Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Човек није као курјак за самоћу од бога створен. Једна рука без друге зло стоји, а без прстију обадве јошт горе. Благополучије општества состоји се у једнодушном свакога својих дужности исполњенију, и колико ко више од општества прима и ужива,
Ибо истинито и право благополучије из просвештенија ума и добродјетељи рађа се и происходи. Ево како мудрује сврх тога најпросвештенији у Европи народ
него зло и несрећа и њихова и наша; а од блажено|га мира, слатке љубови и согласија, опште комшијско блаженство и благополучије произлази: зато све прежње мрзости и обиде вечном заборављењу ваља предати, а само о томе старати се, и све што год
Блажени мир и покој срца поглавито је благополучије наше на земљи. Но колико га мало почитовати умемо! За сваку бездјелицу бацамо га и губимо, и узнемирујемо себе и друге.
И што је најважније, не само ово маловремено, но и вечно благополучије од младости зависи. „ Б л а ж е н р а б ј е г о ж е о б р ј а ш ч е т г о с п о д и н ј е г о б д ј а ш ч а”.
О благополучију подобних себи веселити се, — достојно разумног створења весеље, чрез које он усугубљава своје благополучије, радујући се не само својему добру него и многих других.
само (као пустахије на вашару) разумевају, и којих интерес није всеопшта отечества и народа полза, просвештеније и благополучије, или нек се врате откуд су изишли, сиреч у народ, и нека гледају како ћеду му бити на дјејствителну ползу, или нек
Зато, предрага јуносте, чувај се да се из младости овој злоби не предаш и не обикнеш, ако љубиш себе и благополучије живота твојега, не само вечнога, но баш и овога временога.
на љубови к богу и к добродјетељи радује се и весели видећи да се међу људма свако добро, вредност, просвештеније и благополучије распрострањава и умножава, и на ови начин јоште ов|де предоштуштава и ужива ону вечну радост будуштега живота.
” Кад би чловек пристојно хотео и могао расудити да све његово наравно благополучије из чистога и правога поњатија, мишљења и суђења происходи, нити би у испитивању вешти хитио, нити би себи воображавао
и чисте од сваких предварителних лажа уши, не само што ће је чути, но и за истиниту познати и на своје велико добро и благополучије примиће ју.
која род человечески за скудост добра поретка и добрих закона подноси и трпи, никада не може себи вообразити каково је благополучије на земљи да човек може себи рећи: Поштен сам и праведан, не бојим се никога.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све наше благополучије у целом теченију живота. С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма?
Дати му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру, у љубави и у задо-вољности
за боље и полезније, разумом и словесностију управљајеми, к измењенију, које њихово исправљеније, побољшеније и благополучије узроковати може, готови су.
који ничим не дише разве љубовију и отеческоју милостију к поданим својим; ништа не жели нити иште разве опште благополучије народа свога.
” Ево наука чиста и света, која узрокује све вечно и времено благополучије человеческога рода. Сад метни прама овој науци ону другу, онда да не једеш месо, него само сир и јаја; а онда ни
Овај блажени божији чловек! Као да га сами бог на то упути да ми дâ совет који ће | благополучије целога живота мојега причинити. Представи ми да је мучна ствар тако далеки предузимати пут без довољно трошка.
слободно рећи ово (које знам да ће ми свако чувствително и благорођено срце посведочити и потвердити) да неисказано благополучије и чувствитељнејше услажденије живота мојего у овоме се состојало: ко ми се је год показивао да ме радо има, ја већ
знао, а баш као да је и кроме мојега знања душа у мени предвидила да ће се од овога дневи почети тримесечноје моје благополучије у Лондону.
надање благонаравије — питомост благонаравнејши — најпитомији благообразан — смеран благополучан — срећан, добар благополучије — срећа, добро благосостојанство — имућност, благостање благоурежден — добро уређен благоуханије — мирис
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
је фамилија велики и мали и средњи богова код Грка и Римљана било, а не познају средства која би њиово и њиови ближњи благополучије подигло и подрањавало.
БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак, благостање, срећа БЛАГОРАЗУМНИ — опрезан, разуман, разборит ВАЛ (из франц.