Петровић, Растко - ПЕСМЕ
побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам, болничким колима одводе ме на гилотину стазом блатавом из које изничу жене. О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! Где сам то сада?