Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте. На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала.
— Уздај се, душо, у будућност! По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак. — Будућност! Будућност! Ах, господине, оваквим јадницама та је реч
Ја му све исприповедам шта је са мном тога дана чињено... Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубавника. „Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!
„Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?...
Стари Сремац је помилова својим сувим рукама по бледим обрашчићима. — Јелице! Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... Јелица се трже и бризну плакати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Над бледим челом имала је неку, накривљену, венецијанску, црвену капицу, ко зна откуда, са које јој је низ уво висила, сребрна,
Био је, сваким даном, све нежнији, према том мајушном створењу, које га је гледало, ситним, празним, бледим, очима, и зевало, загледано у псе, код ногу Петрових, или сунцокрете, дуж плота, или у, понеког, белог лептира, који
Црњански, Милош - Сеобе 1
Небо је над њима дуго, скоро до поноћи, остајало светло, засуто бледим, али крупним звездама, што су пред зору постајале ситне, али сјајне и устрептале.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прођоше покрај њиховог стола и не погледавши га. —Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама. —Видећеш! Крвник и његова жртва.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
другаче но што су то радили ранији сентиментални »пјесмопевци« српски, закаснели трубадури и плачевни љубавници под »бледим месецом«.
Све то у укоченим и бледим стиховима, безлично и непоетско. Прва његова збирка, Пѣсме, штампана у Београду 1854, носи све обележје старије
Он је тако, као и сви романтичари, поетски приказао средњи век, са његовим поноситим витезовима и бледим лепотицама. Он је живео на селу, али није сликао оно што је видео но оно што је хтео да види.
низање епизода без много узрочне везе, психологија је сведена на најнижу меру, личности су обележене сасвим општим и бледим потезима, осећање природе је оскудно, и све се и сувише свело на локалне речи и изразе, и не увек разумљиве
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Само да се не заплачем — то би укењало читаву ствар. Када се матори вратио у гајбу, могао је да настави препирку са бледим димом моје цигарете, која је догоревала на ивици пепељаре. Ја сам се већ отиснула у бели свет.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним. Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве. Мене, додуше, не обузе нимало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.
А данас је јесен, издисаји кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви путеви глатки, Бивше наде, жеље и часови слатки.
Под бледим сјајем узбуђених звезда, У друштву снова умирених гнезда, Ја дубље видим у ту мутну ноћ; Уз мртвог лишћа заостали
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две књиге што их тек беше узео из преграде за ствари. — Шта ти је то?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
главу, Или с мојих врата обити ми браву, — Мислим ја у себи и на сабљу гледим, А от страха и трепета као рита бледим. Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци!
Нашто ми је снаша кад ја веће сједим, Зашто тако тужим и от туге бледим? И овој је истина, лепото девојко! Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Ал’ ко је оно? Радош?... Злочинства мога сведок столетни, На позив чека оштрог судије Да тамним оком, бледим образом Убицу тужи деце несрећне — Да сухим прстом тужно пружајућ Осветитеља пошље анђела По грешан измет створа
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени... И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне...
И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште. Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и