Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком намигујет, Љубовију блаженствујет. В средје твареј неишчислених Љубве сластију тољ блажених!