Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све што ти он рекне - речено је. Он никад није луду реч изустио. Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац. Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину...
Црњански, Милош - Сеобе 2
По једној формули, коју је примењивао, грубо, Черњев. Секунд‑секретар Волков био је мало блажи, а била му је поверена преписка са чрногорским владиком Василијем, који је у то време прошао кроз Беч, одлазећи у
Милићевић, Вук - Беспуће
друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица. Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
у нас је све к'о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал' нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, Ѕанта Маріа
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј, тамо далеко, да твоју младост тражи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах!...« И он стеже песницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава. Он стаде да мисли о себи, о самој несрећи својој. Чисто не може да верује да је он пао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
203 сонета. Туга, као слатки нектар, крепи душу, Ко што ноћна роса блажи летњу сушу, Судбини се драговољно препуштају земни сужњи, А људи су од зла чисти само онда кад су тужни.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... | А овако? Али ипак још није доцкан.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (гледа у Циганку, у очи њене, израз му постаје све блажи, заноси се у успомене о Васки пре греха, шапатом): Све моје, све... Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
напредовао, тако је Добрача осећао како расте простор и његове слободе и зато је постајао све строжи према себи а све блажи према другима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу.
Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину. Нигде никога докле око допире, а иза решетака кућа свих облика и свих боја гледају га стотину радозналих очију
Краков, Станислав - КРИЛА
су један секунд у читаву вечност. Жиц тезале, а лака крилца покретала. Аеро падао и даље, само је сад пад био блажи, клизав. Постепено се реп спуштао. Један потрес затресао је поплашен тице од платна и жица. Леђа пилотова се у луку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и поклоњена извесна чак изузетна пажња (као што је и иначе, а из разумљивих разлога, критериј при одабирању песама био блажи уколико идемо дубље у прошлост).
Ћипико, Иво - Пауци
Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна
Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.
и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак свêтô, млад, Спокојно, тихо блуди. Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
преко Европе три хладна таласа неједнаког интензитета; средњи је био најхладнији, а онај који нам је најближи био је блажи од осталих двају.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или: на велико стакло видиш увеличану племенитост гласовитога мецене и добротвора. Његова дарежљива рука блажи сваку беду и јад; његово племенито срце саучествује у свакој невољи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити