Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
заборави оне турске обичаје својих старих који су све достојинство епископства у том држали да свештенст|во деру и бију.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ови чекају на капији и бију се, са све стране пушке непрестано пуцају; док Асан-паша види да ниоткуда опасности нема, јербо около у јендеку вода,
наши низ један поток шумаром бегају, а Турци с обе стране пољем, опколили коњици, а пешак за нашима кроз честу трче и бију.
— Сад везир видећи како наши нођом нападају и бију, а можда је чуо да је Асан-паша разбијен, остави пут к Београду, врати се натраг и, брзо терајући, опет дође у шабачко
му писмо које су Срби из Земуна писали, да Турци нису ни најмање своје јарости у Сербији умекшали, но једнако Сербље бију, секу, харају, робе, и на коље набијају, и да се њи̓ова злоба све од дан до дан више и више умножава а не умаљава, и
10. маја. Недоби однесем писма Молерова и Мелентијева. Јавим: како се Срби бију и добро успевају, но да би цар послао што новаца, да се сада у овакој нужди потпомогне.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се отиште она сила планином. Ишли су сутрадан људи те гледали... Све грмље поизваљивано... — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува! — Јеси слушао нашег Станка? Ето он је ветрењак...
Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... — И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке! Од многих ево вам једне: Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.
Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!... И, да видиш, боље овако! Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!
Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке. Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис. — Господе!... Хвала ти на твоме дару!...
То су биле сигурне руке и очи. Они бију одједном, као громови... Од галаме поста жагор, а од жагора тајац. Све се предаде очекивању и својим мислима.
Заврзан се успуза као мачка уз дебло. Потраја неколико тренутака у највећој тишини. — Бију се! — рече он. — Где? — упита Станко. — Око Али-агиног Салаша. — Ако? — Наши и Турци. — Охо!...
— Око Али-агиног Салаша. — Ако? — Наши и Турци. — Охо!... Дакле, накупило се устаника. — Богами се добро бију. — Сиђи. У тај пар бахну Дева. — Шта је? — упита га Станко. — Пожури... Бију се...
— Богами се добро бију. — Сиђи. У тај пар бахну Дева. — Шта је? — упита га Станко. — Пожури... Бију се... Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.
јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила... Ја морам још данас у Лозницу. На Лозницу је Турчин ударио...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дођу градска деца са веселим плеском, Драже га, и јашу, и засипљу песком, И бију га својим пушкама од зова. Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре
И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека... док поноћне звезде шуме изнад главе.
Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поврх силаја транболос, па ресе од њега бију по левом боку. Чакшире са свиленим гајтаном и бућметом, па широки пачалуци прекрили до пола ногу у белој чарапи и
Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег. Сутра му купио нове амове: висе ремени до ниже колена и бију га ројте по вилицама. Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!
Пристао би он сада и да се бије, и да га бију — само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на
Африка
Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.
Било је младића, на пример добри И полусуманути Буту који су играли као да ногама бију пиринач, и других, који су под маскама постајали дивља саванска божанства.
Црњански, Милош - Сеобе 2
човека са именом Ађански, почео би да се цмаче, плаче, пита: Зар нас још има из Аде, да плачемо у подстрешја туђа? Бију нас, а не дају плакати – што рекао преосвећени Живанович, у то доба владика арадски.
Били су уобичајили да стану у нека врата, у неку капију, да препрече пут људима, па да бију. А жене су силовали чим би Сунце зашло и мало се смрачило.
Исакович на то занеме. Зар је и то могуће у тако силном, великом, царству, где језик сасеку, и кнутом бију, за ситницу?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ујутру, видећи своје капуте потпуно мокре, стали су да их бију вичући: — Хеј, зашто сте пијанчили воду?! Идите сад на сунце да се добро испавате!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не знајући ни зашто се бију, ни с ким се бију, ни за кога се бију, или не размишљајући о томе, Исакович је газио по бојиштима као и кад је ишао
Не знајући ни зашто се бију, ни с ким се бију, ни за кога се бију, или не размишљајући о томе, Исакович је газио по бојиштима као и кад је ишао друмовима, гојазан,
Не знајући ни зашто се бију, ни с ким се бију, ни за кога се бију, или не размишљајући о томе, Исакович је газио по бојиштима као и кад је ишао друмовима, гојазан, тежак, са потпуним
Не само да нису знали где се бију и зашто се бију, већ нису знали да науче, за параду, ни име свога заповедника, мада су морали то да вежбају и за време
Не само да нису знали где се бију и зашто се бију, већ нису знали да науче, за параду, ни име свога заповедника, мада су морали то да вежбају и за време маршева.
Све то, уосталом, било је тако збркано и чудно што се чуло. Требали су да се бију са разним народима, да се премештају у разне земље, што су имале тако чудновато поднебље, чудновате воде и шуме и још
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Стари људи често кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
Децу, иначе, туку до пубертета, односно дечаке бију док се не замомче (око 15—16 година). У Црној Гори, ударити дечака од 12 до 13 година, ако је већ почео носити оружје,
¹⁶ Батине, с обзиром на пол детета, такође су неравномерно заступљене. У патријархалној култури родитељи далеко чешће бију мушку него женску децу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може
Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима! Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Дакле, даље. Сад су Маџари стајали овде, овде су се простирали коњаници, а одавде су јуришили. Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље. Сад можете мислити како су Маџари страдали.
То, другим речма, значи: што Србљи гину и што им се села утамањују, то не ваља, дакле: не ваља ни што се с Маџарима бију и што своју народност траже. ГАВРИЛОВИЋ (слеже раменима). ЗЕЛЕНИЋКА: Видите!
СМРДИЋ: Тако је; негде оће људи војводину, а неће да се бију. ГАВРИЛОВИЋ: Они мисле да би могли и ви оружје носити. СМРДИЋ: А на кога би оставили одбор?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЈЕЗИК И ПРАВОПИС У првој половини XИX века бију се велике борбе у српској књижевности око језика и правописа, и у том добу ствара се нови књижевни језик и правопис
Милићевић, Вук - Беспуће
живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
онамо видим децу малу, Малу децу, ал' од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава!
Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат
И бију се, а да што ће друго? Отимљу се, ама неће дуго, Сваки час им носи муке грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им
где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ пропаде, Ма се бију — ал' заш не и Раде? Са коња је јунак сајахао, Мучно гледи — да л' му жића жао?
плахо погледује, И опази — а што ће му више, Већ од свуда Срби проломише, Турци беже — Србињи за њима, Гоне, бију — Гојко међ првима. Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје!
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И мозак кладе, и шкргућу кости. А ово све је с маџарске пакости.
је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.
Ту они бију огњем из пушака, Не даду напред крочит ни корака, Па друг кад падне: „Ох просто му млеко! Да благо теби!
24. Још се бију тешки боји, Ал' онаки више нема; Још на пољу Србин стоји, Али њему срце дрема; Оде, оде, зора бела, — Нама данка
Зар те пушке већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји?
од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета.
Иза прошћа Срби су запали, А тврдо и Турци опасали, Опасали кано љута гуја, Глава њојзи Ћоровићу Муја, Па се бију огњем из пушака И просипљу крвцу од јунака. Туре оће, Србин не да стада, Пе ето ти с обе стране јада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако се двије, вјечито зараћене, странке бију пјесмом, па чија испадне горња. Пред командиром Мунижабом налази се врло необичан случај: лопов Петар Дошен украо је
Паљба све више јача и згушњава се око посљедњих упоришта опкољеног центра. Јасно се види, бију то они више него наши. Свака од великих утврђених зграда претворила се у задахтан усташки бункер.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада слама, чакшире му се смакну, јелеци, минтани све се то разлелуја,...
До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње.) Учас се све променило. А и у ваздуху као да струји нека голицава раскошност и изобиље.
Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила. Само код нас! Ех! ...
Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију. А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена. Само је одговарала: — За Недељка хоћу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела. У простору грдна трема тишина је мртва, нема, Самсон чује откуцаје издајничка срца њена.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
с кључем у џепу, искочио кроз прозор (наш разред је у сутерену), јер је приметио да су се родитељи већ одлучили да га бију. — Ћао, и не нагињите се кроз прозор! — викнуо је закључаном разреду са травњака. — Напољу је свеже!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жар-крилима дуси бију о планинску мистерију: просипају диљем дола живог жара троја кола. Од сијања широм горе божји кути зажуборе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Таљиге чудне подижу буку, с камена на пањ точкови бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати Гига, свакоме успут значајно мига.
Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори.
Тамо глупи и тупасти уживају све почасти, док је неки буздован за владара изабран. Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Коледари само певају за срећу новог сиромаштва. НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста
Визант једва да је имао бољег цара. ИЗВИДНИК Шубаре се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне
Помоћи! У ваздуху се цариници бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бичеви заошинуше. Неко јаукну... Коњи издужили вратове, очајно се одупиру, а возари полегали и бију мамузама, да већ и крв цури из коњских трбуха.
Око подне престаде киша, облаци се разредише И људи мало дахнуше. Али тамо позади топови још жешће бију... Око два часа почеше и нас да туку.
Са запрепашћењем причају о страшном дејству немачке артиљерије. — Овде се не бију више срца јуначка, већ фабрике челичне индустрије — објашњавао је један резервни официр.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Веља се намршти и прође преко собе. — Јеси ли луд?... Плачеш као дете, кад те други бију... Еј, грешниче!... Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У води се љуљају црне сенке. Сатима раде за тај моменат. Људи су као од глине. Ужетом бију блато са мреже. Чује се само, напорно: „Рива‑хола, рива‑хола“.
Уморне очи доводе до визија. Сав горки немир и охолост, који бију од ових цркава, које као да су махнити зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва допиру кроз тешка, црквена
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко. Већ зора свиће, бледе млечни пути, А ја још чекам, — и вечно бих чек̓о!
ЈЕДНА ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења Кад дамари бију ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је душа вјери пророковој, неће бити жао ефендији. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Гавранови грачу и бију се, цијèнê брзо меса бити! ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, но се натраг преко ње поврати!
ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ. — БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике. Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади. — Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара (душманина).
Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има.
Овакови духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који надвладају, они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико
невјестица са девет куђељица; девет дјетића са девет сјекирица; девет дјевојчица са девет иглица; да те туку, да те бију, да те сијеку, да те боду, — да те нигдје нема. (Опет три пута).
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша.
М. Ракић ЛXXВИ ЈЕДНА ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења, Кад дамари бију к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај прави; Хладан, без душе, без ватре и крви, К'о да ми збори: нема љета више!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну
Сви брегови кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тамо се већ три дана бију. Онај силан број рањеника, што смо, их јуче сретали, све је то „евакуисано“ с Мердара. Успут — опет рањеници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Еро притисне калуђера пода се. Опета се калуђер давранише па притисне Еру пода се. Све село изишло и гледа како се бију. Мало се умутише, док ће калуђер: — Е, хајдемо их свију попити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују. А осјећа у себи живот и снагу, и свјетла мисао да се освети јавља се, и у том тренутку поноситије
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нене очи и гледат’ је тешко, Искре бију, огањ у те лију: Све је живо, љупко, примамљиво, Муња жêљâ кроз срце те стреља.
Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће.
Петровић, Растко - АФРИКА
Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.
Било је младића, на пример добри И полусуманути Буту који су играли као да ногама бију пиринач, и других, који су под маскама постајали дивља саванска божанства.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тешице да су наши наишли на ушанчене Турке код тешичке ћуприје и да су се одмах побили, али Турци имају добар шанац, а бију и са околних висова.
Друмом од Тешице почеше долазити рањеници.. Лакше рањени застајали су и причали да Турци бију с висова из шуме, а наши су на отвореном пољу y долини; да ће многи наши рањеници остати по кукурузима неизнесени, јер
Турске пушке носе много даље од наших и Турци бију наше на растојању откуда ми не можемо ни да се добацимо до њих. У првим редовима нема ни једнога официра; неколико
Упитам војника зашто извлаче ствари из карантина, и он ми рече да око здања падају турске гранате и да »страшно бију, славу им њину.
ту био у шанцу за време првог јуриша искакао је на бедем и говорио војницима: »Ето, видите, јунаци, Турски куршуми не бију!«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИИИ И молио сам очи Да сузе не лију, И молио сам прси Да тако не бију. И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши
А зар се неба двери За једног отворе, — Тек онда широм стоје, Кад двоје говоре. Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва.
Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само једно, — Како нам срца бију. ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема сана, А с ном ја и ти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема. Бију са свих страна. Још нам је једини спас да се дочепамо онога камењара. Неко викну „Ура“ — и маса потрча.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји.
Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура. Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати. То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пакленим; Сунца полећу, звезде презиру Опредељења свога путове И по бескрајној пусти лутајућ, С бунтовници се бију репати, Док као она ситна ђинђувчад У безграничном прсну простору... Силан је он, силан, милостив!
ово престоље Слободе скупе, сињег камена, Чалмама белим, голим главама, Што се о челик наших костију Пакосно бију, мрве, цепају... КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче!
Копиле црно гадне матере, Сад ако живи, нек те оплаче. КАП. ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се. Станојло пада мртав.) КАП.
КАП. ЂУРАШКО: Многе сам тамо опремио. — СТАНИША: Сад спреман буди ти! (Бију се. Капетан Ђурашко рањен уступа.) СТАНИША: За мном, витези! Победићемо данас ми. — А ти, Катуновићу!...
Ох, боже! Боже мој! (Вујо улази.) ВУЈО: Бјеж’ господару!... ПРВИ СЕРДАР: Где су, Вујо? ВУЈО: На вратницама се бију... Е, то је бој! Жешћега нијесам утубио... Па ко би рекâ?... Е! е! е!... Богме је то срце Обилићево, тај капетан!...
нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан... (Бију се) БОШКО: Ти ћеш нас служит.
БОГДАН: За њим ћеш ти. — КАП. ЂУРАШКО: То ћемо видети.... (Бију се, капетан Ђурашко рањен посрне.) БОГДАН: Је л’ доста то?... КАП. ЂУРАШКО: Још није — не! Ал’ теби... доста је.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Херцеговини се верује да се здухачи бију брестовима између себе (СЕЗ, 66, 1953, 245). У околини Лесковца постоје брестови за које се верује да су лековити.
По неким веровањима, х. или дуб је демонско дрво. Дубовима се бију здухачи (СЕЗ, 66, 1953, 245). У старом дубу, као и у бресту, живи ала, и зато га бије гром; само на дуб може вештица
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И грех. Сматрао сам да је ипак боље допустити чак и то него гледати из удобне удаљености како други бију битку и за себе и за нас.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију. Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И
4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се вију, А црна Дрина хучно се таласа, Па валом својим о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Напред! - Шта је ово? Мени хуји олуја у глави, крвне жиле бију као маљеви, нестаје ми даха. Ви бледите, драга пријатељице, ноге Вам клецају - клонули сте сасвим...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ Да л' лети
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У моје срце Ти ноћас уђе, Па с њега оде Свих бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи Молитве твоје.
Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај први; Хладан, без душе, без ватре и крви, Кô да ми збори: нема љета више!
Но док се они лију, Падају и дижу, Уза њих, озго с високих скела, стижу И бију, Кô звона друга, Удари чекића многих.
Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили.
вјечне Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на
Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук чини ага Бећир-ага... (Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње?
Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води, јали је не проси.
му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал’ је води, јали је не проси: ти ми проси
Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и
Што с̓ пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца? Што не бију бубњи и свирале? Што с̓ не вију алаји барјаци?
вранца, врана коња, брате, без биљеге, а на вранцу чултан до кољена: чисти скерлет златом извезени, златне ките бију по копитим’; бојно седло од шимшир-дрвета, шимшир-седло сребром оковано, на облучју камен сија драги, о облучју
75 МАЛИ РАДОЈИЦА Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?
Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит’ се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у
у злато облито, у рукама пушке једнолике — једног арча, од дванаест драма; на глави им капе кадифлије, златне ките бију по појасу. Јадној мајци, сви ти су једнаци!
“ Истом они у ријечи бише, кренуше се Турци из Лешнице: бубњи бију, а свирале свире, сва се земља испод Цера тресе, право Турци иду Чокешини.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка!
Сузе му навиру на очи и читав предио пред њим почиње да трепери и растапа се. — Не дам да ме на правди бију. Крићу се у Гају, тамо гдје је некад била колиба из које си се ти борио.
— Не дам ни ја свог Николице! — повика малишанова матер. — Нијесам ја ово одгајила зато да га штокакви пијанци бију. Кнез Ваљушко повиси глас шиштећи као гусак: — Шшшта! Па ово је побуна! Николетина, ти буниш људе против школе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А у оно доби, јоште није било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на
Заштоно су већ у оно доби били дошли Аравитени с војском под град да га бију и многи су се грађани били разбегли и изашли из града, те отишли на стране који куд испред непријатељске војске.
се сами нисмо измала божију путу учили, тако и сад деце ваше на учењу нејма ни мушко ни женско, него се по сокаци бију и псују, ка и оци што су им чинили.
И бити ће кано град когано за много опкољена бију... Нашто су мени многи дарови и службе ваше и многа ваша моба, каде сте ми с вашим злом додијали?
— Пјаницу! Који се псују, руже, секу се, чупају, туку и бију се? — Пјанице! Освем празних џепова и кући ништа недобаљања (корба и руга кућња!