Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На конац, многи стече довољно с поштеним и праведним својим трудом и вредностију: ово се управ може нарећи благослов божји, и служи својему стјажатељу на поштење, навластито тада кад он, како га је умео стећи, тако уме с њим разумно и
С.: Зар не знаш, капетане, да какву милостињу ко даје, онаки и благослов прима? К.: Ја знам да је оно права милостиња коју човек да онде гди ваља и добровољно, а не силом и преко срца. С.
Али сте се ви научили с туђом муком живити, а гди је год туђе, ту није благослов него проклетство. То ја знам, и теби кажем. С.: Не би ти тако говорио да знаш шта ми Турком дајемо. К.
Прво милост бог к човеку по створењу показа кад му дарова жену, и први благослов што му изрече, ово је: „Р а с т и т е с е и п л о д и т е с е.” Кад би дакле (сачувај боже!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И леже опет у кревет да спава. ТУМАЧЕЊА Ајлук — плата за слугу или војника ак — прâви актер — глумац алал — благослов алалити — благословити алеви — црвени аман — милост андрак — ђаво, обешењак апарта — засебно, сем тога апелирати
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ЗЕКА 102 4. ПОТЕРА 109 5. СИМА КАТИЋ 115 6. КРУШКА РАДИ 120 7. РАСЦЕП 126 8. ТВРДОГЛАВСТВО 132 9. ПРОШЕВИНА 138 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ 148 11. СКИДА СЕ ВЕО 155 12. ЛОМ 162 13. СТРАШНИ СНОВИ 176 14. НОВИ КМЕТ 184 15. ДВА ОЦА 189 16.
Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ Станко је спавао и сањао леп сан.
Хоћете ли ме примити? — Још питаш?... Ходи!... Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!... Ти си ми благослов божји!... Тебе је сами бог послао!... Ходи!... Ходи, прво моје добројутро!
Он приђе свештенику, скиде капу па рече: — Онда, попо, дај ми благослова! — И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!...
Дисала је тешко и испрекидано. Сви стојаху око ње, неми као гробови... Она опет отвори очи: — Кажу да је мајчин благослов што и божји. Ја вас све благосиљам! — шапутала је.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не говори тако, ако бога знаш! Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по бечкеречком Великом календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био, и нуди и мами на уживање и дању и ноћу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи. Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа. Осим ленда и црквењака, другога није било.
Теодосије - ЖИТИЈА
се великом радошћу због овога, и нимало не одлажући, yђе к родитељима, украде отпуштење и замоли по обичају молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви
пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава, узевши његов благослов! О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала!
Ово и много друго од горчине срца њему изговоривши, молитву и благослов од њега измоливши, и узевши тужне хаљине, одлажаху кући.
и живљаше повинујући се игуману и свој братији. Одморивши се мало времена с њима, замоли од игумана благослов да га пусти како би се поклонио и видео манастире, и из ових да се попне на врх Атона, и да види како живе самотници и
А уђе и у Лавру светог Атанасија, изванредно предусретан и примљен од свих, где, поклонивши се и од свију благослов примивши, босим ногама даде покоја од путног напора, љубазно угошћен са онима који су били с њим.
Примивши од њих многе и корисне поуке, молитву и благослов, и стрелу ревности у срцу носећи, врати се у цвој манастир Ватопед.
и када су се попели к старцу, видеше и божаственога младића где седи с њим, и када су од старца измолили молитву и благослов, заповеди им старац да седну и све што је свети старац имао y ћелији — пустињско воће варено, и са њим маслине и хлеба
Паднувши на земљу мољаху од обојице благослов, обећавајући да више неће чинити разбојништва. А када их је старац благословио, сваки од њих загрливши божаственог
А овај, клањајући се к њима равно до земље, свакога отпушташе. И тако одлажаху у миру кући, и благослов од светих као неки плен запленивши радошћу се весељаху.
А преподобни младић примивши благослов од светих врати се у свој манастир. И од тада се, осмеливши се, није бојао разбојника.
И од тада се, осмеливши се, није бојао разбојника. Зажале да опет иде у Лавру светог Атанасија, и узе благослов од игумана.
Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе. А овај, по обичају, босим ногама хоћаше да иде пред оцем, а
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А шта је са Пером? Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? Да видимо.
— Није луд. — Дакле, ти знаш да те проси? — Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. — А знаш ли ти да си болесна?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 134 РЕЧИ И ИЗРАЗИ 135 ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ 138 ЗАГОНЕТКЕ 153 КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ 157 БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ 161 ИИИ ДЕО ДЕТЕ И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА У СРПСКОЈ ПАТРИЈАРХАЛНОЈ ПОРОДИЦИ 163 СРПСКА ПАТРИЈАРХАЛНА
“ На Косову жена којој умиру деца, новорођеном детету стави минђушу на кућном прагу, уз овај благослов: „Као што преко овог прага, који је много година ту, пређе много ногу, тако и ово новорођенче да буде дугог века и да
Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена жеља да се некој
Оне се најчешће свечано изговарају при напијању на слави, о Божићу и свадби. Њихов обавезни саставни део јесте благослов у којем се бираним речима благосиља младожења, кум, домаћин итд., односно дочарава свет благостања.
Народ за мајку каже: „Жена је жена, али мајка је мајка“; „Материн благослов и Божији — једно су“. За жену домаћицу се каже: „Не стоји кућа на земљи него на жени“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.
Нека бог и за то излије свој благослов на твој дом и твоје братство! Од црквенијех врата па навише уза стубе, до краја ходника, људи се наврсташе на двије
Најстарији Петровић први наздрави владици, честитајући му Нову годину, па сви редом, како који прими чашу, заиште благослов и жели срећан почетак. Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике.
Надах ти се сјутра у ручано доба. А што рече за владику, хоћу радо његов благослов и гутљај његова вина, а све остало нека остане коме доликује. Је ли тако, Јанко?
када ти, као рођени стриц вјереников и старјешина вашега дома, пристајеш да се развјере, онда и ја, у име божје, дајем благослов и кажем да је кнез, и по црногорском обичају и по закону божјем, слободан удати кћер за кога хоће!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она јади: „Ох мој Боже!“ Па га малко потпоможе. 44. Свршен посо, те на кратко, А благослов дође с неба, И без попа беше слатко, Ал' што попа ту и треба? Попи само жене граде — Вако цура још остаде. 45.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном чу како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав благослов, јецање Тодино, плакање и угушено ридање осталих... и... и... — кола одзврјаше!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
пусти, кад га је видело небо први пут, чисто га гледам де од милина раствори груди сјајне, де изли на тебе љубавни благослов, најплеменитије племе раја свога, чедо љубави, анђела страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га
је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп нов, и борбу правде, борбу поноса, прот силе саме, прот Олимпоса!
Мој Руварче! не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавле, можеш остати па ту живјети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ја им шапатом велим: Добро је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са последицом; Ево вам благослов, липе; а ваш је благослов мени Прерастање мог чина, прерастање мог часа. (4—5.
је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са последицом; Ево вам благослов, липе; а ваш је благослов мени Прерастање мог чина, прерастање мог часа. (4—5.
Шта ли смо овде некад оставили у залог, Што сада нам се нуди као благослов и плач? Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар
урониш у море, лакше бива 3а истиснуту количину бола, По Архимеду; присилно крштење Утопљенику гране плућа скрши, А благослов је тог преображења Природа воле што насиље Врши, Јер све је живо само парабола Несавршенства, што милост је жива.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с вечери сиђу међ зелене стубове и на благослов подигну руке. У ствари снујемо заверу.
Светлост се гаси на рукама госпи и дланови на горке миришу траве; благослов пада у празно. На бедеме су сви отишли да виде како расту опсадне куле и небески ратници одлазе један по један
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Па чекајте, побогу, људи, да вам кажем ствар до краја. Овој девојци, видиш, ја сам већ дао благослов. САРКА: Ију, какав благослов? АГАТОН: Тако, верила се, удаје се! СВИ: А!!!...
Овој девојци, видиш, ја сам већ дао благослов. САРКА: Ију, какав благослов? АГАТОН: Тако, верила се, удаје се! СВИ: А!!!... МИЋА: То не може бити; то не сме бити.
(Оде уз степенице.) ПРОКА: Ама, људи божји, видите ли ви како овај човек заобилази око оног што га питамо?! Те дао благослов, те девојка се испросила, те адвокат зет, те покојниково кандило, а никако да изведе ствар на чистину.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Још док је био у пустињи, све је из далеких крајева долазио к њему на поуку и благослов. Једанпут га народ из Рима позва да им дође у престолни град за епископа. Старац се поплаши.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
све имање, а остали како подрасти, растури трагове из постојбине: неки у војску, неки у попове, понесавши од родитеља благослов и понешто мршаве попутбине. Дјевојке ако се не би поудале за властелу, али без мираза, манастир их је чекао.
прегнута, примаче се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да проговори, да заиште благослов, као што је обичај. Ђакон иза Владике стојећи, одизаше обрве, напрћи усне два-три пута и облизну се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.). Шаљив, злонамеран благослов лако прелази у клетву (Час’ примао, час’ давао!).
У којим се опанцима састали, у оним се и растали! — као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети.
— Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом.
му долазили попови и калуђери, долазили му на писмо и на милостињу, те он њима писмо писао, а они њему свештенически благослов. Да бог да и милост божија, да успребива свештенички благослов на њему и на његовим чедима након њега.
Да бог да и милост божија, да успребива свештенички благослов на њему и на његовим чедима након њега. — Што му долазили кумови и пријатељи, долазили му на подобну част и поштен
— агаренски, турски аер — ваздух ајван (хајван) — стока ајлук — плата акшам — вече; вечерња молитва алал — благослов алал ти било! — са срећом; било ти благословено! аман! — милост!, опроштај!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако је ко од псалма и молитве изостао, да извести трпезар игумана, саопштавајући му и узрок изостајања, па ако је за благослов, опростити му, иначе да чини метаније, колико игуман заповеди.
метанија пред Светом Богородицом и кључеве нека узме својим рукама, затим игуману приклони свој врат и од њега речени благослов прими. А који немају кључеве, свету икону целивају. Игуманов печат им је довољан за постављење.
А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две златице. И благослов ктиторов да се даје јерејима на годину по пет златица. (...
И ово рекавши, посла по богодароване му синове. И саставши се они са свом властелом и бољарима, и опет други благослов им давши, и отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра осми дан, године 6706 (1197).
који су живели у околним крајевима и дивили му се, гледајући на њему неисказана Божија силажења, и долажаху њему на благослов.
И дошавши к њему, мир и благослов примише један од другог, и не даде им отићи од себе. Говораше им: „Проведите код мене док тело моје, светим и часним
Да, већ слушао сам како си благословио наследство своје, али и сада свој последњи благослов дај им!“ А он, подигавши руке, поче са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и
са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те и дочаравам те, јер по трећи пут благослов дајем наследству мом!
на земљи, на рогозини, и камен му под главом, и свима клањајући се, и скрушујући се, и молећи од свих опроштај и благослов.
твоју молитву, Господа ради, немој нас презрети, узми часне мошти господина нам Симеона и пренеси их овамо, да се благослов његов јави испуњен на нама!
Божије таланте што прими не скри у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле сијају, оче преблажени.
Писа милошћу Божијом први архиепископ све Српске земље, Сава грешни. И ево што се у Овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш за спомињање, и појасић, јер сам га полагао на Гроб. С тим крстићем да ми имаш молитву.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба. Бог ти је и иначе дао све што желиш. Него, ја, јутрос, у цркви, за време службе, чух, па ево.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(дакле, шјор-Гргу зову Балеганом.) — рече у себи Бакоња. Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп.
Бакоњу ће пратити Срдар. Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да прије него се „обуче“ узме благослов од родитељâ, као што је обичај. Гвардијан му то допусти.
Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град. Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Милунка је клекла пред калуђера, крстећи се и љубећи му мантију у висини колена. Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку. „Пољуби, ћерко, оцу руку...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Као и сада, пред иконом сјаји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири. Лако се таласа Измирне прамен и благослов таји. Сва окађена мирише нам соба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као награда за сва страдања, као доказ о човечански издржаном, било је то нешто као највећа утеха, као благослов или као највеће признање које се могло добити. И са таквим миром у души стао сам да се удубљујем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ријечју олакша порођај свакој ствари, да јој уравна улазак у свијет бивствовања, и да јој, за попудбину, удијели свој благослов. За њу као да ствари нису сасвим постојале док их она не би устоличила у реалност и потврдила тапшањем по рамену.
— О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов. Дријемао је шипак на креденцу.
оцвалих крошања, сребрно љескање маслина у зорином зраку, сељачке спроводе у жутилу пољâ сличне литијама за плодност и благослов земље. Под сводовима градских капија чекао сам да престане нагли прољетни пљусак.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. — Е, мој попо! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш, и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавде, можеш остати па ту живљети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
други начин добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле ово достигнуће уместо да буде благослов могло би да буде катастрофално за човечанство дајући повода раздору и анархији који би на крају резултовали
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу! — Благослов ти отац даје, А мали те братац гледи Као да те не познаје.
Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора
Тад би била страшна бура, — Да ужасна бродолома! ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А. Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Јест, ја сам! Ја сам и онда био са тобом, Са модрих уста кад је лебдео Последње речи свети благослов: „Нека сте срећни, децо, обоје!...“ СПАСЕНИЈА (пада му на груди): Станоје!... Ох!... СТАНА: Проклети, бог дао!
ГЛАВАШ (гледа по гомили бегунаца): А, Ђенадије!... Оче! ЂЕНАДИЈЕ: Главашу храбри, За крв сам своју продô благослов! Ал’ благосиљат ако узмогне Све што ме јоште чини човеком: Мишице снага, разум, и душа, И срца мога поштен
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
К’о сваки да своје, И ти се за твоје Не штеди, но дај: Све више сведочи Да благослов точи Твог имена језик к’о небесни мај. 1841. Никола Боројевић ТВРДИЦА Разболи се ћифто (големе невоље!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Видиш Босну!... Пак и опет... Је л’ благослов, ил’ је клетва црна, Што јој боре синџирли писаљком По погнутом челу очајања Чврстом руком бележи насилник?
БОГДАН: Да није црња у души ноћ, Ово би божји био благослов. РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
(Станиша и још неколицина одлазе.) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови! ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег... (Сви га редом љубе у руке.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Агарјани — неверници, назив за Турке по једном арапском пламену алабаш — шарен, по глави пегав коњ алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити, опростити аман — милост; вера,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости указô!?... Поред ње ме, бујне, тврда стаза води.
Ено ми дворишта, ено дворских врата, Примиће ме у двор, страна, непозната; Одмор ће ми дати, то ми само треба, А благослов на нас бог шаље са неба!... У Подгорицу 1857.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар?
6 Слобода робу — одбегнем далеко, а све дубље ту. И благослов што гробу колевци проклетство неко — одужити дуг. 7 Све зове — остајем. Кореном у камену тузи затварам круг.
Ти најлепши сине човека, Коме с усана и кроз пој Милина бије надалеко Нек Божји благослов те прати на вовјек. Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За ово идентификовање говоре извесне чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава
се у нашем народу сматрају за светињу, и кад је каква процесија, под њима свештеник застане и очита јеванђеље и даје благослов (Врчевић, Помање, 76). Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С.
У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302). На Цвети носи се б. у цркву на благослов, па се после да стоци да га поједе (ЗНЖОЈС, 18, 73). Ко почне на дан Свете Луције (13. децембра) да прави сточић од б.
Д. гранчице бране и од грома. На Цветну недељу носи се свежањ д. грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183;
(С. Тројановић, Ватра, 81). Врачања у корист к., у вези са разним забранама, врше се често, нпр. О Бадњем вечеру (благослов, и аналогне враџбине, СЕЗ, 19, 71; 73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала
Ћипико, Иво - Пауци
Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.
Бискуп настави: — Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов. — Клекните! — повика поп Вране. Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов ...
— Клекните! — повика поп Вране. Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов ... Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом: —Ето, капетане, то
из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
кад је већ тако, онда јој одмах вала наћи неког с ким ће то радити под окриљем свете брачне везе, у брачној постељи уз благослов, а не по ћошковима уз гнушање честитих и поштених људи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А Химен са свога трона Благослов ниспосла штедри на место где паде она. И нежна кô њено лице Изниче стабљика танка у младој пролетњој трави, И на њој
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили. Када се са својом пратњом удаљио, питаше се заостали како треба разумети његове речи и сагласише се
Моји стари су ме саслушали и дали ми, без прекора, свој пристанак и благослов; никоме више немам да одговарам. Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати. – Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради.
ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Зелени се мио брег, Све на њему живо; Доста га је бео снег Зимуске покрив'о! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће. Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради! Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов. Не осећам га, као и да није ту, знам га само по његовој умиљатости и ваљаности. Чист, уредан, учтив, послушан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Јошт се Ендимион на крилу Тетином ваљушкао, а Роман оседла коња и поочиму јави да је за пут готов. Овај му благослов даде, и Роман, пољубивши га у руку, седне на коња и као муња из места свога рожденија изиђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим... Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов! Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“. Приђе нам један поднаредник из неке коморе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем? МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси! Само хлеб, со! МИТКА (Томи): Седни, седни!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Из иконостаса Сух бршљан вири. Лако се таласа Измирне прамен и благослов таји. Сва окађена мирише кô нам соба. Около жуте лојане свијеће, Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, Радосни што
Мој сусједе мирни, нек благослов Духа Увијек те прати да си добре воље. Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха.
И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918.
из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и кротко свој благослов лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такав је Марко кога прати ватрени народни благослов: Десна ти се посветила рука! Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли!
“ Зато и њега, и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си гн'јездо соколово!
То може бити клетва и благослов који карактеришу једну тако сложену личност као што је Марко Краљевић (на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка
Ако може Турчин подвикнути, и ја могу, бабо, подвикнути; већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуља!
А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу где он чизмом стаје, стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи:
Дај ти, брате слатки, мени кишице; па кад има наш ’ранитељ, наш гецо, — имаћу и ја. дај једну кишицу, дај божји благослов оном веселом гејаку...