Употреба речи биљко у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Бежи биљко, у трн-гору! (Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира

Како се птиће, како се множе стооке цвасти напаст-наркозе! Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак -

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

плав сан камени Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени, Заустави се биљко и не вени: Успавајте се, ко камен, невени, Успавајте се тужни, уморени.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и исти огањ гори У злочиначком срцу и на гори. Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом.

и када ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

XИИИ А блуду под прозором, тик ту, врта се мало зачепрљало. Воњи на мирис, мирису на воњ. И замиришу ли, биљко, трулежи дах то је из тебе, на стабљику на лист. XИВ И то па то, и све то.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности