Африка
час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су далеке обале све плавље и блеђе, голубије, утапајући се у испарења хоризонта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара је, тога дана, обукла рођаку у плаву, свилену, кринолину, на којој је имала кецељу, исто тако плаву, али блеђе боје. Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци.
Због узбуђења – и зато што је била црномањаста – лице јој се чинило још блеђе. С времена на време – што Павле није приметио – њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на
Њено бледо лице било је истина, сад, још блеђе, а њене жућкасте очи још више дивље. Њена огромна црна коса била јој се разлила низ врат, као неки реп у кобила.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јужно од Прилепа су српске историјске успомене све блеђе. Ипак у битољској котлини још знају српске кралске песме и очували су успомену о Косовском боју где је пала крвнина до
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Гледао је вајаоче пуну чари, пуну мила, све му рука лакше куца, све му лице блеђе бива. Усами се, не зна шта ће, косу мрси, рухо кида, замршаје срца свога у лавиринт сулуд зида.
Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од Индуса па до Нила. Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су ређе Валадиле од Мисира. „Што ми вене дете моје?
Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо! Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оне су зелене, зарасле маховином; прозори су им без стакла, и љубичасти од влаге. Оне су једине блеђе и светлије шаре у мраку. Иза њих, као огроман гроб, диже се земља, и нигде стабла, нигде ни жбуна.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не може се рећи да је видније, али нека млечна, јаснија боја узима све већи мах. И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одонда непрестано мрштим веђе, Јер оловке пишу бледо, све блеђе. ДВА САПУНА У Прњавору Прошлог јуна Купала се Два сапуна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сунце се нагнуло; сене се маслинових дрвета продужише, зраке су сунчеве светлије и блеђе, док голети одсевају у жару. Влажан лахор са свих страна проноси оштри мирис кадуље, вреса и зиморада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког луде Покушаше трести у зоре све блеђе. Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце
Петровић, Растко - АФРИКА
час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су далеке обале све плавље и блеђе, голубије, утапајући се у испарења хоризонта.
Ћипико, Иво - Пауци
наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе. Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне.
Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.
и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.