Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И сам царев син дође на тркију. Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњима а она између њих без коња него на својим ногама, па им онда рече: Ја сам онамо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кад троје по некоме маломе биљегу једанак нешто наслуте, е тад је по прилици слутња основана. Он се диже, па крену да се са домаћицом поразговори.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Они се онда затворе у једну камару, и она почне најприје обуковати гаће, а он подвируј не ће ли јој биљегу виђети ђегођ на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него
И сам царев син дође на тркију. Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњма а она између њих | без коња него на својијем ногама, па им онда рече: „Ја сам онамо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куновицу гору прејездише, спустише се у поље котарско, али Јанко дошô на биљегу, — са Јанком су четири сердара, сва четири од равна Котара, и са њима дв’је хиљаде војске Котарана на гласу јунака.
дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака Алила, нек изведе пољу на биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека виде војске обадвије ко ће коме очи преварити, ко ли кога прије погубити“.
“ Вели њему Јанковић Стојане: „Мене јесте оправио бабо да ти кажем од њега поздравље: да изведеш твојега Алила на биљегу њему, на мегдана, да сабљама мегдан подијеле“.
Па он скочи на ноге лагане, те опреми нејака Алила, изведе му ђога дебелога, те се Туре на ђогина баци, поносито на биљегу дође, оде чекат од Котара Јанка; с десне њему стране до рамена, до рамена Ковачина Рамо и до Рама Будалина Тале, а с
Каде Јанко на биљегу дође, он дозива нејака Алила: „Чујеш ли ме, дијете Алиле! Удри прије — да ти жао није!“ Али вели дијете Алиле: „Удри
старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по биљегу: мене ј’ онда уши осјекао, па је мене Костреш наручио да не ходим, ни чету проводим, јер ако му ђегођ руке дођем, да
Уз стих да белегу своју посведочи Вук напомиње: „И сад кад се момци бацају камена, ваља биљегу своју посвједочити, тј. по други пут бацити донде, иначе се не броји.“ Да бијемо нишан за облаком, тј.