Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Похвална је вешт благородство у вредном, разумном и благонаравном младићу, а неваљалу и строптивонаравну више на срамоту служи.
„Еυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Благородство јест добродјетељ људма”. И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”.
Вредан човек, достојан и у свому отечеству заслужен, не само почиње благородство своје, но и родитеље своје облагорођава. Срамити се својега рода, то је права худост.
Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко. Не познајући цену разума и благородство срца и душе, ако се не сјају и не шуште на њој хаљине, мисли да је пропала. Кад би (сачувај боже!
с благородством својих старих који није наследио оне исте добродјетељи и преимуштества чрез која су његови претки благородство заслужили. Предивно сверх овога говори Италијанац: Фолле, ту ванти нобилтà ин вано, Се туои цастуми соно да виллано!
Најпосле употреби сву силу красноречија, и почне му изображавати преимуштества человечества и разума: благородство словесности, сладост и красоту добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих
Ако епископи, свештенство и благородство међу њима не буду науком и добродјетелију крашени, избрањејши у нацији и истинити отечества верни синови, свобода иста
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг! АЛЕКСА (клекне): Љубим више него благородство моје, него сво благо сокровишча мојего. ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, с друге стране, они који познају небесно и божествено благородство словесне и разумне душе, који умеду распознати несравњено одличије бесмертнога и вечнога богатства разума, срца и
не имајући никакове потребе од њи[х], не би[х] нипошто био у состојанију доброту и благост срца њи[х]ова и прекрасно благородство душе њи[х]ове искусити и познати.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми профані трудом задобивамо, чудним мановенијем јошт у колевки себи присвојавају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од крупније; друго, идеал живота изражен у сили, богатству и племенитости (у песмама се пре свега истиче племенитост „благородство“, које је заједно са силом услов за стицање богатства, за пљачку и експлоатацију); треће, породични и друштвени односи
Томе идеалу потчињено је све друго, па и сила, богатство и „благородство“. Вук Бранковић је и силан и богат и господског рода, па ипак нипошто не спада у идеал живота.