Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
неокоћена бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага колико би могли ови три коња доћерати: а ако ово не добавиш,
Оно двоје ђеце играјући се један дан по једној ливади прикаже им се један младић у бијелијем хаљинама са златнијем крилима — а ово је био анђео Божји — и рече им: „Хајте дома; ево вам ови штап, пак њиме штогођ
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазио у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Боље је с бијелијем образом и раја бити но потурица, но крстов издајник, Милоје!... — Ћути нијесам ја више Милоје! — Бићеш опет, бићеш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в.
не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!« БВ, 16, 364; упор. ибід., 10, 28; Вук, Посл., 1902). Од речи за ј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војске погубити, невјере ти учинити нећу, ни твојега љеба погазити: иако сам био у тамници, доста си ме вином напојио, бијелијем љебом наранио, а често се сунца огријао, пуштио си мене вересијом; не издадох ни додадох тебе; не свјеровах, ели немах
Ког јунака у животу нађе, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Намера је намрила била на јунака Орловића Павла, на кнежева млада барјактара. И њега је нашла у животу.
Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те
До отоке свати дојездише. Кад су дошли свати под отоку, Тодор викну грлом бијелијем: „Стан’те, браћо, кићени сватови! Уставите бубње и свирале, угасите свирке свеколике, да ја јунак пред сватове
се с Мујом уфатио, уфатио у кости јуначке, па се носе по зелену лугу; Тадија је пјенам’ запјенио, запјенио пјенам’ бијелијем, а Мујо је пола крвавијем; а око њих Алил опскакује, голу носи сабљу у рукама, па удара од Сења Тадију, — седам га је
стране Котарац Јоване; залете им пушке донесоше, а Тадија Куни прискочио, удари га ногом у стражњицу, а викну му грлом бијелијем: „Устан’, курво, Хасан-ага Куно! Дошô ти је Сењанин Тадија су тридесет и четири друга у походе око огња живог“.
двора посадио робље, три товара љеба изломио и све јесте робљу разгодио; па изнесе вина и ракије, нарани их љебом бијелијем, а напоји вином и ракијом.