Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела. Милутин у првом пешадијском пуку, Урош без једног ока и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онај у фесу — Благоје казанџија — цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела
овде и нема Турака... А лађа се ваљда и не може бобандирати? Капетан ћути. — А кога ви чекате? — упита опет Благоје. — Жену! — А ја сина! Рањен је.
Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и
— А шта је ово овако масно? Је ли, магарче? — Па, механа је, мајстор-Благоје, — рече прљаво створење, с толико непобитног разлога, да се Благоје савим разгоропади: — Е, гле ти њега!
Је ли, магарче? — Па, механа је, мајстор-Благоје, — рече прљаво створење, с толико непобитног разлога, да се Благоје савим разгоропади: — Е, гле ти њега! Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи?
Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани! Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимања.
— Не знам, — рече капетан — нисам га видео. — Па све проси пред црквом! — Хм! — Ух, боже! — Благоје се тресе. — Овакав бадрљак само! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа — жив! Па још пуши!
А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке.
Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша.
Он је извесно мислио на каквог араплију кад рече: — За осам сахата! — За осам, богами! — рече Благоје коме је ова пристрасност ишла у рачун. — А ово је већ које доба! да сам ја само знао!...
Али ево баш у овај пар учини му се да ни сама лађа неће више доћи. Он постаде нестрпљив као и Благоје. Преврташе мисли да просије из њих оно што је црно.
Он се потрља по челу, хтевши разгнати ове мисли. — Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео. — Дабогме! Јер то је хала, није коњ!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Имена-благослови су и: Благоје и Благован. Да би дете добро напредовало и расло, даје му се име Растко, односно Растислав, а да би дете било мудро,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
окупатора: МИЛУН, поднаредник Градске страже ДРОБАЦ, батинаш; иза њега остају крвави трагови Грађани Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка
ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад?
ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад? БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова!
(Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад? БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова! ГИНА: Видим, пуна ти флаша вести!
(Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад? БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова! ГИНА: Видим, пуна ти флаша вести! БЛАГОЈЕ: Оћемо ли, глумац, по један цуг?
БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова! ГИНА: Видим, пуна ти флаша вести! БЛАГОЈЕ: Оћемо ли, глумац, по један цуг? ВАСИЛИЈЕ: Хвала, не могу по оволикој врућини!
А док се не заврши представа, морам да останем сасвим трезан! Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну!
Ти глумци никад немају пара за храну! ГИНА: Побеже човек од смрада твоје ракиштине! БЛАГОЈЕ: Ово мирише као амброзија! ГИНА: И јесте ми амброзија! Ко да су у њој даждевњаци презимили!...
Ко да су у њој даждевњаци презимили!... Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење!
БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије!
БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!... Ко каже да су избили на Волгу?
ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!... Ко каже да су избили на Волгу? БЛАГОЈЕ: Ко каже, кажу новине, читај сама! Волга, бокте, то ти је пола Русије!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Очију ми, он се љути на ме!... — Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. — Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? — Јок ја.
— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. — Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је.
— Па твој, из Г. — Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти! — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!
Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!....
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.
« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...
1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле Благоја! Куд ти тежиш? Ваљда на орање? Дај да ти плуг видим и на њему опрану. Гле!
Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко! — смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, — рече; је од оца ти ост’о. Сам да си текао, не би ни голе палице твог за Века имао.
У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831.
КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ (стр. 170). Штампано у Летопису Матице српске за год. 1831, ч. 25, стр. 77—9. МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ (стр. 172). Штампано у Летопису Матице српске за год. 1831, ч. 26, стр. 74—5. ПЕСМА (стр. 173).