Употреба речи благодарност у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

— „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?” Наравоученије „Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”.

Прекрасна пословица која нам препоручује благородњејшују, сладчајшују и красњејшују од свију добродјетеља, благодарност. К благом богу к слатким родитељем, к милостивим благодјетељем, к праведним и трудољубивим царем нашим, к разумним и

к милостивим благодјетељем, к праведним и трудољубивим царем нашим, к разумним и правдољубивим судијам и правитељем — благодарност! Божествени и слатки чувствителном срцу сојуз, који содржава милионе људи у согласију и љубови — благодарност!

Божествени и слатки чувствителном срцу сојуз, који содржава милионе људи у согласију и љубови — благодарност! Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека?

Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље. А неблагодаран ... уви! је ли могуће да

” Наравоученије „Кακούς εν έρδοντι ματαιοτάτη χάρις: Злим благотворјаштему, сујетњејша благодарност”, вели Теогнидес. Ко познатом злочинцу помаже и добро твори, шта ће од њега чекати?

Но, са свим тим, благодарност је | лепа добродјетељ и рађа се из благородна срца. Погрешке ближњих наших ваља заборавити, јер смо сви погрешкама

Такова је и благодарност, и ко год ову свештену добродјетељ ис|полњава, не само што своју дужност к благодјетељем својим, него и к самому себи

Чиста благодарност права је слава која се богу воздаје. „Т а д е с е т о р и ц а с т е с е и з л е ч и л и, а г д и с у о н и х д

и радо се спомиње свих оних места у којима се је у детињству играо, и потока у којима се је купао, — а шта је то него благодарност? Слатка, благородна добродјетељи!

и по превосходителству великој госпођи, честитој царици Јунони, маћији својој, покаже своје високопочитаније и вечну благодарност. „Како то?

га Јупитерова кћи, премудра Минирва, — „оној која те је највише ненавидила и љута на те гоњенија воздвизала толику благодарност?” — „Њој истој,” — одговори Херкулес — „зашто, да није њејзиних гоњенија било, ја ни полак моје славе не бих заслужио”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— У оном »ех!« исказао је сву своју благодарност и колико је обавезан адвокату. — Тако, тако... — поче опет адвокат. — Ја ћу сутра већ писати, па кад ми јави за цену..

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Каква благодарност?! Нема ту ништа од тога! С народом сам, вели, стекао па нека сад тај народ и једе! Ваљда ћу, вели, понети дудове на

Теодосије - ЖИТИЈА

множину злата и мазге на послужење им, као што му јавише, молећи их да шаљу и узимају што им је од потребе, одајући им благодарност за сва добра која ишту за његову душу.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Али шта га трпите овде, молим вас! НАНЧИКА: И ја се чудим. ГАВРИЛОВИЋ (Зеленићки): Зар је то благодарност што сам вам донио писмо од вашег старог пријатеља. ЗЕЛЕНИЋКА: Даље од нас!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ди се треба брати мед и восак6, и управили су га у кошницу: И ако воска, меда плод, Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вам Што знасте њега слати там'. Певач дође међ другове.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ПОЗОРИЈЕ 7. (ДОКТОР ВРАТИ СЕ, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР (Путнику): Је ли то благодарност што сам вас са стањем Србије упознао? ПУТНИК: Ја вас не разумем. ДОКТОР: Ко је од вас двојице ону пашквилу писао?

И да сам тео, могао сам те пустити да цркнеш од глади; за све ово ваљда и ја заслужујем благодарност од тебе. Зато прими ова три дуката, пак иди збогом. ЈАКОВ: Чича, ти симе беседом својом сасвим тронуо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

а иначе овде у вароши нема тако сиротних жена, које би хтеле служити, затим пожели лаку ноћ и не дочека да чује благодарност капетаничину за учињену услугу, ухвати Кају за руку и одоше дршћући и проклињући судбину; за њима се чујаше доста

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове

и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе,

И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао

»Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући. Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки што, кад оде, Софка чу како је закључа. Бар је ослободи да не мора стрепити од нечијег доласка.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

поче Јанко, срдито, па присјетивши се, блажим гласом, настави: „Да, моја добра Стане, ма колико да ме веже љубав и благодарност према те... твојој кући, опет ја знам, е је ред да идем. Али у Ћесаровину никад, никад!...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не могући, иначе, возответствовати њи[х]овој слаткој љубави, облекчаћу прси моје јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њи[х] и љубићу и[х] док год душа моја, сиреч до века, и нећу престати желити да милостиви бог

Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима? Неблагодаран и недостојан чловеком називати се

реч; да је дужно никога ни у чем не увредити нити озлобити; сваком по сили и по могућству своме добро учинити) и своју благодарност у свако време словом и делом показивати.

преблагу небесну промисал што ме је сподобила ово благополучно живота мојега време дочекати, да покажем вечну моју благодарност памети његовој. Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно. Називао се је Теодор Милутиновић.

Природна је души человеческој благодарност како год телу диханије; и ово се одовуд познаје. Кад год ми читамо историје неки[х] велики[х] и блажени[х] лица, који

| Благодетељна госпоже! Како год остала чувствованија срца, тако и благодарност не може се совершено реч’ма представити. Кад год ми с пристојним вниманијем о милости и љубвеполним наши[х]

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Немам довољно речи да изразим колико ме то радује и обавезује на благодарност“. „Где и када бих, Архимеде, могао да ти доставим ту пошиљку?

Предајте ово писмо вашим пријатељима и испоручите им моју срдачну благодарност на милој посети коју ми у њихово име учинисте“. Било је већ скоро подне кад се опростих са Герардом.

дакле, да се маја месеца исте године појавим пред Лавоазијеом, да му испоручим не само поздраве Жакена већ и његову благодарност на пошиљци Лавоазијеовог уџбеника.

А што је најглавније, ја Вама дугујем велику благодарност. Ви сте се потрудили до мене, испоручили ми поздраве мог поштованог колеге господина Жакена и учинили ми велику част

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Можда је и то било у мени ствар естетског поријекла. Чинило ми се да је глухоћа за благодарност најизразитије обиљежје људски неразвијене јединке, или још млада и неистанчана друштва.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Слава Богу јединому који влада све тако, в небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће! 1765.

Вам моју благодарност. В следствије сего опишу Вам в кратцје, јелико лучше могу, строгост росијскија зими, уповаја доставити Вам сим описаниј

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А ја?... Ја сам сирота једно тражила: Преобраз сјајни твога образа — Благодарност сам само искала Којим си Венецији дуговô — Или јој ниси тиме дуговô?...

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Слава Богу јединому који влада све тако, и небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

непознатог пријатеља да јој помогне из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности