Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудња ли је или збиља: ваза, окно, стручак смиља, иза неба детелина, грах у цвету, чуда ина, и чунови од биљура у брујању тешких ура? ИИИ Спадне књига на три ретка. У четвртку пола петка.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 131. Једва чекам да недеља дође, Да обучем руо девојачко, Да прошетам чаршили сокаком, Да ја купим иглу од биљура, Да сашијем чаршаф од беара, Да покријем себе и бећара. 132.
Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, тада бих певао вам химне, Јер бих знао да су моји преци Из биљура, не из чаше лимне, Пили живот и мрели у звеци!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној песми помињу се и митске (нестварне) горе: »Трн су горе упоредо расле: Једна гора од били-биљура, А друга је од мави-пируза, А трећа је од цкрли-мерџана« (Вук, Пјесме, 1, 462).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрени га камену Котару, па покупи поље под Котаром, и уфати
“ У млађега поговора нема, оде Алил јели у кичицу, и однесе дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрену га камену Котару, под Котаром поље покупио, и на граду
Пред њоме је ђерђеф од мерџана, у рукама игла од биљура, пуни злато по бијелу платну; када виђе чету из планине, — они воде свезана јунака код његова свијетла оружја — испред