ наговијешта да ће та безбрижност некад бити скупо плаћена.

Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед. И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу,

Ваљда смо једно другом већ све рекли. Осјећам поуздано да ће сутра опет бити сунчан и ведар дан. И радујем му се, као сеоско дијете недјељи са чистом бијелом кошуљом.

За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама. — Дошли смо да изнесемо овај други кревет. Тако, сад можете бити мирни; никог вам нећемо увалити у собу. Болничари су пограбили кревет и изнијели га. За њим је остала празнина.

Још и данас мила ми је његова успомена. Свакако, то неће бити само због мастике; био је и иначе углађен, благ, осјетљив човјек. Али несумњиво у томе и мастика има свој удио.

(А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?) То сам сазнање носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма куда кретао, гледао сам га увијек у

И одатле: прва мутна распињања жудње за свеприсутношћу: о, бити у самој језгри догађаја, у тачки гдје се стјечу и укрштавају све нити!

Да, смрт је само за друге. Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане. То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више.

Да, смрт је само за друге. Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане. То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више. То је, најзад, и сасвим природно.

само у неком тобожњем, конвенционалном, вањском смислу весела, жива и бљештава, али да је она, у својој интимнијој бити, увијек, и безизузетно тужна.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате. Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције«

— Ваљда нећете бити тако бездушни, господинПеро, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се

Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога. А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је

У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. »Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.

Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. — Оно знаш... мука је то. Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.

И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору? Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако ; он је, јамачно, добро промислио.

— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.

— »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка:

Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.

Сељане обузе велика радозналост. Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. — Сад је он, мој брате, чак у десетом округу. Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед.

— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око.

Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук! Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао. Ти би, синко, сад тек требало да живиш, а не да умреш,

Кад, је Петар чуо шта старац вели, он му онда рече: — Ваљда ће ме сам бог упутити у земљу где неће бити помора. Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи.

овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити под овим каменом? Сигурно је мој отац мени нешто оставио под њим, кад се вратим да нађем и узмем.

Девојка се на то обрадује и помисли у себи да врх од чизме не може никад бити тежи од целог Петра, и рече: — Па хајде.

А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека

А старац рече: — Е, па кад није другаче, ја хоћу, али само да видим како ће ми бити души. Свети Петар га пусти, па стане пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао

Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама. И тако стари остане у рају.

молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.

отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћy бити код стоке сву ноћ. И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају.

Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама? А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели.

Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говопећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га

Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне тући змију, може бити да ће она избљувати јелена, па и њега прождријети, а напошљетку она га је прва богом заклела и побратимила, те смисли

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И ШТАКЕ 152 БОЛ И СЛАВА 154 МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ 155 11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ 157 ЕПИЛОГ 159 ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН 160 РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ 163 ПРВИ СУСРЕТ 164 И ТАКО...

И притисне очај, сам, без моје воље, Цео један живот, и њиме се креће; Узвик га пролама: ''Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће''. И ја жалим себе.

сам, без моје воље, Цео један живот, и њиме се креће; Узвик га пролама: ''Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће''. И ја жалим себе.

Више нема људи; Са мене се поче да откида снага, Сви удови, редом, и поглед што блуди. Мину све што беше, хтеде бити икад. Тама се увуче у идеју снова: Раскошније смрти нисам глед'о никад. Имао сам и ја веселих часова.

Гроб велик к'о пут смрти неизбежне. Знам, дете нећу никад бити више. Са старом драгом нећу опет поћи Срећним незнањем, где живот мирише На крв и љубав и вео поноћи.

СЕДМА ПЕСМА Прошли су априли. И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били. Све тише и тише Подносимо дане, Овај видик сунца и магле и кипте.

БОЛ И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта — Многи што одоше

Два црна гнезда белога владара. Које подиже Беч и блудна Пешта. Ја знам да сила пролазна ће бити, И да ће заћи борбе и сви крици. Да се будућност неће дуго крити, Да моју земљу предводе војници.

Да се будућност неће дуго крити, Да моју земљу предводе војници. Ја знам да сила пролазна ће бити, Да иду дани и боља времена, Да ће пропасти та отровна неман Што давни народ и многа племена, И да је дош'о, да је

Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом — Да Вас пратим, гледам на домаку своме. На уличном углу застали сте мало И мени се нагло окренули лако...

ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја не мислим сада.

И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!... — Ох, што неће увек лити! ... Како л' ће ти сутра бити... 1904. ЖИВОТ Уста се смеше; очи гледе боје, Људе и даске.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Напротив, ја сам сазревао размишљајући. Покушавајући да дам тачан редослед својих активности које ће бити представљене серијом чланака уз помоћ уредника ”Елецтрицал Еxпериментер”, а који су углавном намењени младим

Све радње и поступци које сам понављао морали су бити дељиви са три и уколико бих погрешио, био сам принуђен да све почнем од почетка, чак и ако је за то било потребно

“ Не могу да опишем своја осећања. Да је Пигмалион видео своју статуу како оживљава, не би могао бити потресенији. Хиљаду тајни природе на које сам могао да набасам, дао бих за ову једну тајну, коју сам од ње отео,

Овај торањ је уништен пре две године али сам пројекте разрадио и други ће бити изграђен са неким побољшаним карактеристикама.

А уз то, мора бити јасно да се овај дивни изум у потпуности развио овде и може да се назове “америчким“ са много више права припадности

“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са мојим изумима у Америци и тако смо завршили разговор. Али, драго ми је да делују неке силе из мрака, па како време

када је изложба мојих турбина у овом граду изазвала различите коментаре у техничкој штампи, ја сам предвидео да ће бити јагме међу произвођачима да се дочепају изума, а посебно сам кројио план за једног господина из Детроита, који је имао

Али, ми се нећемо зауставити на томе. Сигурно да ћемо производити такве теледириговане апарате који ће бити у стању да се понашају као да располажу сопственом интелигенцијом и који ће својом појавом изазвати револуцију.

године. Предложена Лига народа није лек. Напротив, судећи по мишљењу неких познатих људи, њен учинак може бити управо супротан.

мировних услова усвојена казнена политика, као основ одредбама мира, јер ће од сада, за само неколико година бити могућно да се народи боре без војске, бродова и топова много страховитијим оружјем, чија разорна моћ и подручје

Непријатељ ће бити у стању да разори сваки град, и то без обзира на његову удаљеност и никаква сила овога света неће моћи у томе да га

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада

”Привилегија” је гарантовала граничарима Војне границе ту слободу, а за узврат они су увек морали бити спремни да ратују за аустријског цара на свим бојиштима.

Сећам се да ми је отац казао једног дана: ”Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара.

Сава положио руку на моју главу и, окренувши се к њој, рекао: “Кћери Дијада, школа у Идвору ускоро ће бити тесна за твога сина. Нека онда пође у свет, где ће наћи више духовне хране за своју душу жељну знања”.

особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу бити дочекан добродошлицом.

Мислио сам како велики простори Сједињених држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки

држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки посао.

То вече сам провео у писању писма мајци. Тоје била моја жеља коју је мора бити ”вила” прочитала са мога лица. Касније, у просторијује ушао један од радника, Швајцарац, да би ми рекао да је време

нећу заборавити а та је да Америка пружа једнаке могућности свима, да сваки Појединац мора тражити ове могућности и бити спреман да их искористи када му се укажу.

његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да сам морао бити веома опрезан. С друге стране, од раног јутра до мркле ноћи, боравио сам у центру града.

Узео сам својих зарађених петнаест долара и најкраћим путем сам се упутио на север. Надао сам се да ће у Њујорку бити нешто свежије, ако дуне поветарац са северног Атлантика, па пошто се расхладим, да потражим неку од многобројних лепих

Хтео сам да од једног посла направим два. - Чини ми се да ће ту бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва

Ћипико, Иво - Приповетке

Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде. У сутон су Марку дали да носи у врећи нешто преосталих маслина што гоњач не могаше да напрти.

Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило.

И срећа их намјери на радњу, па пошто им рекоше да ће бити зараде за дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати кући да на паши замијени жену и да уздржи оно

Па може бити да се с њим још неко крије, биће их и више: Османова браћа богата су, неће штедјети, само да брата освете.

” Па се диже и тјешио их: —Даће бог те неће бити зла! А браћа захвално га гледају и, утјешени, враћају се пуни наде у тамницу.

стока тек што се држи... Но свеједно, — рече живље, — само да сте ми ви живо и здраво! А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити. Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу?

Наједном, прво него ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, нагне

дими и заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити. Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију.

Лазо сједи до ње и држи је за руку, као да ће јој лакше бити, а кад јој се посвема смути, положи главу на његове прси.

— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа.

— Идем кући, — вели му. — Може бити да је господар дошао. — Видјели бисмо брод, одговори он, погледавши на море прама другоме крају, па надода: — Није

Зурећи у даљину, дјевојка помисли да је то, може бити, брод на којему је он укрцан. Иако није била сигурна да је то тај брод, осјети у себи силну тугу, јачу од оне што би

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

О изворности и старини ове лирике може се доста поуздано судити на основу свадбених песама. Оне ће бити и последње на које у овој прилици још имам времена посебно да укажем.

А када се односе на културу или вид културе којој сами не припадамо, врло лако могу бити и нетачни. Јер овде, више но у другим областима, наш суд не зависи само од природе појава које описујемо него и од

Мислим да неће бити спорно ако кажем да то подручје представља стара Србија, у нешто ширем и старијем значењу. Стара, по типу

Оно што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.

Јер, ма колико да оне саме по себи могу бити ситне, њихово понављање обично није случајно. Једну од таквих мањих појава из књижевности и језика, коју ћемо овде

Ретко је која била предмет посебне анализе. Готово да би се рекло да таквих анализа и нема. Један од разлога може бити и то што су лирске народне песме махом кратке, што их чини невелики број стихова и у језгру им се налази свега

Јер девојка на градским вратима обучена у небеска тела може бити митолошко биће, али та иста девојка у одећи на којој су само ишарана, а то би могло да значи извезена небеска тела, то

али та иста девојка у одећи на којој су само ишарана, а то би могло да значи извезена небеска тела, то већ не може бити.

Песма више није митолошка, а не мора бити ни древна. Објашњење или тумачење које је дао Војислав Ђурић може се, наравно, одбацити поготово зато што осиромашује

и звезде необично је у народној лирици ако није фигуративно, а ако је фигуративно, као што смо већ рекли, не може бити изворно митолошко. Оно је изузетак, који се у неком другом, аналогном облику у народној лирици уопште не појављује.

може рећи: Јованово јеванђеље је заправо и писано тако да се повремено алегористички чита и тумачи: За то ће нам бити довољан и један једини пример.

Али читалац, разуме се, и овде полази од текста: сâм текст мора бити тако организован да захтева и одговарајући начин читања.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Променили сте их много? МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа... ЧЕДА: И ви, мора бити, имате добар нос, знате већ унапред да омиришете ситуацију? МОМАК (ласка му то): Па... разуме се!...

кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте.) ДАРА: А што покриваш себе? ЖИВКА: Па да видим то, хоћу ли бити министарка? ДАРА: Боже, мама, па покриј оца, јер главно је питање хоће ли он бити министар... ЖИВКА: Право кажеш!

ЖИВКА: Па да видим то, хоћу ли бити министарка? ДАРА: Боже, мама, па покриј оца, јер главно је питање хоће ли он бити министар... ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама...

– ... А, звала вас је? То је друга ствар. Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. – Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите!

ЧЕДА: Па онда – шест стотина визиткарата! Колико година мисли она да ће бити министарка? Или мисли можда да своје визиткарте растура по народу као прокламације? ДАРА: А, видиш, написала Живана.

Ви сте?... Овде је госпа Живка министарка. Је л' те, молим вас, нисам вас ни питала, кад ће бити готове слике?...Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо.

Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може. Никога немаш који би могао бити државни саветник, или владика, или тако нешто; него све тако нешто, ситне жеље, ситни захтеви, па је право, Живка, да

ЖИВКА: Но, само ми још то треба. НИНКОВИЋ: Ја вас уверавам, госпођо, да само тако можете бити отмена дама, дама од положаја, ин фам ди мон, ако играте бриџ, ако пушите, и ако имате љубавника...

Разуме се, ваша је ствар како ћете поступити. Можете ви бити министарка и без бриџа и без цигарета и без љубавника и уопште без отмености.

ЖИВКА: А ви сте само док је особа на влади? НИНКОВИЋ: Па да, госпођо! Док је госпођа министарка на влади, она мора бити отмена; чим није више на влади, не мора бити отмена. ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу.

НИНКОВИЋ: Па да, госпођо! Док је госпођа министарка на влади, она мора бити отмена; чим није више на влади, не мора бити отмена. ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу. НИНКОВИЋ: Међутим, ништа лакше од тога.

” ЖИВКА: Па јес', тако ће да се шапуће. НИНКОВИЋ: Али, врло је вероватно, госпођо, да ће бити и таквих који ће вас бранити. „Ох, ја то не верујем, то није могуће, ја познајем госпа-Живку, није она таква!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А већ из досадашњег излагања могло би се знати, или барем наслућивати, да ће његов видокруг бити врло близак Софкиноме, с њим ће се често подударати и још чешће укрштати.

Разуме се да прва реченица у роману - било ком, па и у Нечистој крви - не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје ванредну моћ да привуче читаочеву пажњу: њу он најпре

Стога би се она с једнаким правом могла наћи и на крају романа: као сажето поентирање. Сада неће бити тешко да на основу обављене паралелне анализе истог књижевног поступка у два романа, једнако као и у њиховим

се одступања од ње вреднују као знак пишчеве недовољне писмености, онда то што нам анализа доноси мора силом логике бити Станковићева приватна (не)писменост. И ништа више. А за то је најпогоднија, чак је и довољна, пишчева преписка.

Постоји један изванредан пример. И он овде неће бити наведен ради поређења са Станковићем, нити да би се правдала његова језичка, стилска и каква год хоћете „муцавост” ,

наглашено се ритмички сегментује и, као резултат, добија се извесна вербална орнаментализација, - онда ће то најпре бити поступак Милоша Црњанског у Сеобама из 1929. године.

58 Ту је, пре свега, тачка гледишта са које се призор у целини описује, и која је ауторова; она може бити, као што код Станковића често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више

Занимљиво је да је то управо она прва реченица чија је композициона улога нашироко већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго зато што

Стога се, дакле, посегло за прикладним обртом „како . . . тако”, али је ту морала бити развијена и цела предикативина јединица: „Као што је и сама Софка знала и памтила, тако. . .

је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.

”93 Са доследношћу која не може бити случајна, и на начин који одаје истинског уметника, Борисав Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у

је он при изласку кроз капију додирнуо по коси и лицу (у народним веровањима, свим, нарочито додир лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом тамјан и свеће:

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама. Хтео је да задиви свет једним Горанином, да покаже Турцима какав може бити један потур. Расипао новце лакше но што их је задобијао. Давао је сиротињи, гостио пријатеље и дивљу дружину.

Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној поворци кроз село бити као кнез. У злату и на хату као валијин син. Иначе зашто се потурчио и зашто да дете сад чини правим Турчином?

људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је Суљ-капетан од Гора, иако је потур, иако јоште међу зубе, може бити, ће му се нађе домузовина... Такец!...

Хамза миран као да ништа било није, замоли незгодну злицу да му одмах напусти одају и прими на знање да више не могу бити пријатељи.

А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре

А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју заслугу у грожђу и пићу.

А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може...

Боље је с бијелијем образом и раја бити но потурица, но крстов издајник, Милоје!... — Ћути нијесам ја више Милоје! — Бићеш опет, бићеш.

како је из куће све избезумљено потрчало, њој паде на памет да су доле око њена мртва сина Арнаути, којима ће можда бити драго да је виде сломљену и необучену, па да се после свете не толико, свакако, њој колико њеном народу: „Е нема,

— Који мјесец?!.. — окрену му се с подсмехом сам домаћин. — Бога ти јемца дајем да неће дуго бити!.. — Хајде море, никад више! — А зашто, побратиме? — Зато што држава и није за вас... — Нијесам то досле знао...

“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ... Надао се он да Турска и није у Цариграду.

“ — Тако ми дина, тако му је рекла, Новице, не чуло се одавде!.. ... Тада му се скаменило срце и смрзла душа. Може бити да његове жене неће овако тражити да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим. Ох, ласно је мудар бити, Ласно ј’ тешит’, световати; Али људи, Бога ради, Зар не знате шта је мати!

За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб? А ја зар још да живим Без сина једина?“ Што мора бити, мора: Спуштају у гроб лȅс, — То мајка гледа, види Својима очима, И косе своје чупа Несрећна, очајна.

гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака. »Стармали« 1883.

као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака. »Стармали« 1883.

Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој! ВИИ Питај Франка, Немца, Англа, Кашће као и ја: „Који себе не спасава Сâм себе убија.

Ми бадњак волемо — Али не можемо... Тако, то је било искрено речено! Што не може бити нико не захтева. Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и

“ — Ко год гробак своје деце Кандилима само краси А за туђу срца нема — Тај кандила она гаси. А ко жели бити отац, А ко жели бити мати — А Бог не да — тај нека се Сирочади туђе лати!

А ко жели бити отац, А ко жели бити мати — А Бог не да — тај нека се Сирочади туђе лати! — Не, ти нећеш гладна зепсти Ни у Бога губит’ вере, Ма да

Ал’ није тако — велим ја. Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она брља Што му ј’ пред ногама.

свету, Где се бол утаји, Прилике су друге, Други обичаји; Серафими носе Пехариће крина (Ал’ у њима, канда, Неће бити вина). Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти).

Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде.

На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

— „Забаву? Ха, ха, ха! — То ће бити унтерхалтунг? Хи, хи хи!“ — Ја знам, моја високопочитајема госпоже, да би пет пути више прену.

— „Господин списатељ, немојте ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига;

но из тога највише узрока није се на свет издати могло, што је Ружичић такову ролу играо, која би гдиком зазорна бити могла.

ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква резона

ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина.

ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће јошт од мене бити?) ПОЗОРИЈЕ 2. ВАСИЛИЈЕ, ПРЕЂАШЊЕ ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице. ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.

ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса.

Пак како сте ми, како сте ви ручали? ФЕМА: Мико фо! САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити. Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит.

ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо! САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста. Јошт кад би било мало сарме, то ми је остало у души јошт

ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је?

САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес!

ФЕМА: Вилозов? Ах, молим вас, гледајте, настајавајте, само да би се у њу заљубио; ах, то ће бити нобл! Настајавајте, молим вас. САРА: Тгèѕ волонтіерѕ!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

анонимних речи тргова будим је због мануфактурних пејзажа јавних паркова будим је због ове наше планете која ће можда бити мина у раскрвављеном небу због осмеха у камену другова заспалих између две битке када небо није било више велики кавез

је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим

Ево ме без одбране испред страшне самоће. Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.

У срцу се пали светлост која обећава да ће све бити виђено и сагледано у сећању и будућности и у себи самом. Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и

Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од

ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити ПАТЕТИКА ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави

време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно одјекује СВЕСТ О ЗАБОРАВУ Нада је луксуз.

Ах, каква ужасна светлост пробуђена први пут над склопљеним очима. Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

ПЕСМА Они који имају свет Нека мисле шта ће с њим Ми имамо само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева

свет Нека мисле шта ће с њим Ми имамо само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца

с њим Ми имамо само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без

дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која је

Краков, Станислав - КРИЛА

— Ми желимо крви, убијања, хм! хм!... — смех, је био хистеричан, — ... напред, извештаји ће бити славни... — ту се загрцнуо и закашљао.

Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења. Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена. А горе грми све јаче, телефон све чешће звони, а стари мајор се све више мешкољи.

Под комбинезоном се гужвало ново одело и јежиле медаље. Говорио је да треба бити кокетан у смрти. — Па ми сви због кокетерије и умиремо. Изгледа да је то Бора рекао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се бране —

Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже а за сто година је, кажу, неће уопште бити. Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти.

Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима! Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена

Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до

Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични трговачки агент који

Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.

Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу. И морају ове бити ретке лепоте, и намазане уљем, и накићене. Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе.

Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће

Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд. Код црнога не бити тетовиран, или не бити довољно тетовиран, значи не бити довољно еманципован; не бити још потпуно члан племена.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Да скачем доле. На ме се земља само мргоди, Идем да кушам срце земљино; Онде ће, ваљда, бити милости? (Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда!

гробовске, Којој ће сваку ову мрвицу Турчина бесног кости покрити; Где нема људи, где нема груди Које ће камен бити стенама, А оклоп-стена слабим женама; — Где нема Вељка!... (Почивка.) Жалосна земља!...

Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова. СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.) Сад збогом, људи!

“... Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!...

РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана!

СТАНА: Ха, ха, ха!... И то ће бити сила врапчија! Разорит само!... Али створити?... Дивну си главу вешто срубио, Ено се бледи са врх бедема, Као

ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.

А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских гласова — сва је прилика да ћемо сутра бити нападнути«.

је хиљадама породица читавога века текло, подизало и привређивало, све то сад прождире страшан пожар и до сутра ће све бити гар и пепео!

Он ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа. У случају повлачења зборно је место Прћиловица.

(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим

Опет обратим пажњу Комарова на то, јер ми це чинило да турска диверзија с те стране може бити по нас врло опасна и врло несрећно решити данашњу борбу.

Ово виде војници и то их јако плаши. Зебња да ћеш бити остављен на милост Черкезима, ако будеш тако рањен да не можеш сам бежати, убија сваку кураж.

Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да је апсурдно да Турци могу бити тамо. Полако и чисто у неком страху дигнем поглед на косу... Ах!

Предвиђао сам да сем голога мотљања по Житковцу данас неће бити ништа више, стога могу слободно и не бити уз штаб — неће ме нико ни тражити.

Предвиђао сам да сем голога мотљања по Житковцу данас неће бити ништа више, стога могу слободно и не бити уз штаб — неће ме нико ни тражити. Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче. И то је још срећа!

занеми, више це не говори речима већ погледима; на свакоме се лицу може прочитати само једно питање: »Шта ли ће бити«? Такав данас изгледа Алексинац. Данашњи је дан прошао у мучном очекивању.

Турци све више и више стискају Алексинац: наши се батаљони топе као грудве снега. Шта ли ће сутра бити?! Х Алексинац 11 августа, у среду увече, 1876 г. Да страшна дана; никад га заборавити нећу.

Одовуд из Алексинца послато је све што се могло одвојити. У штабу се с нестрпљењем очекивало шта ће тамо бити: стога је све било запето и суморно. Очекујући борбу и на десној обали, Черњајев је остао у Алексинцу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек небо бити. XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати.

ХХХВИИ Празан је листак овај, Не пише ништ’ на нему, — Ал’ сад ће песма бити, Осећам то по свему. Ах, преварио сам се, Сагрешио сам Богу; Хтео сам све из’касти, — Па ево ништ’ не могу.

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора. Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише.

Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити, Ако л’ тамо нема ништа?! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!

„Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити! Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје...

XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана.

XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити. Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, — Не сећам се, може бити.

Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, — Не сећам се, може бити. Ал’ кад стиснем болно чело, Кô кроз сан се сећам свега, — Да сам увек тајно зебô Од проклетства данашњега.

“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити. ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све стране.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

То је, људи, врило. Никад краја... Верујте ми, много је страшније слушати борбу изблиза, него бити у том окршају. Мислио би човек, нико жив неће остати. У неко доба почеше куршуми да звижде преко наших глава.

Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина.

Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна. А што тиква пробуши, орахом се рупа не запуши, и ви, а поготову ми, бићемо немоћни да их вратимо назад.

Грозно су измрцварени. Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова. И да видите чуда, уз припомоћ наших пешака, они лепо монтираше топове.

— Полако... полако. Он је пажљиво слушао тебе. Да слушамо сад њега. У целом вашем излагању то ће бити најважнији моменат — умиривао их је капетан Радојчић. — Да чујемо сад тебе — обрати се Предрагу.

И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас. Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати.

Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо.

Тада сам се наједном сетио баш оне змије. Као да ме нешто смлати. То мора бити неко пред сказање. Хладан ме зној проби.

Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди. Сазнао сам да ће нам бити стављена на расположене још два батаљона пешадије. Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду.

Прислонио сам главу на једнога мртвог и мислим, где ли може бити та моја рана. Цела ми је нога одузета. Хоћу да се окренем на леђа, али болови су неиздржљиви.

Питао сам се онда непрестано шта ли ће бити сутра, кад сване дан. Тамо десно, код онога вода, отпоче кркљанац. Опет ракетле...

При нашем првом сусрету објашњавао ми је: — Данас је најглавније бити болестан, да би остао жив. А да се постигне овај животни циљ, треба користити сва могућа средства, како би болест што

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија није, јер неизбежно не може ни бити, без његовог некако прећутаног присуства.

поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни много погодна.

Изворе грађанској поезији међутим, а њих је морало бити, и има, не знамо, ни изблиза ни издалека. Ту је затим Сима Милутиновић Сарајлија, са оноликом својом славом.

Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама

лето, Које вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.

госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.

— Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.

У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. „Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?

„Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости.

ЈЕЛИСАВЕТА: Ако је као намера, Начин ће бити подло начињен! ЛЕОНАРДО: Простота ј’ лакома; — То познавајућ, Република је За нужно нашла златом тражити Толико

) ЈЕЛИСАВЕТА: Ту је, дакле, и доћи ће? Баш ми је мило!... Мило? А зашто? Може л’ се мени ишта милити? Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром?

— Па да се не би залуд мучио Грабећ господство моје и власт — Из отачаства ћеш бити прогоњен! И ево сваког опуномоћавам: Да ко те нађе, види ма где У границама нашег оташтва, Слободно да те онде

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

За кравом се диже и пође дијете — није му могло бити више од дванаест година — држећи чврсто у промрзлим рукама лескову мотчицу.

— прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. — Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени.

— А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини!

Шваби... Личанину! А мој Столе, моја слатка душа, кад одрасте, да иде том Шваби у најам!... А-а, то не мере бити! — 'Ајде, 'ајде, стари! — веле му ђендари мало блаже. — Мораш, јер те закон гони; не гонимо те ми...

Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо!

— 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити! Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију.

моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с Богом, сваком бити право... Тако, дјецо, Бог вам сваку срећу дао!... — Мијо, не уплећи се у моју дужност!

гереналску кабаницу. Купио сам то, каже, неђе у Задру од једног Прајза. Опазио сам ја већ одавно да ће нешто бити, па велим: нек' се и ово нађе, злу не требало!

— Људи, бојим се, да неће загорети? — Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице.

— Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити. Симеун изврну чашу, стресе се, па настави: — Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца...

“ Не доврши. Звизну сабља! Људи моји, нећете ми, море бити, вјеровати, а ово је жива живцата истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: —

Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао. — Шјетио си се, море бити, оне пјесме: „Јао мени до Бога милога ђе погуби' од себе бољега?“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Без крика, без циља летеле су вране. Црне, истоветне, страшну причу зборе, Како је ужасно с другим једнак бити. Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити!

Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну.

— — ''О, разблудна тајно, што не оста тајна? Зар и ти мораде расветљена бити? Ај, у недра твоја мрачна и бескрајна Сав бол свога ништа најслађе је скрити.

Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје.

XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.

Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно

Но никад можда та невина жеља, Та лиска крила од чедности беља, Неће кô круна и дар судбе бити. Последња мета остварена с муком Тутњава вечном пратиће ме хуком, А ја ћу тихи, тихи сумор снити.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао. ЈЕРОТИЈЕ: То би морало бити штогод врло важно, јер ако би било да тебе, господине Вићо, отпуштају из службе због онога што си удесио да се у акта

Мора да је важније што. Да није мобилизација, или... ко зна шта све може бити? Ама, јеси ли ти то, господине Вићо, добро разрешио? ВИЋА: Реч по реч.

Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо! То не може друкчије бити, него ти си нешто погрешио? ВИЋА: Ево, да донесем шифре, па сами да видите.

ВИЋА: Јесте! ЈЕРОТИЈЕ: А ниси пробао горњом, специјалном? ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.

ЈЕРОТИЈЕ: А ниси пробао горњом, специјалном? ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.

Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине!

” АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о твојој удаји? МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло...

ЈЕРОТИЈЕ: Оно, да је она строга, то признајем, али што не иде, не иде. А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде.

А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао некако да се раздремаш?

Покварен ми сат, па не знам колико је било, ал' биће да је било пет, пола шест. Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак.

Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама. ЈЕРОТИЈЕ: Господо, он је! ВИЋА: А ко би други могао и бити? МИЛИСАВ: Јутрос стигао, млад, неће да каже име, сакрио се у собу... ЈЕРОТИЈЕ: И мрда!...

'Ајде, говорите, како ћемо? Морамо бити обазриви, јер такви се људи не предају лако; он ће да се брани и пуцаће. ВИЋА: Хоће!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Надахнут идејама европске просвећености, он је књижевном језику пришао утилитаристички. Тај је језик морао бити безусловно разумљив читаоцу, чак и женама, које је тадашње школовање заобилазило.

страни сличних промена у језику није било а постојећа атмосфера у српској јавности даје повод за уверење да их неће ни бити.

Она ће бити модел за словенске националне књижевности у средњем веку, у првом реду за српску књижевност. Све што се у српској

Поетско виђење прошлости кроз епске ликове народних јунака морало је у усменом систему бити веома развијено, морало је постојати јака потреба за поетизацијом историје, кад је такво схватање преузела и писана

Оригинално српско књижевно стварање бавиће се потом највише описивањем живота и подвига славних људи, њима ће бити даровани светитељски венци, и они ће постати узор моралног живљења, чега у тој мери и у тако систематичној доследност

постао недељив спој успешног ратника и високо духовне личности, те ће од тада владарски подвиг у српској литератури бити приказиван као нераскидиво јединство ратничког и моралног подвига.

Хагиографски модел морао је бити напуштен, а главна пажња писца посвећена је ратним догађајима. Они у Учениковим делима заузимају централна места.

Он је морални победник, може бити јунак хришћанског спева. Његова тема је идентификација вере и отачаства, безграничне привржености хришћанском идеалу

монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога зависи да ли ће лирска песма бити једночлане, двочлане или трочлане композиције.

У последњој фази приближио се сувременом романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин). Његош није тематски разноврстан, он је у бити битематски песник. Његове су основне теме космичка судбина човек и историја судбина Црне Горе и Српства.

њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав би могао или морао бити (према једном царском законику). Д. Максимовић је несумњиво најпопуларнији српски песник 20. века.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?

Међу људма си, међу ближњима!...“ Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по

На мегдану и ужасу?... А кад треба децу клати, Слабе жене злостављати, Онда ће ти онде бити, Спаљивати и робити, Насилници и нељуди!...“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити. Ал’ две се отворе. Преболи те зададох, моја без пребола, брале.

Твој некад родиће се син, Владаће тај над светом тад. И он ће бити мој син А отац његов ја. Разгласиће он свуда по земљи И светлост јарка синуће тад свима И биће он Давида син.

ваздуха танког дивотним неким гласима оглашéње; и земаљске дароносе мирисног цвета, и травоносне; но и човекове бити саме обнову и разиграње достојно ко да искаже?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.

матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.

Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада

А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. И Младен је био такав.

она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви. Зато би целог дана преседела строга.

Боји се и брине да ли ће он бити као што треба. Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има.

Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има. Да неће и он бити као други, остали. Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да

Младен, сав срећан, слао би. Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.

он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно

А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном

већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...

оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кад сватови дођу пред младожењину кућу, мећу барјаке на какво дрво пред кућом, али то никад не сме бити б. (СЕЗ, 19, 1913, 154). БАДЕМ Мандел (амyгдалуѕ цоммуніѕ). Бадем, бајам, мендуо, мигдал (Шулек). Б.

Поред породиље мора бити б. л. обично кроз 40 дана (Караџић, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; ГЗМ, 6, 1894, 670); или јој се б. л.

Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б. може бити олицетворена и ала: такав је б. који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б.

који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б. може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак

песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство. Такав карактер обично имају поједини борови који су табуирани и за које је везан читав култ, а за које се

Кад човек издахне, меће му се у руке б. (СЕЗ, 19, 240). У цвећу које жене доносе на мртвачки одар, мора бити »на првом месту« и б. (СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442).

У приповетки »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) девојка се родила из б. Пошто б. на овај начин може бити сеновита биљка, разумљиво је што је нашао примену и у врачањима за дочаравање људске плодности.

Кад се б. саде, мора се јако лагати, па ће бити дебеле (ЗНЖОЈС, 19, 201). У куваној води од б., жалосне врбе и краставаца пари се од покостице (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 164).

Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В.

Сцхр., 3, 274 идд). Да је в. л. сеновита сведочи нам и пропис да после заласка сунца »не ваља бити ни под каквим дрветом, особито не под лозом, јер ћеш ограисати« (ГЗМ, 6, 1894, 674). — С друге стране, в. л.

Међутим, не треба резати лозу ни на Светог Валентина (14. И п. н.), ни на Светог Анту опата (17. И), јер неће бити грожђа, или ће га бити врло мало (ЗНЖОЈС, 10, 41; 42). На лози спаљују се свеци.

И п. н.), ни на Светог Анту опата (17. И), јер неће бити грожђа, или ће га бити врло мало (ЗНЖОЈС, 10, 41; 42). На лози спаљују се свеци.

Ћипико, Иво - Пауци

Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати. Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге. Гдје ће је утрошити?

Таман кад ти устреба... не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно. Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!

Овај узе и, једући, вели му: — Може бити да је ова порција што је једемо баш од твога пршута, дарована господару, — од твога или од твога брата, то је свеједно!

нашао је за то коју му драго излику, а вратит се раздраган мишљу да ће у кући наћи мушко чедо; предосећа да ће бити син. Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница, Божица је затрудњела.

—претргне ћутање жена. —Знаш да јесам... —А имаш ли дјеце? —На путу је, — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан. — Не велим ја ...

Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.

мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче...

—прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а видићеш домало што ће бити ..... —Попусти, господару! —Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били...

До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело. Што ће он рећи, хоће ли му бити жао што је земље купио за скупи новац?

„Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!” помисли. И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке.

Вадићемо паре из блага и из земље ... Садићемо више дувана ..... угојићемо двоје—троје крмади... —Нећемо бити ни крмета за кућу, —прекиде Раде. —И не треба нам... — омрсићемо се овновином! — завеза стари.

знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се! Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кад дође на службу, смандрља оно своје, као од беде, као да једва чека кад ће поново бити слободан од дужности да би наставио ровишкање по околини.

Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар. Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела.

Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем. Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа.

Рана не трпи неуку руку. Знала сам да ће се све то на крају окренути против мене. Узалудно ће ми бити да се правдам својом невичношћу, рећи ће ми да сам намерно тровала мужевљеву рану јер сам млада, а он стар, па сам

Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша. То ће се све одиграти на неком пропланку са бујном травом,

И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих

Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан. Имати крај себе у постељи ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је уместо ње

вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити немогуће“.

није нарочито добро, због тога што је земљиште подбарно и глиновито, испреплетано дебелим храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи.

и глиновито, испреплетано дебелим храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи.

“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве. „Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.

Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет.

„Пријане, - рекох му најзад, - и ја ћу с изјавом прићи: За вас ће најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер

о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.

Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана седница бити. „Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми

“ 7. Обуци, музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети. Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа.

Треће, пази што ти велим! Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така?

А треће ми строго вели, Да одговор одмах жели, Ил' ће са мном бити јад: Шта владалац мисли сад? Сад се мучим и пребијам, Ал' се ничем не довијам; Та ту једва ђаво зна, Да одговор прави

Ал' сад пази што ти велим, Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад: Шта ја, оче, мислим сад?„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се зна: Код

Дух ће овај гласник бити за народе на Балкану, Да не клону у надежди белој зори, јасном дану. Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да

“ И кмет се најежи чисто. Зар све што човек снива Мора се на јави збити, да буде истина жива? Не, то не мора бити. И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и његовом рођењу.

Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете

Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову. Јер лопта је најсавршенији геометриски облик, па зато мора и Земља бити тог облика. Код Питагорејаца све је број и пропорција.

Све је, дакле, удешено да не може бити боље за наш пут. Ваља само очи затворити и отиснути се из садашњости. Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање

Зато довршавам ово писмо и опраштам се са Александринцима; та ни на њиховом господском столу не бих могао бити боље почашћен него на нашем, без сребрног и златног посуђа и уметничких амфора.

Колико ће онда бити отстојање Сунца од тога зенита? Ератостен се поново диже, па поче да говори гласно, као на своме предавању: „Зенитско

Ускоро ће то бити и са војном власти; онда ће те војске и бродови оставити Константинов Рим, а малоазиски пукови Мустафе Кемала, опијени

Око поноћи лак земљотрес. Ова последња прибелешка мога дневника не мора бити тачна, иако су трусови у Цариграду врло чести.

Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу. Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави,

Тешити се будућношћу, било је бесмислено, јер за два дана морали су конгресу бити поднесени сви предлози о календарском питању.

Главне одредбе тога календара су ове. Нови календар довешће се на исти датум са Грегоријанским. У њему ће бити преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само онда бити преступне ако број

У њему ће бити преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само онда бити преступне ако број њихових векова подељен са девет даје остатак два или шест.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А ја да сам сасвим затворена, сасвим чврсто ограђена, те ћу бар онда бити слободна, мирна, нећу страховати да што рђаво учиним. КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх?

Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то! МИРОН Па онда тек сад ништа не разумем.

Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је. И ево, можда ће ти бити криво, али ја се не кајем за то.

А, ево, жива сам, дишем, говорим; а треба да сам мртва. МИРОН Ане, нећеш ти бити мртва!... Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана.

Не бој се, ничега се не бој. (Прилази прозорима, отвара их.) Ево ништа нема, и не сме бити. Буди слободна, мирна. Али баш кад си толико уплашена, хајде да окадим, очитам и осветим водицу.

(Виче): Стано, донеси воде, босиљак! (Ташани): Не бој ми се. Све то није ништа, и не сме ништа бити. ТАШАНА (испод епитрахиља љубећи распеће на бројаницама): Хвала, хвала, дедо!

ПАРАПУТА Једем, једем! Земља сам... И ти си земља... И сви смо земља. И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест. Од земље смо, и бићемо земља.

(Одлази.) ПАРАПУТА (одлазећи): Земља сам, и ти си земља. Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота.

СТАНА (двосмислено): Биће, биће и друго, све ће бити. (Раздрагано): Знаш ли, снашке, откад поче да живиш, крећеш се, да примаш госте, а покаткад да излазиш, да се виђаш,

Дакле, и он грешан као и ја. И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.

Али, зато молим те, преклињем те: да ми долазиш сваког дана. Јер, право да ти кажем, све ово што ће бити после овога, што ћу кадгод можда бити радосна, весела, и што ћу можда слатко дисати, спавати, све то, ако ме ти не

Јер, право да ти кажем, све ово што ће бити после овога, што ћу кадгод можда бити радосна, весела, и што ћу можда слатко дисати, спавати, све то, ако ме ти не будеш обилазио, све ће ми то падати као

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Као прави и рођени шнајдер није ни могао друкчији бити. Јесте ли завирили кадгод у радионицу где седе, у фусеклама и прслуцима, шнајдерски момци?

Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема, рамена му скресана као да је риба требао бити.

што је мајстор Коста изашао, а онај говорник тихо запева: Ој Костице, туго моја, Шта ће теби деца двоја, Кад не могу бити твоја. Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора.

”Лепо каже онај у допису: Цар спава, новаца нема, а народ се буни. Одавно ја вама претсказујем да ће бити лома и земљотреса.” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?

још у оно време говорили да суд није право судио; и сети се да је Савин син давно умро, и да никаква правда не може бити учињена. Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду.

Оженио се Српкињом из Будима, становао у тазбини, имао два сина, дакле почео не може бити боље. Мало је болело родитеље његове што им, откад се оженио, никако није долазио. Пише, зове, али сам не долази.

„Ко да је води!” — бризнуо је у плач мајстор Коста. Риста је могао бити помилован још пре два месеца, али није хтео да пише молбу.

Тај случај је први по реду истакао био какво је срце у госпа Ноле. Објавиле локалне новине да ће бити помрачење сунца, и да ће се лепо видети у тај и тај дан и час.

У свету бачких паланака салаши су нешто нарочито. Они могу бити уско везани за своју најближу паланку, а могу сачињавати сасвим засебну сеоску организацију која се успешно брани од

А што се посредно и касно сазна, то паланка некако пушта низ воду. — Скандал и новост морају бити врући — тумачила је попадија од Вазнесенске цркве. Ипак се после свадбе запазило нешто врло занимљиво.

Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор радости у кући.

по доколици, а и по гордости, почео мало рано заносити плановима о миразу Јуличином, о удадби и спреми њеној која ће бити нешто што ретко бива.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

и дугим тумарањем научим да смеј и шала, особито на младом лицу, лепше стоји него намрштена, ако ће од какве важности бити, озбиљност.

Како то може бити и оће ли ово положеније револуцију у каквој системи причинити, ја о том ни најмање не разбијам главу.

»То ће бити нека епопеја?« — Управо. Већ је пропозиција совршена, сад јошт инвокација, пак таки да се сече и пуца. — Али таки при

Ево га дакле под тврђом заштитом, где ће му дозвољено бити себе више распространити. Но Роман и није био дете као што су обична деца.

Да није волшебница каква њега под заштиту узела? — мишљаше мати. Но матери веровати што о сину говори, не види ми се бити советно. Мати неке особите очи осим свију људи има кад на своје дете погледи.

на кога је пазила да га мува не додирне, и коме је тоном Питије не једанпут, него сваки дан пророчествовала да ће бити велики господин, ако му је оца слабо ко и познавао. Но овај случај ни најмање Романа не дира.

Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се често његова помајка варала. Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела мојим читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта чине

Јер ко би смео посумњати да он неће велики некада војник бити? А тенерис ассуесцере мултум ест. У детинству се мора учити онај који је рад сентенцију славног оног мужа који је при

они који своје дете јошт из млади ноктију с оним упознавати паште се, које ће им потом у зрело доба круг дјејателности бити.

Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да

или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава

се предати, гди ће сина свога господара у школу водити, откуда ће потом побећи, опет уваћен, и у туђу земљу продан бити, из које ће најлакше избавленија наћи, на галији се возити, која се од буре разбије, пошто га је код неког острова

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

кадри пронаћи у приватним писмима покојниковим, а нарочито у онима која је писао док још ни сам није слутио да ће бити велики покојник.

Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад. Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не.

мене и Вука некада испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити Вук.

испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити Вук. Једном чак мал' ми се није десило да ми пребију обе ноге, али не у тежњи да се задовоље моје литерарне амбиције.

Кад год сам о тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.

То мора бити једно нарочито задовољство за мртваца који би успео да заведе околину да га под туђим именом сахрани. И колико и

за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била удовица, не би никако могла бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико година

Замислите само у какву би то забуну могло довести каквога познијега мога биографа, који би може бити, на основу оваквих факата, доказивао да сам ја ванбрачно дете из дивљега брака измеђ' гувернера Народне банке и

Ја нисам никада, ни доцније, распитивао како се то могла бабица збунити оглашујући ме за женско, али мислим да ће то бити услед расејаности.

Је л' те да ту може бити несклада? — Да, разуме се! — одговарате ви најљубазније и не слутећи да сте сад већ завукли нос у мишоловку и почели

А може бити да су моју одлуку диктовали и други мотиви. Тако, на пример, једна од мојих тетака, како се од мог рођења наврзла на

није само дечја слабост — и онда, разуме се, пошто нисмо имали поданика, јер то нико није хтео да буде, није ни могло бити скупштине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Свој задатак извршио сам и премишљам да ли да се вратим. Мучила ме самоћа, па ми изгледало да ћу бити сигурнији ако пођем са батеријом. Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане...

Саопштио сам наређење и био сам слободан да се вратим. Остао сам. Зашто сам остао? Уображавао сам да ће ми бити лакше, а оно, из часа у час, западам у све тежи положај. Сад се нема куд.

— Разумем! — одговорио сам тихо. Одговор је дејствовао сугестивно на мене. Тако ваљда мора бити. Или су моји осећаји толико утрнули, да више нисам свестан својих поступака.

Кад почну и они да бацају ове ствари, кад будемо видели ланце и будилнике покрај пута, онда ће то тек бити знак да се и ми озбиљно замислимо.

— Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може... Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија?

Неки продају брашно мештанима. Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом. — Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли.

— Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли. Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице.

То су слике и у свести непријатне, а тек како мора бити страшна стварност. Планине су се издигле једна над другом, као да је земља некада била узбуркана пучина, па је

Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива. Други веле да ћемо прећи у Албанију, а одатле у Црну Гору, где ће се успоставити наново фронт.

Почело се увиђати да ће бити потребни самари, и војници су их тражили на све стране. — Топ дајем за самар — шалио се командир треће батерије.

— Тако је, господине капетане! — Сад је тренутак да се одлучите: хоћете ли бити слободни војници или робови? — Идемо са вама, господине капетане — повикаше они у један глас.

— Не, него вас „голаће“ стражарно спроводимо. А после, да и ми пешаци видимо како је то бити у позадини — дира га командант батаљона. — Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Један ће нови живот почети једним новим балетом оштећених снага! Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави, Но раније кад ни играти нисмо се сећали.

додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о њихов чун разнесен.

И то је све. Ожалошћени ... до гроба. И на гробу ће бити написано да је био Таленат велики, и да је умро врло млад. Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу.

све собом, све размаке, све шупљине, нема више ни дубоко плавог ни планине, само: кркати, хркати, чмавати и гроктати, бити гнусна, огромна, дрхтава плазма: а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.

И да бих њен јаук саслушао, очи склапам Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан, И брат разбојник ужасан, Крвопија, млад и ужасан.

тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих музика. Најзад говорити слободно и до краја.

Све што је било неће бити; све што се планира, неће се испунити. Кратерска с Авале на Адрију. Палме, палме, кокоси, кокоси на целом путу; под

Живот носи уметност собом; да ако уметност исту окрњиш, неће ли и сам живот тиме бити окрњен! Можда се противуречим! Мене би било чак стид да се никако не противуречим: и ова проза је једна песма.

Дајем им наслов: Откровење! Ако и не спадају у лирику, ја се не љутим: богатсво им може бити и ванлирско па ипак да буде велико. А чак да су и ништавне за вас, оне су прошле већ кроз моје варење.

Мала свест, с претензијом на слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су њене безграничне чак ако иду и по извесном закону.

Ова последња мисао биће посвећена пријатељима који неће никад бити увенчани славом: Теорија о Монадама није ме ничем извесном научила; Случајност и Хармонија не трпе се као сарадници.

ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Месо јој је одвратно и људи га не цене баш превише. У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита!

— шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави. Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга.

Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах. Ко би то могао бити? Осврте се Ведран лево, осврте десно: нигде никог! Али, уздах све чујнији. Поче да га захвата нелагодност. Ко уздише?

— Шта ова бунца? — рече пуж. — Откуда цвет може бити леп? Нема кућицу и беднији је чак и од глиста које се бар у земљу могу увући кад почне киша.

Сагнуте главе жена је размишљала, затим рече: — Платићу је! — Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе.

— Никад се не зна! — рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити ће бити. — Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити испуњена!

— Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити испуњена! — старица се осмехну, а Лепотица узе огледало више да старицу не ожалости, него што је веровала њеним речима.

Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину

Узалуд је несрећни Белко размишљао у чему је његова грешка. Узалуд се зарицао да ће бити бољи! Јер, што је он бивао бољи — браћа су све отвореније бежала од њега, све суровије одбијала да га приме у свој

Нека се настани негде у близини, али нека живи сам. Погнуте главе, без отпора прихвати Белко своју судбину. Али, бити близу племена, а издвојен, било је горе него бити сасвим одбачен, јер је онемогућивало пут к другима.

Погнуте главе, без отпора прихвати Белко своју судбину. Али, бити близу племена, а издвојен, било је горе него бити сасвим одбачен, јер је онемогућивало пут к другима. Ако би га ико и примио?

— изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А тамо, с њима, и он је. ВАСКА (јетко): А, за њега, не бој се! Ништа њему неће бити. СТАНА Јест, ништа. (Погледа на улицу, одакле се чује поред песме и свирке и по неки пуцањ из пушака.

И ја те молим! СТОЈАН Па баш због тебе — нећу. Јер знам да ће он сада све на тебе! За све ћеш ти бити крива. КОШТАНА Неће, неће! Само ти немој! Чује се бат коњски, хрзање, звек дизгина.

Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!

Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим.

Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део. Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео... 1911.

И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити. И кад се у тај велики пламен слије Тих суза река врућа, И кад те силно загрлим, ја ћу умрети С љубави и чезнућа.

19 Да, бедна си. И ја бедан сам кô и ти; Ми ћемо обоје увек бедни бити. Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни.

И ја бедан сам кô и ти; Ми ћемо обоје увек бедни бити. Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни.

Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити. 49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад.

Господа беху од укуса, а госпе Од нежна чувства и мила. ''Љубав платонска мора бити!'' саветник суви Рече а важан сасвијем. Иронично се осмехну саветниковица, Но ипак уздахну с тијем.

51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити?

Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти.

''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој.

Носила справите чврста Од даске дебеле доста; Но дужа морају бити Од Могунцијанског моста. И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ У Илијади лепа Хелена зна да ће о њој и Александру бити песме „међу потомцима“, а Ахил вели Агамемнону: „Ахејци дуго ће памтит, мислим, и твоју свађу и моју“.

У Махабхарати стари Бхишма упућује овакве речи Дурјодхану: „Спавај мирно, Гандхарин сине, сутра ћу бити велику битку, о којој ће причати људи док земља стоји“.

као што је, на пример, еп, чак је признато да у свом класичном виду, који ствара епоху у историји, никад не могу бити произведени чим наступи уметничка производња као таква; у области саме уметности извесни њени значајни видови могу да

Али у сваком случају једна митологија. Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који,

друкчије то није ни могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим

доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине.

се јуначки, једно по властитој храбрости, а друго и зато што им је за леђима био град, па се нису бојали да могу бити опкољени. У томе многи изгибоше.

„Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија. Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево.

Та српска прича стављена на Хартију око 1431. године, и аутентична колико год може бити, заметак је и језгро целе косовске епопеје. У њој су и све главне побуде њезине.

Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим

Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим

првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних видова привреде. Бити храбар у борби против непријатеља значило је тада испуњавати обавезу не само према живим саплеменицима него и према

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те

одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико био дугачак Човек у срцу чува Један потајни зрачак Да ће и сам Бити негде далеко Када одлази Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и

— Иха, нек ђаво израчуна колико ће ту страдати. — А кад почне да испитује природопис? — Онда ће бити таквих батина да ће пола клиснути у природу, то јест у шуму. Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају.

школског дана, ђаци угледали онако неиспаваног, мрког и зловољног, настао је бојажљив шапат: — У-ух, с овим неће бити лако. Боме ћемо се пожељети наше добре учитељице Лане. — Види му само носа, као паприка.

— Па куда онда мислиш? — А би ли ти пошао са мном на једно мјесто гдје неће бити туче и батина? — лукаво зашкиљи Стриц. — Ево ме одмах! О-оп! — и Ђоко појури друмом. — Еј, стој, куда ћеш?

—А ти бар вичи „ку-ку-ку-ку“док ја не изиђем из Гаја — замоли га Мачак. — Мање ће ме бити страх. Док је Лазар журио, спотицао се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање

је смјело пркосио свакој сили и неправди, ови недорасли дјечаци, истински узбуђени, зарекоше се да ће један другом бити вјерни и да се мећу њима неће наћи издајник, који ће учитељу батинашу одати гдје се крију мали одметници. — Издајник!

(Добро је!) Кад се поведе ријеч о колиби за дјечаке, Стриц повика: — Лазаре, начини и нама исту као Жуји! То ће бити најљепша колиба на свијету. — Исту, исту! — заграјаше дјечаци. Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине.

Мали Николица довлачио је читава наручја папрати, маховине и по пуну врећу сува лишћа. — Опа, алај ће бити мекано! Спаваћемо по читав дан. Разигра се и одомаћи чак и Жуја, па узе да се ваља и преврће по донесеној папрати.

“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од

би одмах трком натраг у логор да узбуни остале, али одважни дјечак брзо савлада први страх и помисли: — А шта ће бити ако је само обични јазавац или нека још безопаснија животиња? Смијаће ми се читава чета што сам стругнуо.

— погледа га Јованче задивљено. — Би, али само с фењером или с батеријском лампом. Батерија ће бити боља, лакше ћу је сакрити од осталих. — А што да кријеш? — зачуди се Јованче.

— наљути се Стриц. — Она главом! — Ма која она, слоне један? — Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. — Е, онда смо пропали, открила је логор.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин. А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће.

незагашени, увек плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту ноћ, безмесечну и без звезда, мислећи се какво ће оно доби бити на судњем данку.

Господине, послушај ми гласа! ... Пак овај: Просветљај на нас лице твоје те нас обасјај и боље ће нам бити! А тај: Којино седиш на херувимех, укажи нам се! и подигни твоју силу те дођи да нас ослободиш!

кога ме препоручујеш, коме ли ме худницу, остаљаш, којуно си тако омиловао, да и својом божеставном матером изволио си бити ми! Ко ли ће се од сеј доби старати за ме?

Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас престрашио, јер сваке ваше пакостнике и непријатеље, који год на вашу земљу узвојују, ви ћете сами

БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ Заслањаће те облак од сунчане пече и пустиња ће ти провидна, мирна бити. Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути.

И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово

У ухо немучно дочувено да може бити на слатко скоро послушљиво! Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа!

А прво небо и земља прва оде и прође. Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи што је сад: земља бити бела ка хартија, и провидна кано стакло. А воде тврде у кристал се преобрнути.

А воде тврде у кристал се преобрнути. Такођер и цело се небо полепшати хоће: звезде толико ће све сјајне бити како што је сад, пун Месец, а Месец пак, такве форме стати се без промене кано што је Сунце садање, а Сунце опет,

пун Месец, а Месец пак, такве форме стати се без промене кано што је Сунце садање, а Сунце опет, седморином светлије бити од садања сјања, а не жешко! САН Сан је сваком права, временита смрт; Свакодневни животу конац.

В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Г Живот ва гробе не могал длго бити, Пошал умрлих с гробу васкресити. И гроба живот жити научајет: Живот умрети и в гробе не знајет.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки

И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена, а он за њу!

поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.

Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу. Поче стринка Парашкева: — у Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи —

Све ово морало се испричати да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија. По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.

И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би могли бити прилика за њу. Код Мане кујунџије се, наравно, најдуже задржаше. На њега и дрвље и камење!...

Само она не гледа на ту страну; почела је да зева... Криво јој... Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!...

Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у

И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа! Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и

— Та што ако спије! Код њег’ и не искам, веће код хаџику... И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.

и снови, што су били природна последица испричана у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама. Кад је дошао кући био је Мане као у грозници.

старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...