Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Те очи су биле, испрва, тако мирне, дубоке, а после тако мутне, али пуне блеска, кад од уживања блесну. Њен муж је био сусрео, у тим очима, неку љубав, коју није разумео, и коју је тек сад, кад је више није било, схватио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда ми је њен брат показао руком да се чистим. У тој руци за тренутак блесну нож. Није требало да блесне двапут: већ код Исаијине куће пошли смо свако на своју страну, не проговоривши ни речи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Вечити песнички идеал — прочишћавање атмосфере у којој би речи могле да блесну пуним сјајем и значењем — ту је остварен по скраћеном поступку: одбачена је патетика, изигране уходане навике.
Само су у дечјим песмама, тј. у песмама које не пате ни од каквих предрасуда, овакви сликови, данас, могли да блесну поетски и невино: грип-џип, дугачак — Мачак, штипну—пипну, зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Но запојмо припев љубичасти (ни ћутање није неко злато) испод мота кад блесну пиластри, уз брегове светлост недељина: Сентандреја, Іріѕ флорентина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред Жућом блесну живо. Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу, ето олује!“ „Куда би, шта би?!
Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра. Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче Жућа вечит.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Посилни, упали фењер, да види човек где ће да седне. Туторио је нешто војник по слами, док не блесну слаба светлост. Упалио је слепи фењер који је имао отвор само на једној страни.
Гађамо разорним гранатама, зрна падају у непријатељске ровове, и таман је опалио и четврти топ, а пред очима нашим блесну пламен, обави нас нека тама и људи сабише главе иза штита... Срце је снажно ударало.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже... Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У реду, рекох. Зграбих метлу, Очистих под. На сто: цвеће, воће. Отворих прозор небу, светлу. Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети? Неће? Хоће!
КАКО УМИРЕ СТОЛЕЋЕ У смирај дана, код Окучана, Видех како зрака осунчана Блесну у барици воде стојеће: У блеску том згасну цело столеће.
Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село. Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није истина. Није истина, јер се није обрадовала. Није истина јер ми је отела ибрик, у очима поново блесну оштро сечиво ракије на сунцу. Није истина, јер ништа није истина, ја нисам истина, а ако је истина, онда ћу је убити!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене. Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
би ме угледало, па ме и сад поздрави тако радосно и са толико узбуђења, да ми се учини како, од тог поздрава око мене блесну нешто сасвим ново — сјајно, како бих то рекао, нешто сасвим заносно, као неочекивана светлост неочекиване среће.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Хелмхолц је снагом свога ума осветљавао смисао експеримената, а они би нам онда блеснули као што блесну бриљантне боје цветног врта када их осветле сунчеви зраци који се пробијају кроз облаке и разбијају тамне сенке које
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта. Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла...
Ја сам се рукама придржавао за зидове саобраћајнице, да не бих лупио о неки шиљати камен. Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога. — Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока.
На фронту се све утишало. Само подаље прасне понека пушка. Негде лево блесну ракетла и светлост обасја простор пред нама. Онај се свуче у ров. — Да их само не примете — стрепи један од војника.
Каписле запуцкеташе. — А-ха! — учини неко. — Пазите на њихово повлачење. Кроз ноћ блесну пламен и грмну експлозија. Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р! као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура!
Пригушена младост. Један од оних водених цветова који блесну у почетку сезоне, очарају околину, да се наскоро нечујно и заувек изгубе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе. А небо модрим звездама се оспе. И као грешник без свести и вере
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано.
— Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских...
Командир наређује да се делови затварача побацају у валовиту реку Нека муњевита светлост блесну у ноћи и одмах се зачу страховита експлозија.