Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка. Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему говори.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. Тада ја познам њу, познам Ђорђеву
Дакле то ли је! Наравно! А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато! Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! Али, о чуда!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Чинило се као да нам неко велико огледало блешти у лице. Пушећи цигарете у WЦ-y сваког боговетног одмора, ми смо се хвалили један другом колико је ко успео мачака да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова... Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти. Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе.
На задњој изложби била је његова Леда са лабудом. Она нема сјај његове водене, танке технике из задњег доба, али блешти од разума. Једна непомична скала од најхладнијих сивих до најтоплијих жутих тонова.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече. Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан.
И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóв
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лапласова звезда блешти у пуном сјају“. „Но изгубила своју некадашњу чистоту и добила пеге“. „Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за
Одевен је скромно, но врло уредно; рубље блешти својом чистоћом, па се и у томе испољава прави Енглез. И у његовом лабораториуму влада примеран ред и чистоћа, иако
Ћипико, Иво - Приповетке
Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак. Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда сам зашао иза једне стене и легао. Кроз сан сам осећао како ми сунце блешти у очи. Тргао сам се. Около не беше никога сем мртвих Бугара. Иза мене спавао је поднаредник.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Пре свега трулеж. Затим умор и мртвило. Разбојници нападају све ређе и све тромије. Жега је несносна. Блешти кречњак. Људи дремају у хладу наслоњени на зидове. Климају им преморене главе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири. Блешти се велико огледало, сада без црног вела. Прозори широм отворени. Бије јутарња свежина и светлост.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу. Све те трошне куће и тужни, спарушени дудињаци, и цела ова разривена долина, све скупа, подсећа на
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А она у богатом и шареном венчаном оделу. Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.