Теодосије - ЖИТИЈА
Набрзо самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета: — Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Хеће пропасти син мој.
Затворивши га за собом, рече благодаривши Бога: „Узнећу, те Господе. јер си ме подигао!“ А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче
је свети примио писмо написано од родитеља, радошћу великом због живота њихова испуни се, а уједно и сузама многим, благодаривши Бога, и молитве за њих изливаше.
стигавши у Свету Гору и ушавши у манастир Ватопед, каза игуману и свој братији да је цар испунио њихову молбу, и сви благодаривши Бога величаху спасење цара, и светога што се трудио благосиљаху.
Преподобни благодаривши Бога за све и пречисту његову матер, утеши се и одмори се са сином. Сутрадан преподобни Симеон дозва игумана и
Плачем радосним задуго беше обузет, и благодаривши Бога и хвалећи се великим удивљењем његова милосрђа, призва светитеља својега и све благородне који су тада били тамо,
А ови по Давиду говораху: — Род правих благословиће се, и буди благословен од нас! И тако сви благодаривши Бога, утеху а уједно и починак добише.
А свети са многим ридањем оплака његово непокајање, и тако благодаривши Бога вратише се ка Стефану, мир и љубав исповедајући.
И тако благодаривши Бога узеше учешћа у трпези. Христољубиви и милостиви Стефан тада много и богато милосрђем ниште обасу, и веселе душе
А свети са многим сузама благодаривши Бога што није презрео мољења његова, и светим миром преподобнога свога оца помазавши се, с многим плачем његову љубав
“ И одмах се с његовом речју заустави. А свети са великим весељем благодаривши Бога заврши молитву. Затим заповеди да донесу богоданога града, и сам прво окуси од њега као од освећена, и раздаде
љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и свима благороднима својим испоручи, и сви благодаривши Бога примаху га радосном душом, и одајући му апостолима подобну хвалу што се добро трудио, говораху: — Колико су