Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ма кад ми јошт невјесте назначила ниси, Иако ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости