Употреба речи биљчица у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: Чини ти се. А и видно је, видиш колика је мјесечина! СОФИЈА: И ти свакој од ових биљчица знаш име? ДРОБАЦ: Ваљда свакој. СОФИЈА: Сигурно си травар! ДРОБАЦ: Травар?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

на другој клупи, седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно напамет говори лекцију из ботанике: „Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима. Њен се корен у народу употребљава и као лек...” Старац диже главу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

и да тражи бели слез, коњски босиок, дивљи сирак, млечику, да вади корен коприве и све друго, сав онај сијасет тих биљчица. Јелена је, разуме се, затражила да одмах одвојим групу коњаника и да је пошаљем за њим.

Ничег тако неподношљиво себичног. Све ту има свој ред, свака биљчица своје место, ни сенка у сенци сенке не пребива ту безразложно и случајно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности