Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба. Њихово дисање губило се у напорном дисању ствари и биља, које се чује у ноћи када зађу влашићи и месец. Само један војник, најмлађи од свију, није спавао.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче.
Африка
Куће се уопште не виде, заклоњене цветним жбуњем и огромним палмама. То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама.
Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана.
У средини су житнице, дворишта, тремови. Свака породица живи издвојено у пејзажу тропског биља, букетима зеленог растиња и жуте саване, као на острвцима.
Непознате мале животиње, као ласице, као пацови, слетле браон боје, протрчавају у злато и зеленило биља. Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА.
У ствари цела њихова радионица је под једним сасвим ниским хладњаком од тропског биља и сламе, укопаним једва у земљу.
Она се помоћу пераја пуза уз корење, повијена стабла и грање, да би брсла зелено лишће. Као код многог биља и животиња у пото–потоу, њено тело фосфорише, тако да је њена еволуција кроз круне дрвета сасвим чудна.
Теодосије - ЖИТИЈА
Храна је њихова била по могућству, како чија, једни мало хлеба н ретко узимаху, а други плодовима дрвећа и растињем биља дивљега потребу задовољаваху. А пиће њихово бејаше из камена планинскога слатка текућа вода што гаци жеђ.
да је бестелесан без икаквог јела и паљења дима преби ваше, јер се задовољаваше као храном сабирући изданке дивљега биља и горки букови жир, ако се и то храном назвати сме.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је. Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се меша.
Стајала је и гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног сунцем.
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће приметити? Три... четири... седам...
Црњански, Милош - Сеобе 1
У истини, то што је Стана видела, било је само њено лудо привиђење и одблесак биља и месечине те ноћи, на води, у којој је чучала, запала дубоко, дречећи и вичући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила. Вила му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми напредује, треће биље да ми добро спава.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Сав мед што га скупља пчела са воћњака, са бехара, са трепавица биља, с ливадских епитрахиља да тече до царских пехара.
Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао
архијереја, ван Студенице и Дечана, за свадбовања оних који су сунце узели за сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Узнемирава их та тешка тишина испуњена мирисима биља, влаге и испарења. Стопала су им несигурна у разбуђеној земљи, тако различитој од њиховог родног асфалта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прскали га неком водом, чини ми се од татуле, давали му биља, водили манастирима и међу врачаре, али он никако да постане разговорнији, живљи и бољи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С лептирицом у ушима хук је мени благо трење, а олуја, ветруштина, јасиково треперење. У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе?
згнезди препелице с мрака, идеју сјаја, Вишег ума грашке а ц Тпећег дана радо би да збира заводљив полен Господовог биља. У саму себе тек би унатрашке.
о жишко липе ц јасеновог храста, ембрион ти си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола!
лебдим опијен: несвестан циља очима листам именик биља. Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде. Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак.
Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет. Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен небу.
Пре но што се врате у кућице, стотине још других пчела мешају се, укрштају, бацају у цветове. Сав простор изнад биља, као да је захваћен у њихов покрет, престаје бити за очи статичан.
Рибе пропливавају кроз стабљике. Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља, Да ми будеш јунак за женидбу, Да те нико урећи не може!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Нешто сушиш на сунцу, нешто на промаји, нешто на месечини... И сви од твога биља оздрављају! ДРОБАЦ: Нисам ја травар! СОФИЈА: Откуд онда знаш сва та имена? ДРОБАЦ: А откуд ти знаш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља. ВЕТРИ Не грли цветне пољане мој глас.
Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих. Оче наш син је твој беднији од биља, страснији него цвет, несталнији него ветар зоре, суморнији него море, и сам, сасвим сам.
Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке, зелених, отровних, замршених биља и црвеног муља, пуног нанетих пужева.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у односу на човека: пореде се његове особине и својства са карактеристичним особинама и својствима нарочито животиња и биља, природних појава и небеских тела.
“1 Поред разних врста гатања (према понашању човечјег тела, разних животиња и биља, сазвежђима и сновима и др.) гатање као обред постоји у народу с разним средствима и у разним приликама.
— а у којима се нижу у узрочном последичном односу, обично од 1—10 или од 10—1 — поједине радње, најчешће животиња и биља.
пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш момак на женидбу, Да те нико урећи не може.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Лекари су, то је стара ствар, тајни ортаци продавача лековитог биља“, рече старији сенатор. „Рука руку мије!“, додаде млађи.
„Ево видите како! Географска распрострањеност појединог биља зависи од топлотне количине што је Сунчеви зраци у току летње полугодине доносе; ако је та количина недовољна, не може
четрдесет година живота на свом имању у Дауну, повучен од света, заузет од јутра до мрака својим опитима о укрштању биља, па и животињских раса, посматрајући пажљиво њихове постепене незнатне промене, пратећи огромну научну литературу,
сто, претрпан разним списима, поред њега један мањи, а на овом саксије са биљем, стаклени судови и звона за покривање биља. Разни прибори леже на камину, конзолама и прозорским даскама.
- Оно ме врло интересује“. „Са Кивијеовим радовина упознао сам се посредством Гетеа“. „Његовом „Метаморфозом биља“. Познајем то дело“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Трава о којима ми и не слутимо! Можда би се ту нашао и коријен траве обезнанке, и три листића биља од непомисли!... Сплет узаних, вијугавих стазица разбјежавао се пред њим на све стране, попут клупка затечених змија.
Чини ми се да памтим све значајније представнике билинскога свијета које сам ма кад упознао. У слијепом животу биља постоји нешто слично утјехи. Као нека побједа над временом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар јој допусти да преноћи. Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија
версум — хвала ти бетерније — лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од вашију бо̓ (не био) — болан богац — убог сиромах бођидуша
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек, камен, биља. Увек једно исто, увек исто, једно!...
Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља... Жељан сам осмејка ма и лажан био! Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио.
И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи. У кући под небом пуној сунца, биља, У кући нејасној и чудној к'о сан Срело се нас двоје и живот без циља.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свуда у свету ужасна љубав влада. На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља. ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва.
одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред мрачно свитање. Ти ме згушњаваш на месту где падох, Иза последње мисли последња надо!
Бар шум Насликане гране да помери нарав Биља! Како да те сачувам од туђих Мисли у мени, док бивам све луђи, За вредну горчину, шупље двојство лика, Чији је раст
закључане пред нашим моћима Ваде неопходна блага из затворене бразде Из црне браве за коју нема другог кључа осим биља О врло смеле и инвентивне биљке Све што пронађу несебично покажу Стоје између нас и празнине као најлепша ограда Биљке
Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је.
Петровић, Растко - АФРИКА
Куће се уопште не виде, заклоњене цветним жбуњем и огромним палмама. То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама.
Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов.
до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана.
У средини су житнице, дворишта, тремови. Свака породица живи издвојено у пејзажу тропског биља, букетима зеленог растиња и жуте саване, као на острвцима.
Непознате мале животиње, као ласице, као пацови, слетле браон боје, протрчавају у злато и зеленило биља. Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА.
У ствари цела њихова радионица је под једним сасвим ниским хладњаком од тропског биља и сламе, укопаним једва у земљу.
Она се помоћу пераја пуза уз корење, повијена стабла и грање, да би брсла зелено лишће. Као код многог биља и животиња у пото–потоу, њено тело фосфорише, тако да је њена еволуција кроз круне дрвета сасвим чудна.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
непца танка кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке обадве, На своје груди злобно сипајућ Отровног биља горке сокове, На таки начин да те умори, Да викне после тугом лажљивом: „Ох, куку мене, сêди војводо!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Двоје груди, два су срца, — Једно друго допуњује. ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће, душа твоје душе, Чисто миље око твога миља.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Невеста треба у младожењину кућу да донесе свако добро "а највише биља од умиља/да је мирна кућа у коју ће". "Буди, снахо, собом добра, /то су дарови", захтев је који младожењина породица
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ромори што је шкргут овде зуба. Тихо се тамо сјаранило што се крваво мрзи овде и љуби. Нема за мене биља овде доле. ОСАМА НА ТРГУ То куда непроход им, чудно ми се отвори пут. То куда ступај их лаки, стукнем, брале.
ПРИЧА 1 Јесен по нашем врту сметове лишћа снела, те раскошна ти коса, и набори одела, дах веју помрла биља. А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кроз такав венац музе се млеко од оваца (ТРЂ, 1. с.). Чобанин меће најбољој овци на врат венац од лековитог биља, међу којим на првом месту од з. (Караџић, 1, 1899, 273). Коренчић од з.
Кад сам прву вечеру донела, У вечери деветора биља: Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не карамо, Чубра
код нас »браће деветоро«), и за снагу деветорог биља знају и други народи: на пример, Словаци, код којих девојке уочи 24.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела. Прохор Лечи додиром!
Кирча изађе из просторије, а калуђер поче да вади из бисага осушене листове неког биља које нисам препознала, мале тиквице с прашковима разних боја и чисте беле траке платна.
Иде он около попут каквог месечара и не опажа ништа осим биља. Све ми се чини да би он, занесен и одсутан, каквим га је бог створио, сред какве битке, не осврћући се на лом и
као што сам се надао, Димитрије премешта поглед својих ситних пацовских очију са мојих црвених боја на крш свеколиког биља које је Доротеј изручио из своје отрцане амбуље. Чега све ту није било. Корења, лишћа, плодова знаног и незнаног биља.
Чега све ту није било. Корења, лишћа, плодова знаног и незнаног биља. Оскоруше, такише, дивљаке, дрењине, трњине. Корење коприве.
камењарима жежене сунчеве пецке, врцаве искрице с отрулих пањева у дубоким мрачним шумама, сва тајновита светлуцања са биља, буба, камења, воде и вијугајући одасвуд као шарке догмизале овде и избљувале то зрневље, окамењена мала сунашца.
Ако ти се нос одвикао од људског воња па ће ти се у трбуху узбуркати мука од оштрих мириса Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад
Најзад сам горе. Лежим потрбушке на нечем меканом и топлом, лице сам зарио у рески мирис биља и земље, жмурим и пуштам да ми се сваки мишић опусти и олабави пре него што отворим очи, устанем, осврнем се око себе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
друго што ме је више интересовало од школских предмета, правио разне збирке: марака, челичних пера, лептира, инсеката, биља и вршио физичке и хемиске експерименте. Али у вишим разредима осетисмо једну чвршћу руку.
Погледајте ову парчад каменог угља; у њему су очувани, као да су јуче утиснути, отисци биља карбонске формације. Пре 300 милиона година, тако говоре радиоактивне методе одређивања старости минерала, ове су
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Понор је био врло безазлен, али око њега је стојао занимљив свет биља и животиња. Рогоз и сита чине читаву шуму, а у шуми тма ситних покрета кратких живота и исто тако кратких смрти.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
планине удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи! Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља... Старца, наједном, нестаде, а Ведран поче да служи Господара биља али се још увек не досећа чиме је окајање
Старца, наједном, нестаде, а Ведран поче да служи Господара биља али се још увек не досећа чиме је окајање завредио. Ој, како је страшно пењати се да скинеш губареве ларве.
Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља. Чу Ведран како јауче грана када је нехатна нога гази и досети се да он то купинову врежу окајава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да загасим ране на јунаку“. Ал' је Марко милостив на бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу.
Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!“ Набра вила по Мирочу биља, и загаси ране на јунаку: лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него што је било, а здравије срце у јунаку, баш
“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа миловала, и милост ми сваку доносила“.