Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.
И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао. И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и
И као по ветру лако перје птичје, У теби се крећу светови и бића: Живот није друго до твоје наличје, Твоја друга битност сав тријумф развића.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта? Баш онда, кад је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов,
Сви би они мени завидели. Јер, шта? ја идем вереници. Значи: волим, дрхтим од среће у оној радосно хармонији бића и сав треба да сам блажен и преображен оном чаробном сјајношћу. А је ли тако?
кључа неко наследно убојиштво ту је нешто давно посејано и то је оно главно из чега се ова крв састоји основица овога бића, и онда шта бих ја ту имао да се обуздавам?
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. И пуно магле, саме магле и варница.
Африка
и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
жена и девојака које ко зна из каквог разлога не улазе у круг; које играју у сенци саме, задихане, груди које личе на бића што живе засебно од целог тела; на животиње које би се хтеле отети у ноћ.
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који
Ону љубав између два бића, која се међ белима види чак и на селу, ја још нисам видео код црних. Ја не само што нисам видео љубав између два
Ја не само што нисам видео љубав између два бића, већ нисам видео ни приврженост црнога било за шта. Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за луксузом и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је, обилазећи те ходнике, у којима је било хладно као да је јесен, или зима, једва распознавао жива бића, у полумраку, у мемли, а видео је јасно само децу, која су трчкала, око њега, у ритама, полугола, сасушена, до костура.
Каткад се људска бића и наши рођени тако мењају, као што се измене годишња доба, у пролеће, и у зиму. Нађеш шипак, тамо, где си ружу
годину дана, ожењен богато, зашао у виша друштва, а Русе је, заиста, сматрао, не само као браћу, него и као нека виша бића. Сусрет са Павлом, после неколико година, чинио му се као несрећа, брига, брука.
Нека дакле буде чврста и не срамоти смрт, неког њој драгог бића, којег више нема, и чију успомену не сме вређати, узалудном виком јаука.
утешно, као ситницу, као зрно песка у мору – има толику цену, и кад је само смерт једног, јединог, људског, бића, зар је то толики догађај, да га звезде обележавају на небу?
Кад би неко на столовима премештао свеће, све би се те сенке премештале на зиду, као да су зазидана бића, претворена у људску сенку. Павле је, доцније, сећајући се како је Ђурђа у Миргороду видео, само то и памтио.
Павле их је био у Миргороду видео. То је била стварност у сербском насељу. Али, сав је тај свет, сва су та жива бића, постојала, и у протоколу штапсквартере у Кијеву, у актима, у мастилу, у параграфу.
Исакович је прелетео, једним погледом, царицу, али је био потресен, до дна свог бића, и знао да ће је памтити читавог свог живота, сто година да доживи, такву.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У анегдотама и причама које су раширене код Ера „Шијаци“ или Бошњаци се приказују као нижа бића. Често је пута све ово код њих само по изгледу, маска равнодушности која им је раније служила да избегну ударце
постали су потиштена и потчињена бића. Морална мимикрија се развила по свима областима централног типа, нарочито у неким котлинама где становници живе у
И свеци су страшна бића, која уливају у људе страхопоштовање и трепет. Слепа оданост и пасивца послушност вери — то је прва и највиша морална
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Корњаче су у суштини неуништива бића. Покушах да људе које познајем замислим без оклопа, али то ми није полазило за руком.
Црњански, Милош - Сеобе 1
НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.
чак и на то да је затим одбаци, као што је своје употребљене, младе слушкиње одбацивао, он је ипак на дну свога бића осећао да тако неће бити и да у својој снахи жели да се смири, дуго, дуго.
Живећи тим страшним животом, по вољи туђој, зар није, као рашчеречен, остављао комаде свога бића, натакнуте на разне куће, у крајевима куд му нога никада више неће крочити?
ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА. ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У
пратећи пук, по раскаљаним, завејаним путевима, тако су и дани што су пролазили један за другим, тресли и бацали бића и ствари, које је волео, живот његов, његових војника, доносећи му све непријатности, бриге, увреде и грозоте.
Зрно, што је и у његовој старости сачувало у себи моћ да проклија и наднесе нова бића над времена и небеса, која ће се огледати у водама што се сливају и састају, ту, испод Турске и Немачке, огледати и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, јер ће јој и дете бити такво када га роди.⁵⁶ За трудницу може бити кобно чак и ако само гледа слику каквог необичног бића или наказе. Забележено је и веровање да се „не ваља“ ако се трудница љуби с бабом, јер ће јој дете патити од „бабица“.
да иде било куда изван куће јер се тих дана често јављају вештице, вампири, караконџуле и друге зле силе и страшна бића.
кобна су за трудницу јер се на њима сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, па ако она дође у додир с њима, то ће имати штетне последице по дете које носи.
Рађање новог људског бића у таквим заједницама праћено је првенствено осећањима радости и среће, али и неким другим, негативним осећањима, што
радосног али и тајанственог, опасног догађаја који је у средишту пажње не само људи, већ и бројних демонских, хтонских бића и сила.
За време некрштених дана привиђају се демони, односно свуда се крећу вампири, некрштеници, але, вештице и друга зла бића, па је опасно тада излазити из куће.
Ко се роди у овај дан, њему ће се „привиђати“ натприродна бића, кажу у Гружи. За ово дете верује се да је видовито, да може да види и оно што други не виде.
⁴⁰ Дакле, дете рођено у суботу на неки начин је демонско и нечисто, али управо зато је и имуно на штетна дејства злих бића и видовито. Недеља је свети дан, хришћански празник одмора, када се ништа не ради (прасловенска реч „не-деља“).
те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.
„Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло учинити. Сродна група мрских имена јесу и имена безвредних, нечистих ствари.
и на тај начин одбијају се од детета, а у овом другом случају зли духови се застрашују тако што се детету дају имена бића или ствари којих се демони плаше. Нека од ових страшних имена су Огњен, Пламета (демони се боје ватре и беже од ње).
¹⁰⁰ У нашем народу су табуисана имена опасних бића, богова, злих сила, неких животиња, болести, умрлих људи и деце. То долази отуд што се верује да и само изговарање
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Додирујемо се, тикамо се, поново смо жива бића од крви и меса које се буди под прстима. Веома скупа терапија, писало је у новинама.
дубоке унутрашњости, стекла је извесно искуство с мушким насиљем; није га се, наиме, плашила разумним делом свога бића, али постојао је један другачији, тешко одредив егзистенцијални страх; тачније, нелагодност помешана с осећањем
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Васпитна тенденција Дечја књижевност открива свет и непосредне односе у њему, именује ствари и бића; у том смислу, њена васпитна улога је неоспорна.
Све је у игри: ни осећања, ни речи, ни предмети, ни бића немају тежину која убија, ни значење које замара. Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се
И песма је носилац духовног континуитета народног бића, а песник, свеједно да ли говори одраслима или деци, чувар је светог пламена.
Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића. Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива.
полази у свет да би нашао оно што му недостаје, „трећу половину”, или, како би се то данас рекло, да би освојио пунину бића...
Све може бити повод да се то сећање изазове — сви предмети, бића и речи су, посредно или непосредно, озрачени детињством.
За њ дечји живот није привлачан и узбудљив због тзв. душевне невиности неискварених бића, колико због јасноће порива, огољености односа, провидности гестова.
Јер свака опсесија не долази из дубине бића, и ту је извор многих неспоразума између песме и песника. У овој збирчици таквих искушења нема.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Без талента, без икакве песничке маште, у основу свога бића хладан и вазда учитељски моралист, он је неуморно писао слабе стихове, конвенционалне и укочене.
Општи идеал постаје бити Србин од главе до пете, у свим унутрашњим и спољашњим манифестацијама свога бића, Сав Србин.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива, људска бића...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Има неке сумануте лепоте у призору који пружају два, ах, млада бића наслоњена на слона и наклавирена на клавир у једном граду као што је Београд! Кењај, кењај ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А пламсај бића - као судбина прати ми сенком ружа Будима. Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали
Прашниче земни, радосно раткај: башта је твоја виноград воћа. Кратку, и крепку, молитву саткај. Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како.
Први се гласне с травке небића: „Бићемо вечна кòштана бића.“ „Причекај само земља да зевне“ Седмице лепа! Стишај, успори пупољке журне: шум ће да крене с ливада Горњих, с
ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори туча, да пукне зрном, да се разобруча.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића. Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Носите ме из ове шуме, не могу више да гледам ноћу сјај нетварних бића у грању што се на мом страдању уче да утекну рођењу. ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја!
Јадно то самољубље бића збијених у гроздове меса! Шта да се с њима ради? Да ли им отворено казати да се више ништа не очекује од њих, или
ПАУНИ Мисли се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у
Људи на саборима на неплодно биље се туже. Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи. Ваздушна бића на стазама облака карају звери непокорне. И тешким речима ружи своје анђеле онај што громом збори.
а снег их је све прекрио ко осмех но снега нема на овој висоравни стварно нема ни зиме час је да се појаве нова бића.
стиже ноћни се поклопац скида само се на последњој тачки слуха сићушна бука јавља и за њом дугачке сени неких бића иначе малих и сви смо голи као на лекарском прегледу у основној школи опет су с нама жене мраморне пути оне
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића. ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре кроз свилу мог црног мушког плашта.
И, тако, без пића, играћу, до смрти, скоком, сретних, пијаних, бића. Лутам, још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим,
Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо, која сам познавао и волео. Као и Растко Петровић, Дероко, Дединац, и ја сам остао веран мору.
биле везане само ствари напоредо, ја ћу везати љубављу и оно што је далеко једно од другога, и наћи везу између бића неједнаких: осмех који утиче на траву, безбрижност коју дају воде, и мир који нам дају беле завејане јеле.
Ја више нисам ничији. Испуњавам оно што јутарња небеса, кад су воде тако хладне, хоће да се збуде. Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души.
У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези. А чим се, у зору, пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим
Она су ми се грохотом смејала, кад сам скинуо обућу и пошао. Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Доиста — гунђао је — зашто је Бог створио тако ситна бића која су само од штете. Те мушице нису ни за шта друго него да нам натруне и покваре млеко, а нас, пастире, да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део његова живота, његова бића: и онај накривљени сто, с преломљеном ногом, с дебелим слојем прашине, с десетином великих, преплетених томова физике
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Покашто су та сићушна бића толико нагомилана на површини мора да образују по 1—2 сантиметра дебео слој слузи. Ти организми обично лебде у нивоима
Има их које образују формална удружења у којима участвују не само бића једне исте природе и врсте, већ и бића врло разнородна међу собом, а све у циљу лакшега живота, кретања и лакше
Има их које образују формална удружења у којима участвују не само бића једне исте природе и врсте, већ и бића врло разнородна међу собом, а све у циљу лакшега живота, кретања и лакше одбране.
Кад би жива бића на дну мора имала за воду непробојну кожу, или херметично затворен оклоп, таква се бића не би могла загњурити ни на
Кад би жива бића на дну мора имала за воду непробојну кожу, или херметично затворен оклоп, таква се бића не би могла загњурити ни на коју десетину метара дубине, а да не буду здробљена.
Брижљивија доцније истраживања показала су неоспорно постојање морских живих бића и на великим дубинама. Од 1851. до 1861.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...
развића, Клицâ, жудних да се што пре на свет јаве, У хумкама свежим, испод нове траве, Тајно распадање прежаљених бића?...
Дај ми уста твоја, дај могућност тајну! Јер осећам стално распадање бића, И док покрај мене мре природа млада, Нечујно, у самом почетку развића, И црном равницом тихо пада слана, У мојој се
је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од ствари и бића.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског слика бледа. Неко је са мном! Срце бурно куца...
Ти си светлост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи, Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.
Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље Но смис’о тајни живота и бића, Ја је сараних, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића.
Границу мрака и светлости? Тамо Где плави облак бледи месец влажи? О, то је тајна, та истина људи, Истина бића, због које не стоји Мисао наша што за њоме блуди, Којој је носе, јер она постоји, Мирисни ветри, ћудљиви и луди.
НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости што вене.
До тог муклог места тајне без открића — Ако им је овај задњи завет мио — Могу још поћи пет-шест драгих бића, Кад им је већ живот мој посвећен био. Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи.
Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре. Само једно уверење ледно К’о да сине, к’о иње: Свеједно, Доцније ил’ пре.
— Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина не важи Светлошћу свога бића. Ту се стере Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Под ведрим звјезданим сводом, проза зелене чести, као тајанствени уздаси невидовнијех бића, ћухоле љетни лахори и разносе појање славуја. Ћарићи црвркућу по гранама и грмењу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
где нарочито место заузимају праотачки култ и антропоморфистичко замишљање природних појава као да су то натприродна бића чудесна изгледа и чудотворне моћи.
Таква казивања обично су повести где је необрађена и недотерана материја везана за разна бића: а) митска (страшила, чудовишта и приказе), б) религиозна (бог, свеци, анђели и ђаво), и в) историјска (владари,
„Бајање је нека врста примитивне, тајанствене радње, која се врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да на тај начин болесник оздрави или да се дође до напретка.
(Тешко као мóра). 6. ЉУДСКА БИЋА А) НЕОБИЧНА ПСОГЛАВИ Псоглави (или пасоглави или и џиганде) „живе у пећинама тамо негдје у мрачају, у земљи гдје дан
прео — преко претил (о), -ла, -ло — дебео, -ла, -ло просуља — тигањ просура — проскура псоглави — натприродна бића, људског облика а псеће главе пура — ћурка путо — гвозден ланац, саставни део кола до лотре; негве, букагије
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Четврто је било њено рођено. Од запрепашћења, од чуда, девојчица врисну, а једно од оних малених бића стави прст на уста. — Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна!
У том титрању му се учини да види како из ораха излазе она малена, живахна бића, скакућу, певају, смеју се. Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова, треперило, блистало.
се из куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из плодова ораха искачу малена, раздрагана бића, он спази само опале орахе како блистају на месечини. Целу ноћ није ока склопио.
Пред Савет дворских мудраца доведоше корњачу Јасновитку, старију од било ког живог бића у царевини, и мудрију ОД свих мудраца. Али ни она није чула да у Пелетини постоји ишта слично.
— И има! — прошапута дечак. Понекад, дељући на месечини, далеко од куће, чинило му се да чује како нека невидљива бића говоре између себе. А једном га заиста изненади нечији јасан, молбени глас: — Ослободи ме, дечко!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нешто од тог праха обложило је и дечака: у таме у њему и ван њега наишле су искре, бића прозрачне радости, лебделе су и осветљавале.
Трептај задовољства, врхунског и безумног као да је љубавно, прешао је свим ивицама његовог бића. То је било оно што га је испуњавало и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је
је био призор у којем је највише уживао: чокоте са лозом што дозрева под добрим сунцем одувек је доживљавао као мала бића обдарена ведрином.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у бескрајни простор улећела, од свачијех скрила се погледа до једнога који све прониче, - у опширно светилиште бића, ђе с' рађају сунца и мирови, ђе вјенчано биће с зачатијем, ђе се дуси бесмртношћу крсте.
струјама у пропасти бездне мраковите - тако теку изобилно луче са добротом својом бесамртном у просторе опширнога бића.
Судба наша отрова је чаша; вјечне судбе свети су закони, ц'јела бића њима су покорна. Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како муња; ал' га смртни
Овде су се мрске мрачне силе у комате грдне раздробиле и из владе бића избјежале у жалосно стање хладне смрти; одавде се са свјетлошћу прва свему бићу насмијала зора; овде се је
под којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са мрачношћу засути мирови, како што се на небу светкује.
Мога бића чита сам причину и судбину моју свуколику и дружине моје благородне. Што се горди непријатељ дичи да је тобож мене
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес разрогачи очи, а Платон настави: „Предмети овога света које разазнајемо нашим чулима немају стварног бића, они постају без престанка, но нису никад.
Оне су право биће, нематеријална стварност“. „Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?“ „Идеје, нетелесна бића, упознају се појмовима.
Под привидном разноликошћу живих бића откривају се, при дубљем испитивању, неочекиване повезаности. Ставио сам себи у задатак да их пронађем.
Не усудих се да му противуречим. „Напоменуо сам“ рече он, „да мисао о постепеном развитку и постанку врста живих бића није синула једино у мојој глави - и други су тако мислили, давно пре мене.
Већ сама чињеница да се сва органска бића могу поређати у тако звани природни систем, не може се никако схватити предпоставком независног стварања њиховог“.
Да је Кивије, пре свих осталих, дошао на идеју о постепеном развитку живих бића, сматрао би је за своје чедо, и очински би се бринуо и старао о њему.
„Али - не дај Боже да на себи искусите - живот је тешка борба. Тако стоји написано у књизи судбине! „Кад би се сва бића могла несметано развијати и умножавати, Земљина површина постала би уска за све нас.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нежну жену, да лако запаљење плућне марамице, које би се иначе без опасности преболело, доведе ево у питање живот оба бића, сав неисказано слатки сан ојађеног мужа.
су срца подрхтавала од среће, журећи се да нас виде и стегну нам руке, заруменела, радосних очију, гледајући у нама бића скоро нестварна.
И ниједна друга мисао, ништа друго, баш ништа осим жене, није више занимало ни мој мозак, ни мој дух, ниједан део мога бића. Седео сам, неко вече, пред једном од великих кафана, где је за округлим столовима око мене било пуно лепих жена.
Загледај добро. Тај човек, сав један љути окршај, са лицем мирнијим од сна твога малога бића, од топле ноћи пуне мириса лишћа! Загледај добро.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ко је још стилизирао морску болест или истинску зубобољу? Ко је још у њима учествовао ма и трунком свога бића друкчије него искључиво и потпуно као го човјек, као згољна груда меса која пати?
А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.
и с буктињама својих радости, и са својим „бескрајно великим” и „безграничним” — и опет није него атом нокта неког бића још вишег реда; а ово, са своје стране, долази у исти такав однос према једном још вишем свијету.
XИВ По сунчану дану, смрт се дјетету привиђа као немогућност, као чисти бесмисао. Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да рађа осјећајем неуништивости. Дјетиње ја не подноси негације.
Какав ће бити и у чему ће се састојати тај напор, из каквих ће тамних дубина нашег бића шикнути та нова шимера, из каквог ће мрака нашег станичја покуљати та стихија и у каквој ће се новој опсјени она
Али животност те шимере лежат ће у мрачним снагама нашег најприснијег бића, њена реалност у реалности човјекове страсне патње, у врелини његове самообмане, у неумитности његове пропете тежње
Њен дах је оно што подаје једру пуноћу животу, као што мраз подаје жар образима вабећи из дремљивих дубина бића на површину кључ топле крви. Њен образ је оно што људским дјелима даје препланулу боју зрелости.
и бесконачнога, несразмјер између његове ограничене коначности и помамне жеђи за бескрајним, која му је усађена у дну бића.
Груд му је пуна љескања бића и небића, у њој се мотају смрт и бесмртност, сад ухваћене у коштац, сад обујмљене у загрљај.
Зар оно што се „само мисли”, што се чувствује, доживљава, пати, не потреса моћно саме темеље нашег бића, и није ли то често по нас пресудније и посљедичније од онога што нам се догађа у „свијету вањских објективних факата”?
не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као што сте малочас рекли... Био сам се у говору загријао властитим ријечима.
А бездјелатност је била бездјелатност, али се звала одмор. Није то било свођење властитог бића на пуко унутрашње гамизање, на онај спонтани душин мравињак. Преданост таквих особа потпуна је и безусловна.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси.
Један дух предања, део мога бића, Сваку моју мис'о и страст сваку мучи; Дух моје судбине, к'о песма открића, На свакоме месту о свемиру учи: Носи моје
У душу ће ми сићи хумка многа — То знана бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Бичер и његова плимутска црква су из основа промениле ово моје мишљење. Бичерова паства била је налик на кошницу пуну бића меденог срца.
сазнао сам да у свим случајевима, када се ради о великом броју индивидуа, било да су активни молекули или активна жива бића, и који на посматрача делују некординирано, морамо применити такозване статистичке методе испитивања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ено сада сунце му је главу захватило и освијетлило је, а са сунцем однекле долетјело је сијасет ситних бића што унаоколо лепршају и зује и на његово освијетљено лице налијећу и једнако зује...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Читала се она другачије и зато што ју је изабрала управо она песничка рука која је саздала чудесна књижевна бића у Кори, Непочинпољу и нарочито, нешто касније, у Споредном небу. Исте, 1958.
У само четири кратка стиха пред нама искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела
небеског плаветнила понављала у дубини морског плаветнила, а овде морнар у часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим се цео свод сручује у море.
Ратни вихор који је покренуо оне доње, елементарне народне слојеве, примордијалне снаге народнога бића, где се на непоновљив начин и пати и ликује, повукао је за собом и елементарне, исконске и предајне слојеве језика:
које говорни низ садржи представљају оне чулне елементе из којих песник гради непосредни, чулни корелат уметничкога бића.
Поетска слика широко схваћена као елементарна ћелија поетскога бића увек настаје када се тај супстрат активира и пројектује на савремено језичко значење.
Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између бића и ништавила. Познато је да се књижевност не развија у виду прогресивне линије.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Молим, изволите говорити! ЧЕДА: Видите, госпођо, живот је необично компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила законе о међусобним односима тих бића, већ је дозволила да се ова самосвојно, под оваквим или
Природа је саздала бића, али није утврдила законе о међусобним односима тих бића, већ је дозволила да се ова самосвојно, под оваквим или онаквим приликама или околностима, стварају и развијају; те
ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића...
Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића... ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
157 Станковићеви ликови, уз то, нису мислена бића, која би самопосматрањем разлучивала оно што се у њима збива; сав је њихов унутарњи живот углавном саткан од чулног
сегментовање које налазимо у стиху Стражилова, на пример ово: „играћу, / до смрти, / скоком, / сретних, / пијаних, / бића”.
XВИИИ века, срећно саобразио са својим књижевним виђењем човекове безавичајности - са књижевним моделом човека као бића у сталној потрази за изгубљеним завичајем.
И Вук, и Аранђел, и Дафина бића су толико удаљена од мислене, дискурзивне материје да тумачење са те стране мало шта доноси, ако већ не заводи на
И ту, под Шердингом, сећајући се окршаја кроз које је прошао, Исакович себе сама доживљава као да је на два бића раздељен: „Све то прошло је тако бесмислено да се Вуку Исаковичу чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича:
сан о могућем хронотопу среће (пројекција не само у простор него и у време, јер то су на самом крају романа она „нова бића над времена и небеса ”).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
КУЛА ЛОБАЊА 32 ИИИ ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ 33 ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА 34 В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ 35 ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ 36 ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА 37 ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА 38 ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА 39 Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА 40 XИ
В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их сузбије (!
ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав
Краков, Станислав - КРИЛА
Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан. Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу.
Петровић, Растко - АФРИКА
и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
жена и девојака које ко зна из каквог разлога не улазе у круг; које играју у сенци саме, задихане, груди које личе на бића што живе засебно од целог тела; на животиње које би се хтеле отети у ноћ.
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који
Ону љубав између два бића, која се међ белима види чак и на селу, ја још нисам видео код црних. Ја не само што нисам видео љубав између два
Ја не само што нисам видео љубав између два бића, већ нисам видео ни приврженост црнога било за шта. Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за луксузом и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај делић једини Ништавог бића љуљку не види!... Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То сам ја све преживео. Био сам сад у сигурноме заклону... Али мучно је било гледати како се луди, свесна бића, како се тај човек, који је умом својим над свим живим... коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња...
— Мале и првобитне амебе својим љигавим наставцима уништавају плодне ћелије многих других бића. Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом.
досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Демонолошка предања кратком инсценацијом драматизују веровања у натприродна бића (из међународног или националног каталога), дајући њихов портрет и понашање у сусрету с људима; у оквиру
Она говори о човековом духовном повратку на почетке свог бића, на изворе свог постојања. Ту тему он је развио у низу песама (међу њима је најбоља Мисао, да би јој дао завршни облик
искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер нема руке да раздреши нам чвор. Ал’ тамо, и на веке, зрак твој хоће ли болети? Туђа из тебе бића хоћу ли волети? Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели.
Ћипико, Иво - Пауци
И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића. Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље
Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића... Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила
Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.
А сунце се све боље спушта низа стране дола. У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.
Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића. Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нигде ништа од живих бића. Осим њих. Ни паса, ни мачака, ни кокошки, ни најситније животиње, само они воде некакав живот, не знам ни сам како и
Не знам да ли је то било истина. Не верујем. Ми смо, ипак, само два усамљена, јадна бића, ја — последњи међу монасима, она — прљава сметларка, ђубретуша.
“ Никанор није свети Јован па је и његово виђење штурије без свег оног тајанственог сјаја и чудесних бића. Није се много задржавао на описивању анђела, јагњета и мача, те тако никад не сазнадосмо да ли је јагње као у Јована
То је одмах могао рећи без свег тог глупавог пренемагања и повлачења небеских бића по својим плитким ступицама. Артемије Кад је одређен час суђења, сви навалише у трпезарију. Ја нисам хтео.
Пошто ми је убрзо досадило да сатирем та јадна безглава шумска бића, бацио сам се на лов пастрмки у брзацима Белог потока. С њима је ишло неупоредиво теже.
из кога је сузила обамрла влага, сива каљава земља из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем, заруменило нежном бојом живог бића.
од мора, како је невидљива нека рука засејала ту прву клицу живота, а из ове се, постепено и лагано, развила сва жива бића, биљке и животиње.
Није давно било када се мислило да су Земља, жива бића и сам човек створени за неколико дана и да је њихова историја почела у исти мах.
развија тај чувени научник, у потпуној збиљи, своју оригиналну тезу: да су небеска тела, у првом реду наша Земља, жива бића више категорије, која мисле и осећају; ми смо само саставни део организма наше Земље, ћелије њенога мозга.
А то је она температура која дозвољава и омогућава живот органских бића. По општем мишљењу биолога да свугде где је живот могућан, он проклија, вероватно је, дакле, да је наша лепа сусетка
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
изражава се, између осталог сликама раскошне колевке, дарова или хаљина које детету дарују, односно сакивају митска бића (кујунџије, односно виле).
Песнички триптих „Ране“ градацијски слика болно суочавање појединца са смрћу вољеног бића у различитим животним добима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Можда је Тотица имала право. Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића. Узрела је у Јулици девојка.
Била је то ваљда највеселија на свету песма једног пуког сиромашка кога сиротиња не боли ни у једном племенитом центру бића.
и међу људма који неће моћи разумети Павла онда баш кад ће му бити потребно да неко разуме и другу половину његова бића и свести... Тај Јеврејин са две крви, тај православни Јеврејин неће имати лак живот...
Али је за све већ било касно. Стиснуте песнице, стврднут мозак, гордост бића које је све изгубило само је још то била Лекса Влаовићева.
Пре осам дана, жива бића, данас прегршт ситних коштица. — Неће им бити тешка земља, а ни оне неће земљи бити тешке... Чувајмо децу!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У мени се тога тренутка појави очајна борба између два бића, човека и поете. Човек ме узе саветовати да се просто одречем песме, да кажем да није моја већ сам је од другог чуо,
Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?...... Твој љубећи те, ах; до Гроба? . . . . . . .
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
његово чуло одређено за примање утисака, удвојено је поред оријентације и функцијом: За отварање, на том месту, целог бића недогледи. Служење чула почиње деловањем органским и свршава математичким. Постоји болест математичка.
Ја знам многа бића овде, која припадају другоме звезданом колу; Коње који се крећу, кроз ноћ, око другога неког сунца; Ја знам
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића? Како се бране од хладноће?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али понекад — како су представљене у песмама — оне поступају као зла бића и кад нису увређене (на пример, Зидању Скадра).