Употреба речи бледило у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно, загледала се у њега, а затим би јој лице обасуло неко самртничко бледило.

Тек што то рече, покаја се, јер виде, како јој лице покрива неко самртничко бледило. Њене очи су га гледале, сад, мутно.

Теодосије - ЖИТИЈА

И бледило смртно одлажаше и мрље румени на лицу се јављаху, јер све болести у име Бога мога полагањем руку светога архиепископа и

Црњански, Милош - Сеобе 1

То беше жена какву никада нигде није видео. Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве.

“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је својим очима видео, идући не иза тих

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Твоје лице, као после ноћи, Кадано се зорица зажари, Ко би рекô да ће с' у немоћи У бледило скоро да поквари! Ко би рекô око твоје сјајно Да је сјање огња оног крајно, Кад с' у један пламен скупи ноћу, Па

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Тавно бледило по чеоцу твоме, К'о признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су их посматрали са пуно саучешћа... један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу. Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв.

— Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило... Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа... Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.

Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха. — И ви баш хоћете... не гнушате се мене?...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Као што, кад рубови долина, увече, задрхте од додира небеса, која се спуштају над њих, то проспе по мени самртно бледило, које ме ослобађа од веза са женом. Ја више нисам ничији.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Затим се окрете Љубиши: — Сутра дођи с кметом, да примиш сто дуката. Некакво зелено, необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну главом.

Како је ко угледао болесника, сваки је застао као окамењен, одједном се навуче бледило на свима лицима и све очи остадоше као приковане на оном бледом, смежураном самртничком лицу са кога непрестано веје

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог лица.

Било је дана кад је све друго бледило пред грижом наше немирне савести зашто нисмо бољи били у младости. У нашој генерацији, ти знаш, мали је број оних,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са

Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило. Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. — Ништа, Ђуро... ето малко...

Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.

О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста.

рашири очи... од пијанства ни трага... Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... »Шта је ово?... Шта хоће ови ?... Да убију... мене !... Да бежим !... Сад сам откован, слободан ...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Прво силан уздах и бледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама. Пред очима ми се замагли и ја

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Тавно бледило по чеоцу твоме, Кô признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Лежала је на леђима. Њене су очи готово потамнеле, уста отворена. Мртвачко бледило расуло се по лицу. Дах је замирао. Људи занемели.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности