Употреба речи благо у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!... „Благо оном ко се чему нада“, али ја не смем на њу ни помислити.

1871. СИРОТА БАНАЋАНКА Три дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца.

После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети. Изгледа му као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао... По ћошковима се виђаху деца.

То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна форинта... То беше све благо за које је своју поштену крв пролио!... Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!...

— Ми морамо дознати, ми хоћемо да дознамо шта има у тој депеши. И то треба власти доставити. — То треба! За благо нашег отечества то треба власти доставити.

А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... Милисав извади из недара једну пљоску ракије, па је мете пред учитеља на асуру.

— Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Ове стихе упамтио сам из детињства однекуд; лепи су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит бо слава.

него ако се упоје и напуне с благонаравијем, с љубовију к поштењу, к истини и к свакој благородној добродјетељи, благо њима! Таки ће за всегда остати, и пород ће још бољи по себи оставити!

Таки ће за всегда остати, и пород ће још бољи по себи оставити! А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији,

“ Наравоученије Блаженство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, нити пише. Благо оном ко нити мисли ком учинити зло, нит се томе од другога боји!

Другу ноћ затим, око вечерње доба, пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав

Каже он ко је и откуд је, и да ће сто година живити и летити. „Сто година!” - викну голубови. „О, благо теби! А гди ти је друг?” — вопроси га једна голубица. — „Ја немам друга, ја сам сâм и један овога рода|на свету.

Зато, мила браћице, благо кући која има добра и паметна домаћина. Благо народу који има правдољубива, бодра и просвештена цара, који не чува

Зато, мила браћице, благо кући која има добра и паметна домаћина. Благо народу који има правдољубива, бодра и просвештена цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као

фабрике, хоспитале и овим подобна општеполезна зданија, не марећи шта зановетају и мумлају врапци и совуљаге. Благо ће бити и свим људма кад се буду словесним здравим разумом како надлежи и добродјетељију управљати, не мрзећи се, не

А благо њему ако што | добро и полезно напише! То је све његово блаженство, које он себи од бога јоште за који дан живота на ов

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.

одма Петра Ичкоглију, базрђанбашу, с којим се врло пазио, који позна да је отрован и који заповедила му се даје млого благо млеко и од патке крв и друго што је базрђанбаша знао употребе, те је много бљувао, и тако га поврати, јер није био сав

, чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус., боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур., имање, благо, стока МАЛИЋАНА, тур., стара пронија, тј. царска земља дата некоме на доживотно уживање МАСИП, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ето, велим, учитељу да ујдурише. — Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде! — рече учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и

— Идем у свет, па шта бог да! — Куда, болан? — упита Радојка и погледа га. — Куд било... Идем доле у Посавину... — Благо теби!... А шта ћу ја, јадна! — Шта знаш, трпи! Ваљда ће и том злу бити једном крај. — Барем да си ти овде...

одречне реченице) љуљ — уродица у пшеници Макља — нож са дршкама на оба краја, служи за дељање дрвета мал — иметак, благо мала ручаница — доба ручања (око 10 часова), ужина маса — имање банкротираног трговца или презадуженог сопственика,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац. Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину...

И загледа се Турчину у лице. А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско. Маринку се и нехотице отеше речи: — Мој добри ефендија!...

Онда се окрете. — На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру.

Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: — Немој се плашити... Не бој се!... Лазар заколута очима. Он није веровао да те речи субаша говори.

Да не беше још кога у соби?... И он поче зверати око себе... — Не бој се!... Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе...

Али каквим мукама?... Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...

Дуго су ћутали... Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. — Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра... Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... — Ћути, Петро!

Маринко му пољуби скут и руку. — Хвала, драги ага! То што ми рече волим него небројено благо. Него... — Шта? Шта желиш?... Ишти!... — Не желим ништа, али још ти нисам све казао. — Говори! — рече Турчин.

дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети?

Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више. Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. „Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...

Па још какав је то кућанин!... Ето, ја! Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!... Право има, алал му вера!...

— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући... Љуби!... И поднесе му руку. Станко се загледа у оне бистре очи, у тај

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Учиниће га општим гробом, Свуд оставивши смрт и сенке; Понеће своје мртве собом, И ново благо, и све женке. А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно

те не нађох у сумрачном долу, Тражих те на брегу; и не налазећи Твој узрок и разлог у људскоме болу, Тражих твоје благо присуство у срећи. Јеси ли у страшној катастрофи звезда, Или хармонији светлости?

Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А лице! На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело! Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено. И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.

носом, налик на два пужа, и фистан у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет, опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће бити отац... и... не, не може бити! Та, ако су и Турци, нису зверови!

Било је тихо. Мени су зујале уши. Ја легох њој у крило. Гледах у небо и слушах крекетање жаба Би ми необично благо. Она ме час пô љубљаше у чело. Ја извадих духанкесу и рекох јој српски: — Начини ми цигару!

Он уређиваше стазе по врту. Време је било благо. Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој. Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А затим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова.

— командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом. Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно, и следова разјареној мáми.

да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не дâ заповедати, а у песмарицама записано: »Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго«.

давно у романима речено да се срцу не дâ заповедати, а у песмарицама записано: »Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго«. Међутим док је Јула силазила, и као звезда залазила за хоризонат, Меланија се све више пењала.

Та, дај тај кактус овамо, што га држиш једнако, — па сад ’ајд’ торњај се, па чмавај. Еј, благо оном ко се на тебе ослони! Изађоше напоље. Настаде тишина, а мало после чу се неко шапутање. — А ди га држи?

Дед’ Жужа, дете моје, отрчи, ако те не мрзи, па донеси мало кромпира из подрума!« тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.

Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је! Кад помислим да ће Све то бити моје: Зулове и шнекле И то бело лице Рознфорб-боје!

Кола су пролазила Беликим сокаком кроз Б., а баш је било после подне. Врућина беше мало попустила, ветар ћарлија и благо повија гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разноси мирис од багрема, орахова лишћа и

— рече и једва скиде Раду с кола. — »Благо њему!« — рече у себи путник, гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А то је, веле, травка којом се отварају сви затвори, нарочито где је благо, злато затворено. И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро!

Али, на изненађење околних дућанџија, газда би се тада обично дизао, долазио до Цопе и благо, као не смејући да га увреди, одобровољавао га дајући му новаца. — Ништа ја, Цопо, ништа ја нисам.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала. Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, ма да је богат; неће човека без јаке титуле.

Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави. Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.

Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!

Африка

Н. је ишао од једног до другог, викао на њих и ударао благо својом батином. Био је скоро нежан са њима. Ја сам био за то да се остане и преноћи ту, али Н.

Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља. Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више уопште.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

КАТИЦА (пробира): Слатка мамице, ово је прекрасно! Колико сам се пута дивила мајоровици како лепо оди. Благо мени, сад ме неће у овом нико претећи. ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније. К воспитанију принадлежи и лице.

КАТИЦА (подскакује): Благо мени, сад сам и ја воспитана! Одсад се нећу устручавати, ма какво друштво било. (Улагује се.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тражићу, колико сутра, само смртне казне и десетковање пука.“ „Тражите!“ одговори му старац, благо, тако да је то изненадило Крфљанина.

већ три године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало риђе косе, а очију променљивих, плавих и благо зелених.

Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку!

Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику. Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!“ Павле га није разумео.

Поп Микаило, кад то чу, благо се смешкао. То, каже, завидљивци, зли језици, о њему причају. Нема за свештена лица шкопице!

Према реферату баруна Аша, њему се чини да капетан пише, то јест, прича, о владици, сувише благо. Цео тај пројекат о преселенију Чрногораца (гроф рече: Еxодус) измислио је тај владика, обешењак, само зато да би што

ништа друго, него дуго мучеништво, за сиромаха, а он, Јерменин, где год стигне, само је један паћеник више на свету. Благо Исаковичу, који има фамилију и одлази у фамилију.

Била их је пустила, да јој приђу, сасвим близу, а побеже, као ждребе, тек кад је Павле, према њој, благо, испружио руку. Као кроз сан и дремеж, Исакович чу да слуга каже да, та, неће дуго. Много је лова у том крају.

И шири благо рукама – а празнина затим склапа. Трифунов поглед, закрвављених очију, при помену Павла, и Павлов осмех, чудан – Боже

У колима, Павле је тако вукао за собом читаво благо: нове, хусарске, росијске попоне, куртке, чакшире, чизме, мамузе, какве је само Вишњевски имао.

Осим цепаница, којима су кочили кола, на низбрдицама, и узбрдицама, ништа на том путу није било тешко. Пут је благо вијугао у планину до пољске границе.

Иако је на тим колима возио, тако рећи, читаво благо, Павле их је био скоро заборавио. Сад му се приближаваху као да миле. Коњи, на последњој узбрдици, набрекнуше.

Теодосије - ЖИТИЈА

његову, како је пуна сваке премудрости, заборавише на телесне раве које им момци нанеше, и као да су заплеНили неко благо весељаху се због њега.

уздисањем, и као лавови чупајући ноктима из средине утробе дозиваху љубљенога, узимаху власи, подизаху ризу као неко благо и разграбљиваху као плен, и кропећи их сузама целиваху, као исцељење очима прилагаху, и још више се узбуђиваху, плач

оне свете мужеве који су са њим дошли из Свете Горе, и говораху да им не могу вратити благодат што су такво пребогато благо донели у њихову земљу.

светога, заједно са свима благороднима, радошћу божаственом иснунише се душе њихове, и као да су стекли неко пребогато благо, и плен разделивши, сладости и весеља наситише се.

Многим претњама у својој гордости хвалећи се Угрин, посла своје великаше благо частивоме Стефану краљу, одбацујући мир и љубав, а објављујући мржњу И рат.

Пошто је са споменутим преподобним мужевима много разговарао о духовним стварима, обдаривши све богато благо душношћу, и обогативши се њиховим молитвама и благословом, весело се врати у Лавру.

и одбрану светих анђела твојих, и вођен и провођен њима тамо где ћу се теби, Богу мојему поклонити, и примити благо од тебе по великој милости и без осуде за многа моја зла дела“.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Идући од Прилепа преко преседлине Присата за велешке области Бабуну и Хас најпре се наилази на голо земљиште које се благо пење, начичкано гранитним блоковима чудних облика, затим на хридине од кристаластих шкриљаца и кречњака.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде, видео његово лице близу решетака. Било је благо и одсутно, помало налик на мамино кад прича како сам кад сам био мали, увек погрешно облачио ципеле.

Заузета читањем писама Меланија је испитивала благо, али споро. Рашиду је хватао страх да неће ни стићи до ње у прозивнику. - Ако не стигне, тешко теби!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Разсуждај: најдох се у нужди! Не проливај слези! Обрести ли буду аз и полк пут к далшој благо зрачној Деници? И мој долги живот пројде аки кратцје житие. И камо аз појду... горкост смерти вижу...

Узевши му све благо, преваром, после очеве смрти, при равнању, он се после сажали и помагаше га, сваким даном све богатији, усрдно и

Деспот га погледа благо, заставши му чело главе, говорећи: „Отверстиа вижу двери смерти твоје, Исаковичу, при последњем издихани!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали.

Овој збирци додате су пословице које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопису Матице српске и, најзад, оне које се налазе у делима

(М. М., 1973) — Детету подај а не обреци никад, као ни Турчину. (Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо. (М. М., 1973) — Боље умријети без ђеце него по смрти оставити зле синове. (М. М., 1973) — Без деце — без руку.

2. Деца су срећа, благо, радост, објект љубави, бриге, пажње, казују наше народне пословице. У њима се уочава, пре свега, један високо

Дете је изузетна срећа, радост и највеће благо. Мушко дете се прецењује, а женско се потцењује. Изразита црта наше народне психологије личности јесте фатализам који

задрузи јесте аксиом, што се јасно види из народних пословица: „Реп глави не заповеда“, „У млађега поговора нема“ и „Благо дому ђе се старији поштују“.

, под плаштом игре, допуштају физички контакт (додиривање, љубљење, благо ударање, пипкање и сл.) између девојака и младића.

За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и

У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни говор.

„У новије доба пропада народно благо страшном брзином као да га односи вихор модерне културе. Што је још прије педесет година живило и цвало то је данас

, Српски народни обичаји у Ђевђелијској Кази, СЕЗ, XЛ, СКА, Београд 1927, с. 120. ⁵⁵ Павићевић М. М., „Народно благо из Црне Горе“, ВЕМ, 3, Загреб 1937, с. 176; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 211. ⁵⁶ Кордунаш, М.

199; Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, Задужбина Коларца, Београд 1914, с. 164; Павићевић, М. М., „Народно благо из Црне Горе“, ВЕМ, 3, Загреб 1937, с. 177; Беговић, М., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1985, с. 199.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

уточиште на двору цара, да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава

златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с ноката, са мотика, са лопата, свака оловна руда и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Жао им је! Нигде ни једног јединог слободног лежаја! Осети потребу да се смеје као луд, баш као на крају филма »Благо Сијера Мадре«, кад ветар разгони на све стране крваво стечени златни прах из поцепаних врећа, али, уместо смеха, обузе

Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља. Из таме тада искрснуше и остали. Неки од њих су држали боце пива у рукама. — Придржите је! — нареди им вођа.

« — казао је. — Али ви их познајете! — рече Нина. — Ви ћете посведочити! Погледао је благо, као неразумно дете које не зна шта је живот: — Ја не сведочим! — казао је. — Ја лечим.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тек кад стигоше на почетак поља његушког и кад стадоше, Крцун испали малу пушку и викну: — Благо мени данас и довјека, е по анђелу прорекох чудо једно! Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо!

Кнез се чудио и смијао. Наливши чашу, рече: — Благо теби, синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако

Кнез се чудио и смијао. Наливши чашу, рече: — Благо теби, синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а особито како је бивало

Народ гракну: „Ето сад владика прима благо од Русије, па доста и њему и нама!“ Сад, послије овога несрећнога рата, није ни мислити о томе! Племена се закрвила.

— пита Крцун. — Јест, двадесет хиљада, једном за вазда. — Куку! — учини Стане. — То је благо велико! Што она не би послала коју хиљаду! — Она би дала половину тога да ме само види!

и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само кад би који сувише дигао глас главари га опомињаху благо: „Нека, полако, све ће се разабрати, имамо кад!

— Та ово је право откриће, неоцјењиво благо! — узвикиваше Јанко, кад би наишао на какав лијеп комад. Помагаху му у купљењу и чишћењу ђаци.

— Ово је право благо, ово је из времена крсташа! Ево му биљеге, ево и поклича!... Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези

Ево му биљеге, ево и поклича!... Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези благо дали. — Збиља!? — запита ђакон.— Збиља би се то могло продати? — Би, али то би била срамота!

И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...

И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...

Старац му благо замјери, али одмах додаде: — Нâко, ако је збиља мислиш узети. — Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, здравље је највеће, то јест, благо на свету. МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан.

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, здравље је највеће, то јест, благо на свету. МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан. ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас.

КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац. ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна. КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш! ДЕВОЈКА: Е, благо да!

ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна. КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш! ДЕВОЈКА: Е, благо да! Море, док си девојка, бар знаш што живиш; а кад се удаш, богзна како ће те муж држати.

КУМАЧА: И да спавам пре венчања код тебе - оћеш? ДЕВОЈКА: Зашто не, бар ћеш ме очешљати. КУМАЧА (загрли је): Ју, благо теби, кад се удајеш! ОДЈЕЛЕНИЈЕ ВТОРО ШЕСТ НЕДЕЉА ПРЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1.

Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.) ДЕВОЈКА (сама): Ју, благо мени! док седнем на каруце, па се извалим овако (седне небрижљиво на столицу), како ће ми друге завидити!

А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу

А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане):

МАТИ: И ја ћу поред тебе бити у чести. ДЕВОЈКА: Па кад аусфарујем, бединтер отрагу... ТЕТКА: Бре толико благо! ДЕВОЈКА: Зато је он са мном онолико играо на балу.

ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе? МАТИ: Не смем док ти се с оцем не разговорим. ДЕВОЈКА: Ју, благо мени! МАТИ: Само се паметно владај. Немој се јако белити јер си и тако плава.

МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш. - Красан муж, леп муж, благо мени како сам се усрећила! МУЖ: Иди доврага! ЖЕНА: То би ти желио, али ја нећу, знаш море, ја нећу! УГЛЕД 3.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

је у самом тону нарације; и када, у дијалогу или коментару, преузме готову пошалицу, песник настоји да је уклопи у благо ткиво свог причања, да јој поништи вулгарност или сировост, или да бар то изрекне полугласно, ако друкчије не може.

-Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету! Плави зец је тајно благо дечје имагинације. Аутобиографску анегдоту истог садржаја и смисла, у којој се управо говори о „плавом зецу”, доноси

Одлазио сам у Студио Б и излагао га својим бескрајним јеремијадама; слушао ме је стрпљиво, благо, ћутке. Видело се да му је добар део тога што излажем далек и туђ. Слушајући ме, тражио је тачку у којој би ми пришао.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије. Народност, господо моја, јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело без душе, сунце без светлости, свећа без пламена.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Орфелин је нарочито одушевљен за нову науку, која хоће да знање постане опште благо људи и да зраци просвете греју све сталеже и све народе.

свак ко их позна мора смијати и жалити народ што нема према себи ученијих класа«, и велича народне песме као »вјечно благо и украшеније литературе наше«.

Али код Срба таквог човека није налазио, и он се вајкао што тако остаје у тами »благо како може бити нема ниједан народ...

Он истина још 1814. истиче »матерњи језик« као »најдрагоценије благо«, жали се на хаос који влада у српском књижевном језику и правопису, и тражи реда и јединства, граматику и речник

Његове збирке, те »рапсодије српских хомероида из XИX века«, постале су опште народно благо, прошириле су се на све крајеве, и на етнички слабије крајеве где је извор народне поезије био усахнуо.

Милићевић, Вук - Беспуће

рече и окрену очи према њему. Он се мало осмјехну и разумио је. Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш. Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.

Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило. Иза куће одсијева благо Уна у даљини. Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.

Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу. — Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му

Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима.

— Извол’те вина, госпо’н-Пајо. И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста.

у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.

— Пао сам! — прошапта Марјан, јер је знао да после тих титула следују батине. — А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће!

— Срба и Турака? А? — Јок! Играли смо се Бура и Енглеза. — Тукли смо се. Па јесу ли се сви разишли ћопави ка’ ти, благо мени? — Нису!... Ја сам био барјактар! — А био си Орловићу Павле! Па?... — Па се око барјактара највише тукли...

Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?... Чији си био барјактар, благо мени? — Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата! Питај децу! — Твоја срећа!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Близу двора гле менека, А на врати оно ко је? Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје? Брже доле, сунце благо, Брже амо, ноћне таме, Амо брже, моје драго Да не чека више на ме. (1843, 25. нов.) ЦИЦ!

Турским шарам поноситим Китим српско своје плеће: Турска пушка Туре била, Турско благо задобила. Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти,

1843, 6. дек. СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме амо оде, Па ту беле платно — Остало им златно!

Он је грли млађан жарко, Он је стиска уза себе: „Мила моја, сунце јарко, Благо мени поред тебе!“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно.

Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало. ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко

Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће сунце гранут, Свету једно, а до два тебека, — Сутра, сутра, о благо менека!

Ој Карловци, место моје драго, Кô детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само.

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!

Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака.

Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!

Тице поју: Благо ли си нама! Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Старчевић који се наимао код старијих људи, ожењених младим женама, својом неприликом, па о њему никла попијевка: Благо ти је Старчевићу Сими, јаше коња и љети и зими.

— А, док је оно окренуло да овако божје благо набија у топове, више нема живота, нема државе. А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула,

зину у мене забезекнуто и без ријечи: зна он добро, као и ја, да се дјед Раде још прије двадесет година упокојио, благо, у Господу, и да сад почива на мирном гробљу Михаилића брда, па му, грешнику, и не пада на ум да се са празном торбом

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо? Буђаву чизму под главом, коњско ћебе којим се покриваш, леб удробљен у

МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо? Буђаву чизму под главом, коњско ћебе којим се покриваш, леб удробљен у кишницу?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима.

Не бој се ти... — Ићи ће, Димитријо, ићи ће наша Тода, али и ти ми се не бој — рече му благо Тодина мати. — ’Ће иде? — промуца он. Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту.

— Кажи, Димитријо? — пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!... — промуца он. — Да ме видиш?! — поче она тронуто — Црни Димитријо, ето, гледај ме! На!

— Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.

од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.

Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. — А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако...

Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче... Сви скочисмо око ње. Једна баба ми приђе и благо рече: — Изиђи сине, да не гледаш. — А што? — Па не ваља се. Млад си. Изиђох. Она издахну.

Дража си ми но рођена мајка и сестра моја, милија ми је твоја танка половина и равна снага, но све благо стамболско! Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим...

— Немој, чедо, — одбија ме благо, као бојећи се да ме не увреди. — Немој; нана је за тебе све то спремила. За кога другог?... Немој. Чекај Божић.

Напољу хладан и влажан мрак... Течина мајка седи у челу; на њој кратко џубе, повезана је модром шамијом, те јој се благо, избраздано као смежурана дуња, лице сија.

Бели јој се чиста кошуља са црним чипкама, лелуја бела марамица везана око врата, а њено благо, сад чисто засужено од радости око гледа, мотри пред ким је што нестало, па само се окрене сину, течи, и овај одмах

Па и да се ожениш. — А да знаш какво сам ти девојче изабрала? — И принесе му своје благо, зајапурено лице тако близу. Он не може свој широк поглед да одвоји од њена лица.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити. Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље.

вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље.

” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892. НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ На поносној лађи, На лађи љубави, Пошо сам тебе наћи, Островац убави.

Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?

ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?

— Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје

Сад царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога

свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка, и толико благо, све ће теби остати. Али он једва чекајући да види паунице, није хтео ни слушати што баба говори за своју кћер.

Чобан кад чује то отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.

Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао.

Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао. Него ти начини себи кућу па се жени, те живи с отим благом.

Него ти начини себи кућу па се жени, те живи с отим благом. Чобан узме благо, начини кућу и, оженивши се, стане живети, и мало помало изиђе он најбогатији човек: не само у ономе селу него у свој

да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо доље и остати, а они ће лијепо благо подијелити и сваки с једном од онијех дјевојака живљети, а ону трећу, коју је Марко био себи намјенио, узеће за

Сврати га на дућан и понуди га да сједне. Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо. Тивтиз се укочио од чуда гледајући толико благо, па га упита: — Побогу, брате, откуда ти толико благо?

Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо. Тивтиз се укочио од чуда гледајући толико благо, па га упита: — Побогу, брате, откуда ти толико благо?

Тивтиз се укочио од чуда гледајући толико благо, па га упита: — Побогу, брате, откуда ти толико благо? На то му џомет рекне: — Јесам ли ја теби казô да ће бити крсмета! — и све му искаже како је у млину чуо.

БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести.

По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао.

5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије. ЉУБА: Однеси мајки. СТАНИЈА (окреће се): Кјерко, ја би ти села. ЉУБА: Па ти седиш.

За кога? ЉУБА: За Милана. ПИЈАДА: Ћеститам! Бас је лепа партија. ЉУБА: Је л’ даје леп? ПИЈАДА: Као уписан; благо теби. Одсад чу цешче да ти долазим. ЉУБА: И треба, имам млого којешта да посвршујем.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Савије вал и почне сркати.) Богме слатко; зато се међер толико отимају за кафу. Благо оном који је велики господин! Ту свакојака јела, ту по две-три слушкиње, а ја сирота?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Време је да и ми примамо прве животне шљаге, и то од кога — од бабица! После толико шамара, заиста сам и данас благо запањена откуд нас толико у Београду кад смо већ у првој рунди изгубиле меч техничким нокаутом?

вароши, вама, господо подмазивачи и лакирери: кад једнога дана одапнете, бар ћете имати шта да понесете на онај свет! Благо вама!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

БУДИМА 128 СЕДМИЦА 132 ПОНЕДЕЉАК 134 УТОРАК 137 СРЕДА 140 ЧЕТВРТАК 145 ПЕТАК 148 СУБОТА 152 НЕДЕЉА 156 БЛАГО БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ

БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ

о налоњ тресне крњ полијелеј. Послује пошаст послове дневне. Јаукне овчар с врха Кицеља: њему је благо тмуша изјела. Тиња рукопис титласто саткан. „Сије писах аз!“ - писар завапи.

С лептирицом у ушима хук је мени благо трење, а олуја, ветруштина, јасиково треперење. У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда

Прва књига Мојсијева 2, 2 Бог је сковō земљу, потуру велику, приковō је на њу своју царску слику. То големо благо, овејану славу, закључō је тврдо у кутију плаву.

С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.

С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.

Са главобоље претежу, пеку тешки бурјани пуклост кварежи. (Што не пропоје Благо Божије!) - У сумрак сјани, жишко лудила, сијај хронично, зрном кроз црно, параболично, сузом анђела!

- Што не пропоје Благо Божије, макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг! АЛЕКСА (клекне): Љубим више него благородство моје, него сво благо сокровишча мојего. ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!

Јурили смо под чадорјем врба, играли се колико ти драго, разгледали вирове зеленце, да покажу сакривено благо. Нигдје знака, Врбас хита журно, и рибице трепте несигурно.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О,

Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни јаничари исекоше у комаде.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни. Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо.

Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви. Разбојници на коленима

сишли преко Карпата и да л се старац опет жени да ли се жене стари Словени родићемо се опет слични биљу мање сужни о благо нама и тешко мени!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити. ВИДА: Ију, благо нама! Ама, зар ми, фамилија, па да немамо права?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Причају тако да је један старац путовао петнаест дана, носећи живу кокош. Хранио је уз пут, чувао као највеће благо, да би припремио гозбу сину.

— И тако све случајно — вели кроз смех потпоручник. — Богами, господин потпоручник... — Добро, добро — саветује благо Александар — други пут немојте без дозволе да се удаљавате, а сад изделите свима кафу.

Иако с презиром мислим на позадину, ипак, ипак... човек нема шест живота. Сунце благо сија и поветарац као да милује.

— Знам, знам све ја то. Не замерам вам, него вам само скрећем пажњу за други пут — говорио је благо командир, јер је и сам увиђао да смо преморени. Народ је на путу галамио. — Куда, војско? — виче нека жена.

Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта. Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена. Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама.

А у воћњаку ископана нека рупа, као купа, и баба ми утрапи ашов. — Још само то, синко, благо баки, разгрни доле земљу. Видим да ме је велики белај снашао, а и онако сам уморан да једва стојим.

Гвоздени колос се занија, крете и ускоро последњи вагон пролете и као да ми извуче сузе из очију. Милутин ме благо дирну по рамену и поведе у бивак. Причао ми је нешто, вероватно ме тешио. Али моје мисли биле су далеко.

Да ли ћу га познати?... Тек војници запеше. „Ту је. Пази сандук!“ — рече један. „Немојте ту стајати! — рече благо свештеник. — Доћи ћете после“. Ишла сам невољно. Свештеник ми је нешто говорио, али ја ништа нисам чула.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...

јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило свој зрацима... О, дивна, шумна српска Мораво!... Па оне безазлене, срећне дечје игре!

Само се још није могла досетити свему јаду. Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи... Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.

— Шта је то било код вас с пандуром? Седите, рече он благо, показујући Гојку место. Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било. Капетан зазвони, уђе жандарм.

Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима. Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски : — Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...

Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче... Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје. Па зар да ја то све изгубим олако ?... Не, не!.. Живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој...

И боље!... Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо... — Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно. — Ти најбоље знаш, дете моје.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови! Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити?

Нит’ је иње, нит’ бело ковиље, Већ се бели на куму кошуља. 77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати,

Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли! Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу!

А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан

А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце.

Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине! Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами

“ 145. Море, дуну ветар са горњака, Те донесе мирис од момака: Благо мајке која га родила, Благо татку што га у војску прати, Благо сестри што се у њега куне, Благо љубе која ће га

“ 145. Море, дуну ветар са горњака, Те донесе мирис од момака: Благо мајке која га родила, Благо татку што га у војску прати, Благо сестри што се у њега куне, Благо љубе која ће га љубит! 146.

дуну ветар са горњака, Те донесе мирис од момака: Благо мајке која га родила, Благо татку што га у војску прати, Благо сестри што се у њега куне, Благо љубе која ће га љубит! 146.

мирис од момака: Благо мајке која га родила, Благо татку што га у војску прати, Благо сестри што се у њега куне, Благо љубе која ће га љубит! 146.

Најстарија говорила: “Ја би’ чоју најволела“. А средња је говорила: “Ја би’ благо најволела.“ А најмлађа говорила: “Ја би’ драго најволела — Чоја ће се изменити, Благо ће се потрошити, Моје драго

“ А најмлађа говорила: “Ја би’ драго најволела — Чоја ће се изменити, Благо ће се потрошити, Моје драго за довека.“ 177.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра

Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно.

А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани.

Стајаше тужна, завејана, на стражи, у капијама, брката, благо насмејана. Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад?

Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама белим, од коже јелена, са шеширом црним играча тангоа. Био сам типична појава свог времена.

То је била алузија на онај мој стих у песми Моја песма, где је слика моја транспонирана у слику сержана, бркатог, благо насмејаног. Пандуровићева критика, једина, није била простачка.

Он је дуго, и благо, описивао тај крај на Уралу. Осетих тако сву ту белу, неизмерну тишину, тамо у даљини. Полако сам се насмехнуо.

Небо што дише у високе, далеке тополе. То исто небо у пролећу, наднесено над мали живот мрава и буба. Као једно благо, материнско око. Небеса Словеније. Високи пласт ваздуха, изнад сенокоса, што се ноћу спушта са покошене падине.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Дуго је Магдалена чувала те руже као највеће благо, као једину успомену на свога Спаситеља. И, зачудо, руже нису венуле, беху живе и свеже као узбране.

Није се љутио он што му се крчаг разбио, него је жалио што му је овај случај покварио оно добро, благо расположење душе, које је толиким напорима и жртвама стекао, и што му се стара зла ћуд, која се само била притајила,

Глобио је народ великим порезима, пљачкао богате покрајине свога великог царства и довлачио благо са свих страна, гомилао га у својим дворовима и никад није могао да се блага насити.

Старац дође. Цар га уведе у своје ризнице и показа му благо. Тешки гвоздени сандуци беху препуни, натрпани златом и сребром, бисером и драгим камењем.

— Ја ти дајем злато, а ти ништа не говориш — рече му он с прекором. — Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац.

— Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Извините, господине, — рече благо нежним танким гласом — сад сам баш свршио своју редовну молитву. Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито

Жигове удара нарочити чиновник у белом, свечаном оделу, и благо укорева народ: — Полако, забога, доћи ће сваки на ред, нисте ваљда стока да се тако отимате! Почело жигосање.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање! — Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица.

Сунце одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.

Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и облачно, њему све

Ви, његови савременици, нисте умели да цените и чувате најдрагоценије благо, којим је промисао даровао нашу земљу. Ви сте га избацивали из највишег просветног завода, а ми данас, за све што ћете

— — Хе-хе, како би ти хтео много да знаш. Благо вама, децо, док мало знате!... Тако је и Христос рек’о, да ћете ви сви у рај... а после већ, хе-хе...

његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство.

зеленкастих очију напомињаше ми тих и ведар јесењи дан, кад не можеш очекивати ни грома ни олује, већ само нежно и благо сунчано грејање.

опазивши како се дете пренеразило и унезверило од његове сурове и необичне опомене, он се трже, па му се опет обрати благо: — Не бој се, чедо моје, воли тебе бабо.... Кажи шта хоћеш да ти купим?

Предањ изађе некакав нижи железнички чиновник. Живко га заустави, учтиво принесе руку капи и благо запита: — Молим вас, кад стиже воз из Пирота? — Одмах после београдског — одговори чиновник и хтеде да пође.

Код њега су спискови, може да учини ако хоће...« — Господине — проговорих одлучно, али веома благо — немојте да ме упропастите, молим вас... да се вратимо часком, па да ми поправите оцену. — Ехе...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Зовнем, на пример, касапина који лиферује месо окружној болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш седам кривица за давање смрдљивог меса болници, и сва акта тих кривица ево их у мојој

ПАВКА: Ама, каква политика! Откуда је то политика да човек преотме туђу жену? ЈЕВРЕМ: Не разумеш ти то, него 'ајде, благо мени, ти тамо, па поучи ћерку да је она у мојој партији све док се не венча. После како хоће.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све људе који су знањем богатији Нервира Јеванђеље по Светоме Матији: „Благо сиромашнима духом!” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети?

Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Занимале су нас чудновате промене боје мора, према осветљењу и органским материјама суспендованим у води; ноћу благо осветљење морске површине, са сребрнастим или златно зеленкастим сјајем, који долази од фосфоресценције милијарда

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми

Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи.

Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову. Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви.

Тужи млада, за срце уједа, очи гòрê живје од пламена, чело јој је лепше од мјесеца, — и ја плачем кâ мало дијете. Благо Андриј' ђе је погинуо — дивне ли га очи оплакаше, дивна ли га уста ожалише ...

нашу браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове. СЕРДАР ИВАН А судови бјеху ли им прави?

ВОЈВОДА ДРАШКО Не лијепо, него прелијепо! Обећа ми и што му не исках. И помислих кад од њега пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају чим бити с Турцима.

СЕРДАР ЈАНКО Дивна плећа, а дивно ли пише! Благо теби задовијек, старче, чудно ли ћеш нешто доживјети! КНЕЗ РОГАН Које држе да је наша страна, ал' од крста али је од

Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу

Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио. Благо вама који их видите, ви сте ближе Бога и чудесах! ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ.

Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране. Благо томе кога срце служи и ко није сасма остарио, доста ће се посла нагледати!

ВЛАДИКА ДАНИЛО Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо! Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах!

ВЛАДИКА ДАНИЛО Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо! Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А песма све јача, страснија. И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне,

Хоће сигурно да јој дâ на знање да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса. Софка смејући се, благо га предусрете. — Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.

И то је изда. Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: — А јело, нано? Ако оно тамо искупи?

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова смерних. Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних.

у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.

Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ загрми сердар, „то не смије нико рећи!“ „Е ма чоче смије, кад је истина!“ рече бркоња благо, па још блаже настави: „Али, посад неће!

Неки људи, задриглијех шијâ, забријани, у црним мантијама дођоше у тамницу. Дуго су му нешто говорили, тобоже благо, али је он видио да мржњом дишу... Најзад расковаше га и поведоше к неким старим, бабастим војничким старјешинама.

Коњици сјахаше и привезаше коње, па почеше простирати аљине по земљи. „Починуће, богами! Можда ће и поспати — е, благо нама!“ рече Мишан. „Ићиндија“, прозбори Оташ, погледавши на сунце. „Да, да, ићиндија!

И осталој дјеци приону страх. Човјек, видећи то и наслутивши и узрок томе стаде се слатко смијати. Затијем благо им поче објашњавати рашта то не треба чинити, како је то зло и Богу противно итд.

приче о Павлу, којима он, по својој дјетињској нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране преднаваше му се благо лице Павлово, његове шале и његово лијепо псето. У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица.

Бјеше то човјек сердаревијех година, помањи од њега, али једар, здрав и лак као момче. „Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива.

„Што то пишеш, Јанко?“ рече Пејо, хукнувши од труда, па сједе крај њега. Јанко га поздрави и показа му цртеж. „Ха благо Милуну!“ рече сердар. „Хоћеш ли ти овако научити?

Међу тијем народом, што живљаше животом, пунијем насладе и чара, каквог велможе овога свијета не могу за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и добро помијешано на свакоме крајчићу земље којем људи чепљу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

као остварења настала у органској вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).

вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).

Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 1) БЛАГОСЛОВИ А) ОЗБИЉНИ Благо мајци која те родила! Благо чину доброме а образу свијетломе! Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао!

Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 1) БЛАГОСЛОВИ А) ОЗБИЉНИ Благо мајци која те родила! Благо чину доброме а образу свијетломе! Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао! Вазда имâ, свога стимâ!

кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо. Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс!

— Знање скровено, имање укопано. — Незнајшу рђа бије. — Зло је ко не зна, а учити се не да. — Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна. — Боље је ништа не знати, него којекако. — Тко више зна, тај боље види.

— Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона).

— Од збора до твора има простора. — Од ријечи до чина, триста аршина. — Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача.

— Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије.

— Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије.

— Ко се није родио, тај и не умире. — И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети. — Доста живе ко добро живе, али ко добро умре.

Није анђел да се не разљути, Нит је шејтан да се не помири. Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је срцу драго. Није ђогат гори од дората, Али бâта доратова нема.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Чобан кад чује то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола па откопају врата од подрума и крену благо кући.

Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: „Ево синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао Него ти начини себи кућу па се жени,

Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: „Ево синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао Него ти начини себи кућу па се жени, те живи с отим благом.

” Чобан узме благо, начини кућу, и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу него у свој

свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати.” Али он једва чекајући да види паунице није хтео ни слушати што баба говори за своју кћер.

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје

Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!” А она им одговори: „Е моја господо!

Пошто се побратимише, рече му старац: „Е побратиме, сад, да се дарујемо, ја ћу тебе даровати снагу и благо, а ти мене за оба ова дара само своју душу.

већ” и цекини престадоше излазити, рече му старац: „Узми колико можеш, пак хајде од мјеста до мјеста, те купуј душе за благо.” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду.

22. КОПАЊЕ БЛАГА. Некакав чоек усни благо: дође му на сан једно дијете крилато и као снијег бијело, говорећи му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту ћеш наћи

змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха закуми га да се миче.

На то се змај пробуди и рече му: „Ја се одолен не мичем, јер нити је | твоје ни моје благо ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе колико их има у овој планини и да ми дођеш да кажеш, макнућу ти се с

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

који рече: „Узмите иго моје на себе, јер кротак јесам и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако“. (Мт. 11, 29-30) Јер каже Писмо: „Љубав Божија у вернима је привезана“. (Према И Јн.

Јер иго моје је благо, и бреме моје лако је“. (Мт. 11, 2930) Јер, заиста, отац наш господин Симеон постиже писано у Јеванђељу: продаде све

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо... обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу! И мрав је човеку понекад велика дружина!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово је закон трговачкога заната. Ко купује, рад би јефтино купи-ти; а ко продаје, ради скупо продати. Стећи благо и новце, поштено тргујући и трудећи се, то зависи, с једне стране, од чловекове вредности, а, с друге — од

пожелателнејше и дражајше, за предати вечному воспоминанију потомков наших имена моји[х] љубимејши[х] пријатеља и благо|детеља које је преблаги божји промисал за оруђа своја употребио и мени у мојим странствованијам и претпријатијам чрез

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак. — О мудро моје дите, о липо моје дите! — рече кнез загрливши сина. — Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.

се преко воде разгласи како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити да се ноћу дошуња, па да би знао е ће благо „приватити“.

? Да те ја будим, је ли?... Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.

У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији. — Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође.

Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака. Брне га једном благо савјетова: — Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије времена, ти који знаш напамет сва поучења

— Остави, се ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рићи! — Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па... овај... ако би то пало у друге руке... — Ћаћа! — викну Бакоња и сав преблијеђе.

Међу фратрима наста врдање и граја. Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов

— Било је пуно реферторије, а он још виче, а — чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш каква би се шкандала излегла кад би ти одбија! Зато сам, брате и дошâ!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Она се загледала. „Као да је кукуруз.“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.

Прсти су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну

Милунка је клекла пред калуђера, крстећи се и љубећи му мантију у висини колена. Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку. „Пољуби, ћерко, оцу руку...

„Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња. Гази, благо чичи. Сви газите.“ Симка га је до овог дотерала. Како сад може да верује у оно што је рекла, да ће родити?

’ А ја рекох: Благо мени, родио ми се домаћин. Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија.

Било је дубље од бунара, од Мораве, од сињег мора, то његово ћутање. Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева.

Отворена уста као да му се смеју. Чикају га тишином. Свете му се. Модрикасте усне. Отишла? Шаком поклапа леву дојку и благо је притиска да чује...

Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах.

Морам да пођем. Али нешто никако да разберем: неко целог живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на прилику тебе, Адаме, донесе ветар у златне рачве, семце зарије

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да су хтели, мали свирачи могли су из утробе земље измамити скривено благо и постати најбогатији на свету. Али њих није привлачило богатство.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како га већ гледа неко налик на вука; и Стојан каже, благо, да је нашао ћуп са златницима и хтео да их подели са њим, Петром, али да сад види да нема с ким да дели златнике као

необуздана, издвајала: све ће бити добро ако сад, свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима јагодица, дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не!

цвету, Већ по земљам' што се српске звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

што се српске звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

Ој Карловци место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само.

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!

Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави!

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!

Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нисам тежио да упознам њене богове, храмове и верске обреде, већ ме срце вукло да присвојим оно научно благо које је овде, заборављено, било нагомилано.

Из његових папирнатих труба, калемова, жица и конаца никла је данашња техника. Тај штедиша остави неоцењено благо човечанству у наслеђе. После својих великих проналазака Фарадеј се обратио новим проблемима.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Била је брижна, ослабила, дражесно смерна, и ретка, дирљива мирноћа и доброта озаравала је њено благо лице. А сусрет наш био је озбиљан и врло тужан. Страдања беху оставила трага на свима нама.

Он ме погледа благо-прекорно па ми хитро задржа руку којом сам се машио да тражим новац. — Баш си смешан, побратиме.

— Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас. Узех карту и познадох рукопис његове

кад сам му трећега дана, на растанку, рекао: — Побратиме, ти си увек био човек, остани то до краја, молим те — он се благо и постиђено насмешио: — Жао ми је што идеш. Тако ми је добро било уз тебе.

А кад и на крају друге године никаква успеха није било, позва га стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и сунђера.

Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо. И брадати, чађави људи живахнули па разговарају: — Ето ти, долија и Ресула. — Ја, заглави сиромах.

— Е па дед’, Петроније Свилару, то си требао још давно учинити. Тако га је некако благо, меко и људски (четвртог дана) ословио исти онај цивилни полицајац, чије је лице угледао оног вечера према малој,

Па му дође да падне на груди овом човеку што му сад говори тако благо, људски, као човек што говори човеку. — Ти ћеш изјавити све по реду, је ли? И ништа нећеш прећутати, баш ништа нећеш?

је Свилар алапљиво онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што је исто било као некад, благо и нежно, пуно наде и милости некако и гледао га задуго све док су они други, што нису били оковани, радили неке

Лежећи на леђима, ја сам погледао у небо; гле, мирно ли је, нежно ли је: никад дотле нисам видео тако милостиво, тако благо, тако, веселих, тако добрих очију небо!

Како само смеју? И сви ризикују, протестују, боре се, боре, боре, отимају се, живе, преступају, пркосе. О благо њима! О благо њима!

И сви ризикују, протестују, боре се, боре, боре, отимају се, живе, преступају, пркосе. О благо њима! О благо њима! Излишан, баш као сасвим излишан на свету, чудио сам се, завидио, дивио сам се овим моћним, активним и смелим

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Само је онда слика била благо узнемирена, сва оживљена неуморним шарањем змијастих пруга од рефлекса мора које је равномјерно дисало под прозорима у

Њена спорост и стрпљење дјеловали су благо на мој немир. Шала јој је била тиха и блиска дјетињој души; умјела је да погоди прави пут к малом срцу и да из њега

Својствено му је то што није замјетљиво одијељен од прсног коша: линија груди не ломи се, већ се благо прелијева у трбух, сугерирајући нам једну малу коректуру познатој Платоновој трихотомији душе: негдје између

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Зато се и попов поглед заустави на њему. — А гле Ђурице! Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш?

Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. — Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. — Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње.

— Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру.

— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те

А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...

— Хоћеш у село, попо ? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. — Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца,

Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром. Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да

нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство. И напослетку, другови су се ревносно чували.

трес-трес... трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.

Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...

Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: — Немој, брате, да се љутиш. Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти

И капетан га погледа благо. Приђе му и метну му руку на раме. — Ђуро, сутра се мора извршити осуда. Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Чобан, кад је чуо то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.

Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао.

Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао. Него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с отим благом.

Него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с отим благом. Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу, него у свој

Тада цар поче обећавати велико благо ко му кћер прозна, а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна,

— па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.

свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо, све ће теби остати. Али он, једва чекајyћи да види паунице, није хтео ни слушати шта баба говори за своју кћер.

Он пристане, затражи товар блага и једног дива, који ће однијети и благо и њега у његов млин. Дивови му даду једног најјачега. Старац натовари благо и узјаше на дива, па хајде кући.

Дивови му даду једног најјачега. Старац натовари благо и узјаше на дива, па хајде кући. Кад, су дошли кући, див сустао, сав се у голу воду учинио па, отворивши врата од

Кад то виђе див, препаде се још више, па, спустивши старца и благо, нададе бјежати као свјетлица натраг дивовима. Кад дође дружини, исприча им чудо невиђено.

Сад царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога

Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле — оставио благо које никад не могу потрошити!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ИДИЛА Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.

А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста.

Али једне зоре, прве зоре потом, Заспале су благо њене очи дана, Њене очи цвећа, сред живих обмана, У јесени тужној, са њеном лепотом. Заспале су потом.

О људи! људи!... Ао моје драго! Овамо бура неће да се стиша. Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Мој отац је побелео од беса. Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икад применио али се ударца скоро и дан-данас

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону

Он заволе ово што ја радим и поче ме благо корити да сам се заверио да га преобратим у Американца. ”Тонеш, тонеш и сувише брзо, младићу, у вртлог америчке

И рекао сам себи: ”Михајло Пупине, највеће благо које си донео собом пре девет година у Њујоршку луку било је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље

у Њујоршку луку било је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље традиције твоје расе, а друго највеће благо које сада носиш собом из исте луке је твоје знање, дубоко поштовање и дивљење за велике традиције твоје друге домовине.

Следећег дана, када сам посетио Велику Сорбону и Француски колеџ у ЛаТинском кварту, налетео сам на право благо уједној антикварници; био је то велики трактат Лагранжа – “Аналитичка механика”, први пут штампана у издању Француске

Он је дете Националне академије наука. Мајка се родила у време грађанског рата, а дете у доба светског рата. Благо оној земљи која и у доба рата подиже установе чија је главна сврха да гаје и негују оне делатности које су одлика

Ћипико, Иво - Приповетке

Настајних дана упријеше живо да прије зиме и снијега саграде комад потлеушице, да заклоне главу они и благо им. Помаже им и кум; и породица се чисто весело усели у нову кућу.

А лијепи сан још је милињем испуња: нашла се негдје у плодноме крају. По ораницама и ливадама пасе угојено благо и сија топло сунце. Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи.

— Благо ти се теби! — потужи се Антица најамници првашњега господара, кад се с њом једнога поподнева састала код мора.

И окрене се прама јачим домаћинима, који су, како се њему чини, приступачнији разлогу. — Људи божји, — вели им благо, — ја сам ваш пастир, а овако нећемо ништа учинити, но изаберите два човјека нека дођу к мени, па ћемо се лијепо

Он гледа у њу својим модрим, десним оком, и на њу се, и нехотице, благо подсмјехује. СТАРИЦА Пароброд се отиснуо од краја, окренуо и изишао из спљетске луке; с његове палубе, по своме

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

При уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила.

се у готово исту целину коју је васпоставио Момчило Настасијевић у лирици и, нарочито, у музичкој драми Међулушко благо (1927).

Са нетипичним, благо повишеним тоном, Зорана Мишића Петковић проматра у матици књижевног тока. И у овом случају критички објектив се полако

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

НАТА: А натуштило се нешто небо па немојте се изненађивати. Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним. Не волим да вам стајем на муку; знате како је, свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим

Он је дуго, и благо, описивао тај крај на Уралу. 310 Али објашњење, опет, није толико објашњење колико је нов књижевни текст; истоврстан,

најтеже из јунакињиног немог сећања вербализовати, језички изразити, то је психолошки мотивисан набој у перцепцији и благо заталасано смењивање слика у сећању.

Тако се у роману Милоша Црњанског сви прелази од благо осенчене стране на предметима, преко сенке коју бацају, па све до мрклог мрака који јунакињу загушује, а и њену смрт

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Између Колашинаца и Штавичана Рујо Луковић се срете са буљугбашом и хтеде да га размине. Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем!

али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!..

А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо. У чем се ко затекао устајући из постеље на страшни глас

Одатле веома благо побрђе неосетно прелази у равницу, у познато Равно Косово, које се испред ока, кад га дуже гледаш, стане од те

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ружичаста уста Са осмејком благим — Благо ли срећнику Ког назову дрâгим. Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?

дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.

је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.

и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.

Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу. Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била.

1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме, Она коме — већ народу своме.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим. Благо оном кој је од натуре на ноблес створен. Ето ми је рођена кћи, пак каква разлика од мене? САРА: Цела истина.

Дај само решконту, пак ћеш видети. До по сата пуне три кесе дуката донећу ти. ЕВИЦА: Ал’ ћеду бити жути! Благо Нама! ВАСИЛИЈЕ: Сад дај решконту, не могу више да чекам. ЕВИЦА: Какву решконту?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

А боје? А звукови и мирис? Могу и да се љубе Ал не постоји љубав. Догађај препричан, Закопани лелек и ненађено благо стоје.

Догађај препричан, Закопани лелек и ненађено благо стоје. XИ ЗАЧАРАВАЊЕ Закопани лелек и ненађено благо стоји О звонка росо ту где смо ми пали У чаролије касне које нисмо знали Кад воде не теку, јер ништа не постоји Ако

Ту изгубљено сећање пустињу храни. И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје. Љубави моја мртва а ипак жива О све што прође вечност једна бива И нема мене ал има љубави моје.

Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом. Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом.

Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом.

Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану.

није правилно распоређен, јер има једна реч коју не можеш укротити, коју не можеш ни издати, реч сувише будна за наше благо срце.

си ме научила Каквим непотребним знањима Птицама заљубљеним у сонет и ћирилицу У ватри — ноћ Изаћи из сна Ал понети и благо Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња И говорим ти као што птица лети кроз лишеност Ко љуби опасност љуби изгубљено време и

Краков, Станислав - КРИЛА

Ту је мушки жедно грабио женине усне. Потом су гледали дуго мозаике на којима се благо смешили анђели, и заштитнички ширио руке Свети Димитрије.

Петровић, Растко - АФРИКА

Н. је ишао од једног до другог, викао на њих и ударао благо својом батином. Био је скоро нежан са њима. Ја сам био за то да се остане и преноћи ту, али Н.

Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља. Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више уопште.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: О, дивна жено! Да кажем: „Нисам“, ја бих лагао; А: „Видео сам“... О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!... СПАСЕНИЈА: Видô си, дакле, својим очима Упале очи роба несрећног?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ова искрчена пољана нагиба се благо од шанца шуматовачкој коси и једва да је широка до 300 метара. Ова је пољана била поље главне борбе око Шуматовца, јер

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме

XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније,

ЛВ Село је сунце јарко, А ноћ се спушта тијо, Ох, благо оном, ко се Уз драго своје свио. Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела

Ој, песници, стари друзи, Што срца имате, Насмејте се на ту љубав, Коју не схватате! XXВИИИ Благо оном, који уме Да без речи бол изрази, Било складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Или мисли да је тај појам везан за обичну посету, што бих ја после злоупотребио... Одмакао сам је благо од себе и погледао. Очи су јој биле влажне, ноздрве раширене, а уста пожудно отворена. Дисала је брзо и грцала.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.

Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме! У кога се ваљају гојани по свињцу, Кто се рујну радује у подруму винцу, Кто у бечку

Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу. Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу

Твоја, Видо, објатија, Видо, твоје лоно, Твоје благо серцу моме серце кад је склоно, Ја сам виши од царева, ја презирем в'јенце, Ја уживам стада мога пасући првенце, И

У отчизну! Може ли што више бити благо? Ја полазим у отчизну, не већ име наго. Синови смо, Мати зове, љупке су ње р'јечи, Подигла се да дом строји, ког' боли

Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи!

Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!

речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да ћуте Кад хидре општу

Дукат — ни то није благо! Само папи није драго Што рад’ тога једну више Чивутину векслу пише, И то све на хипотеку, Док се игром новци

Да сваки своју дужност чини Кој’ ужива и кој’ се кини, У сваком чину, гди му драго, Да поред свога опште благо Пред очима у души има, И да се свога својски прима Олакшати му свако бреме — Знам да би дошло златно време. 1846.

Како не би нашло свога Друга, себи сподобнога, Таке цене благо, Кад и мушка ћуд захтева Да сујетом жена сева, Било шта му драго! 1858.

марта 1842, 72а) обавештава да су Сегединци те зиме држали четири бала, са првенственом намером и задатком „да би се благо опште у свако време и на сваком месту, колико је могућно, потпомоћи, и тако љубов к народности и делом засведочити

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Златом? ЛЕОНАРДО: Јесте, Светлости! Отворено ти је Све грдно благо наше ризнице. — ЈЕЛИСАВЕТА: Добро... употребићу! А савест?... хм!... А ко сме питати?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Раном зором отискиваше се небројено благо од Рељиних торова. Зачас би крдо оваца прекрило и забијелило пољем испод планика.

Свагдје је био признат и призват. Али овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови стари судили на Змијању, и да је он потомак од Змијања Рајка што

Змијања, и чаршилије би се искупиле на ћошковима, и Турци би посједали на дивананама, да ћефше и сеире кршно и бијело благо.

Тих дана обноћ је у торовима блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле, шкрипјеле, чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако

лумера ― нумера, број љумати ― ићи брзо максуз ― нарочит, посебан мâл ― „имовина (обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис ― веће, скупштина, седница

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

— И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг. 15) Господе, да ли чујеш горде трубе?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Донео си толико воде као да ћу да се купам. Изађи, молим те, напоље, па исцеди тамо у авлији... 'Ајде благо мени, па после да те саслушам натенане. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Одлази.

А пошто ја водим истрагу, то хоћу да се држим законских прописа. КАПЕТАН: Ти да се држиш законских прописа?! Е, благо закону ако се и ти прихватиш за њега!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Они нападају турске караване, одузимају им благо; с времена на време појављују се у свом или суседном селу. У њиховој заштити од прогона ангажовано је цело

су сродне лирици, а Запис о даровима моје рођаке Марије право је ремек-дело, написао је у две драме у стиху (Међулушко благо, Ђурађ Бранковић) и једну у прози (Код "Вечите славине"), које се могу уврстити у врхунска драмска дела.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2. Често те у сну снивам, Моја љубави!

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује благо.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: — Ако, ако. Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво. Него само, немој толико.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ко има три ствари: шипку Давидову, траву крижатицу и д. са четири листа, може копати благо где хоће (ЗНЖОЈС, 10, 226). Ко би нашао четворолисну д. на Ивањдан, разумео би животињски језик (ЗНЖОЈС, 6, 319).

Такође има магичну снагу и д. са два листа: и она помаже да се закопано благо подигне, а добија се од корњаче, на горе споменути начин (Софрић, 84). Срећу доноси и д. са пет листа. Та д.

(што врло ретко бива) има гуја с драгим каменом на глави, и друго благо (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела, и ЗВВ ‹= Зеітѕцхріфт деѕ Вереінѕ фüр Волкѕкунде› 11, 122); или бела змија, и поред ње златна

платна (СЕЗ, 19, 242). Народ у Херцеговини верује да ако где у земљи има закопана блага, то благо најпре ће наћи сирота девојка плетући црну к. (ГЗМ, 18, 1906, 393).

С друге стране, на којој би се л. нашла имела, под том л. има гуја с драгим каменом на глави, или друго какво благо поред ње (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела). Змија која станује под л.

СЕЗ, 32, 1925, 372). Под старинским храстом, верује народ, може бити закопано и благо (СЕЗ, 47, 1930, 104). Бадњак (в. чланак!) се узима по правилу (а у неким крајевима, нпр.

па »где се ланац прекине, треба тражити ову траву«, коју многи хајдуци имају у длану и зато лако налазе скривено благо (ГЕМ, 42, 1978, 465 ид). Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с.

У митске биљке долази и толико спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо. Ко хоће да га нађе, треба сам себе да стави у окове и да иде ливадом; па где окови сами од себе спадну, ту ће га

Ћипико, Иво - Пауци

Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.

— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих. —А да!

Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, цуру од момка, жену од човјека; гдје

Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле. Локве, гдје се вода између стијена сакупља, безмало пресушише свугдје, па сада и благо

Локве, гдје се вода између стијена сакупља, безмало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.

— А што не бих? Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву, и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.

Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Састају се понајвише на паши. Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо, сједи једно до другога на камену.

њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама; око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље, ријека и поље посуто пошумљеним главицама.

дође му мисао те му се учини да су бискупови дворови тако велики да би у њих све село стати могло: и чељад, и благо, и пића... и још би остало докона мјеста. . — Што му служи толика кућетина? А све удешено, ишарано ....

Војкан га поведе у кућу. Рубач се разгледа, завири гдјегдје. —Овдје нема ништа, — вели. Куд ти је благо? —Крупно? —А да! —Крупно није моје, а ти ради што хоћеш... —Да видим.

Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило. Сијено са ливада тек да залеже за благо зими; козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.

Кад поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове: дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нема на њему ни трунке сјаја и гизделинске кићености. Његово лице је благо, меких црта, делује чедно и недужно. То лице нема у себи ратничке суровости која се Брзану свиђа, али ни грчке

свих милошта које му буде пружила, тај големи трапавко постати ужасно љубоморан, све из страха да не изгуби такво благо. Љубомора ће га учинити сумњичавим и опаким.

Његово лице, међутим, није смркнуто, ни уплашено, ни забринуто. Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало. Занима га очигледно ова распра која се међу нама води.

Кад сам донео прво прасе и бацио га испред куће онако крваво, са прободеним трбухом, Димитрије се благо осмехнуо и прогутао пљувачку.

А шта је он друго тражио? Зар је био балавац који се обеути кад пред њим блесне неко благо лишце са меканим тамним очицама?

Поменуо сам стадо оваца, говеда, свиње, кошнице са пчелама. Богатији су од манастира, јер то благо припада само њима тројици, а у свих пет манастирских села, гомила сиротиње, посна земља, немаштина и глад.

коња и оно мало крпа на себи, а она тројица (и ту наброја сијасет најпогрднијих имена, која нисам запамтио) гомилају благо. Кажњени! Згрешили па кажњени!“ Лауш ћути. Провлачи прсте кроз брду меканим покретима и гледа негде у страну.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О,

А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас. 1883.

нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас. И вредни ратар облази пола, Припрема семе, оштри плуг; И све је срено - поље и дола, И густи луг.

Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна!

Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô. Од свуда провеја струја тишине, миле и

Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде.

Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.

И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са светлог њезиног чела. Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире

Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На градски, прљави базар срце сам бацао своје, Јер дневне истине људске биле су мени бог.

“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад

Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?

А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага сва! 1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Само је опистодомос, простор, где се чувало државно благо, опустео: пелопонески рат и македонска најезда добро су га испразнили, али се жртвеници још пуше и живот тече својим

Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање безбројних весала лађиних, а осећам и њено благо лелујање. Ми путујемо...

Човечји живот не би био довољан да само прелиста све ово песничко и научно благо, но, као за пробу, славни нам библиотекар показује само неколико драгоцених објеката своје библиотеке.

Ератостен ме благо прекида у томе, јер је време да пођемо на ручак. Онде ћемо се упознати са свима александриским научницима.

У свако доба, у пола ноћи, пробуђен из сна, он ће наћи цитат који треба, и изговорити га без иједне грешке. Благо њему! Али шта је, наопако, са оним питањима којима се Аристотел не бави?

“ - „Да,“ чух како Кеплер рече, „тај материјал је непроцењиво благо. Суво злато за науку, али не за врачарије.“ - „А да ли су се,“ запита Тиха један од гостију, „Ваша претсказивања

Са тим својим звањем, преузе он и све забелешке о астрономским посматрањима свога претходника. Неоцењиво благо: верни преписи из књиге неба. То је благо прикупио Тихо за време свог двадесетогодишњег боравка у Ураниенборгу.

Неоцењиво благо: верни преписи из књиге неба. То је благо прикупио Тихо за време свог двадесетогодишњег боравка у Ураниенборгу.

Радећи на њему мислио сам много на Вегенера, видео у мислима његово благо лице и чуо његов глас. Имао сам осећање да је он мој невидљиви сарадник.

То су били велики морепловци, крсташи и Аргонаути. Благо њима! Они су живели као сви срећни људи, баш у своје време. Сада не би нашли попришта за своја велика дела.

Зато сам посетио њихове гробове, и, погнуте главе, дошануо им да сам, тражећи истину, потрошио све земаљско благо које су они стекли и мени га оставили.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Вајс, Салцман): Јован Поповић преводи Кампеовог Младог Робинсона 1807, Јован Милошевић Салцманову књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања деце 1835, Милован Видаковић преводи драмску игру Благородни отрок 1836. и сл.

Туским шарам' поноситим Китим Српско своје плеће: Турска пушка Туре била Турско благо задобила. Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (не дајући му да уђе, заклањајући га на вратима, благо): Твоја, твоја, Парапуто. Само зашто не идеш у кујну, и тамо ће ти дати да једеш и пијеш.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Или је и она чула о помрачењу, па се боји. Помилује Паулу по образу, и протресе је за витицу пуну пантљика, па рече благо: — Јесам ли добро казала? — Ја не знам, госпоја зна.

Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува. Гос-Тоша благо одговара: — Доста је она чувала и кућу и вас, сад ви њу чувајте.

Кажем ти, бели голуб да те запроси, терај га, док се није назвао муж . — Јулица се разведрила, смеје се. — Нано , благо теби, теби је увек срце на шалу. Нигде те нема у свету!

Кирије је побирао углавном Павле. И као некада, у гимназији, све благо и учтиво, и с ваздан истинских уступака; успевао да на сат тачно побере своте онако како је где углавио.

ми је коресподенцију своју од осам дана; то вам је пола савета, наравно, претежно јеврејског; и ту вам се обрће благо немерено; ту читате нешто судбинско... Потенцијâ имају ти Јевреји!

И било је некако и смешно и мало непријатно кад учитељ дохвати Мију благо за рамена и преведе га преко прага. Зашто је Мија остао у туђем разреду после звона, нико није знао, па вероватно ни

појавио уметнички израђен споменик, донесен из Италије; тамносива вертикална плоча, у њој рељеф белога анђела који се благо смеши, и лети је до колена у дивном цвећу. На хоризонталној мермерној плочи два врло мирна стиха из хора трагедије.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и блаженство, и једна срећа на земљи живећи људи. »Почитајеми г.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

није тако. Ова деца гину... а шта тражимо више од живота нас два старца... Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело. — Мени је место са мојим народом.

А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу. — Људи, бре, што лежите, зашто не крећете? — пита Лука доста благо. Један га само погледа, не хте ни да му одговори. Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем!

Стара себичност се испољава на лицима оних што продужују пут. Нама је сада ипак угодно. Заштићени смо. А сунце благо сија и на догледу јс огромна равница.

— То је мародерство! — вели огорчено потпу ковник Петар. — Ама то је благо речено... То је „шинтерај“, господине потпуковниче! — добацује потпоручник Живадин.

и као у кавану, хајд да навратимо. За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме. Код мене у онај поток неће нико да наврати... — И шта велиш...

Не беше ми право што сад морам да газим блато. Али се ипак дигох. — Благо теби! — дира ме Душан. — Види се, да те они из пука много уважавају. Штаб пука налазио се на суседном брегу.

Он шмркну и брзо запали цигарету. — А-ха... Овај... други пут немој тако да радиш — саветује га благо. — Зашто као несрећник неки идеш без пара? Питај... Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!...

3а све то време стајао сам ослоњен о зид, оборене главе. Командир ми пребаци руку преко рамена и благо ме ослови: Хајде!... Све је готово и немој да се секираш. Нисам смео у очи да га погледам.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Откровење је нада мном. Почевши да пишем овакве песме, певам их не из критике на живот, већ нађох читаво благо животних заноса и одушевих се да стварам. Дајем им наслов: Откровење!

То није ни други живот; то је даљи живот, који, благо словен поред осталих вредности, породиће и лаж. Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом. Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима.

Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину? Разболела му се млада жена, на коцки благо изгубио, а ничег нема на продају, сем неколико стотина оваца...

Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је благо одгурну руком. Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац!

Да ветар у потеру пошљеш — стићи га не би могао! А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или разда сиротињи на друму.

Каса ојађено јекну, а столица којој је недостајао наслон насмеја се на сав глас. То је чувено сусеткино благо, значи?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! А сви снови, жеље моје Нек' у златној гривни стоје, Нек' ти шапћу благо, ти'о: ''Зоро моја, данче мио, Слатки рају мој, До гроба сам твој, па твој!...'' 1897.

Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!

Од јутра до мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До шебоја ђурђиц и каранфил мио, Уз црвен каранфил феслиђен се свио,

Па још оне очи што сву милост нуде! — Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се

Још само усне руде ти, но тај Гримиз ће скоро смрт збрисати с њих, Угасиће се сав небесни сјај Што благо греје испод веђа тих. 6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити.

31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

да се плашиш, тако је говорио Кршна јунаку Арџуни јер за једног витеза не постоји ништа више од праведне битке. Благо витезу коме долази таква борба нетражена, као отворена рајска врата, о сине Притин!

И уопште, Марко више воли благо него „афериме празне“, празне похвале. Маркова похлепа за благом је и похлепа сиротиње раје.

сачекивали турске путнике и војнике (па и трговце који су с Турцима били у пословним везама), одузимали им упљачкано благо, заробљавали их или убијали. Тако је то ишло од почетка XВИ века до краја турске владавине.

Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо. „Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.“ Од силине његовог гласа отпада лишће с горе.

А кад је то постигао, почело је турско благо да силази у његове џепове и ватра да прождире зулумћарске чардаке. Нежна срца према јагњету које је остало без мајке,

Пролећеше јато голубова и пред њима тица головране, проведоше бијела лабуда и пронеше под крилима благо. Посебан, редак и ванредно леп пример представља поређење у облику градације, какво је оно у Кнежевој вечера где је

Није реч овде просто о пљачки, него о борби и о миру. Да ли ћеш орати или ратовати док јаничари друмом терају благо, ето у томе је прави смисао ове песме. А Марко је ратник и сачекује на друму Турке пљачкаше, отима отето благо.

А Марко је ратник и сачекује на друму Турке пљачкаше, отима отето благо. Ретко је кад Марко лепши у улози народног осветника, у улози хајдука који гони хајдуке — како би рекао Вук Мићуновић.

“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града

Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и

св'јета, те ти тражи два слична имена, тражи, сине, Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу; јали отми, јал' за благо купи, доведи их Скадру на Бојану, да зиђемо кули у темеља, не би л' нам се темељ обдржао, и не би ли саградили

Ето вила са планине виче, није вајде што харчимо благо, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града! Још говори са планине вила: ев' ми јесмо три брата рођена,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка испод трчућих кола прах и дим у маглу! Благо је и господарство овога вилајета преходљиво: од једних к другим прелази а најпоничије је!

И ако би тамо упао, то не би се разбио; Господин би га подхватио за руку. Ама бојим се што сам узајмио од тебе твоје благо; нисам ништа ш њиме придобио и закопао сам га у земљу — моја се је душа к земљи прилепила.

— ама кад му дочух науку, забринух се врло, имајући туштено благо скупљено све с кривицом мојом и лажом. Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му не идох, од рана до

Скупити уједно к себи хоћеш све језичнике, разлики народ... Благо Рахили међу осталим мајкама, крошто она продаје свога сина прекраснога Јосифа није видела! ...

ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља.

а нашао би се који каки гдегод милостиван и богат цар, те би се прогласило да свакоме доходцу бадијава раздаје своје благо, — е да би на то с принудом кога звао натоварити му и дати по три товара блага?

стрчавали се тамо људи не хајући путем ни за свој живот, а камоли другу коју тугу и муку не би за оно снаходно се благо прегорели? (Што но је и то временом истрошљиво те и опет нестане га.

Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за

Ама сумњено дуговање ничему се оно томе преклањати ни покарати не зна, ако би и много благо потрошио, ако би се како варао и ласкао, ил' му чим да би претио и уговарао се, не хајао ли, — оно се повраћа те

И апостол каде пак оно од цара послато благо прими у своје руке, та и зачуди се божијој судби и уздигну очи и руке горе к небу...

И од тога веруј нам да ништа нејма, него ли то ти правије знамо казати, да је твоје оно благо што си му до руке издао, — све је оно ништим и убогим тамо раздато.

А за које велико поштење мужевље? Еда ли се свака у које велико добро, неко големо благо и миразе или које краљство дуголетно уваљује?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом а сузних очију Калина. — Па... нећеш да ми будеш измећарка? — Јок!