Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид (у себи): Е, мој синко, зар си ти то сад видио?... Не гријеши, дијете, душе. Не биједи ме код славног суда!... Ето, господине, казô сам све што си ме питô. Сад морете тог лопова по закону осудити.