Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ово је право благо, ово је из времена крсташа! Ево му биљеге, ево и поклича!... Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези благо дали. — Збиља!? — запита ђакон.
Милићевић, Вук - Беспуће
И бијаше му непоћудно што је овамо дошао. Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се нагло окрену и ћутке одлази даље, откида кораке од олова и туге, а ратник, свечан и крут, мјери постројене биљеге партизанског гробља и у очима му искре двије ситне шкрте сузе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да, рече му: „Добро синко, даћу ти ђевојку, али најдаље до осам дана да ми добавиш коња једнога неокоћена бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: — Помагајте, помете нас
Ћипико, Иво - Пауци
Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу. — Дошао си, — вели му. И заклопивши кутијицу стави је на страну.
Имаш ли карту од суда?... Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока... —Не ваља ти, — одсјече рубач уозбиљивши се— ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје
Али узалуду: оно, јесте, добро баца, али по калуђерову мјерењу види се да до биљеге фали читава подланица. Бацајући за последњи пут камен, чобанче се расрди и вели: — Не би бог!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марку што самртну треба, на земљи му т'јело опојао, насред б'јеле цркве Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не разнаде, да се њему душмани не свете.
Један шура један пешкеш даје: доведе му без биљеге вранца, и на вранцу Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња
су се браћа састанула, ђено ће се с јадом растанути, но да видиш јаду започетка: похитао дијете Максиме на његову без биљеге вранцу, и скупио десетину друга, хоће својој на муштулук мајци; а кад виђе војвода Милошу, те дората коња подиграва, а
Ал’ да видиш и чуда и фале, каква дара тасте зету даје! Гиздава му поклонио вранца, врана коња, брате, без биљеге, а на вранцу чултан до кољена: чисти скерлет златом извезени, златне ките бију по копитим’; бојно седло од
Васа и Исаија су обична калуђерска имена. Биљеге му никакве не врше, тј. не стави на његов гроб никакво обележје (натпис).