Употреба речи блејање у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Из ње је допирао мукли рик волова и крава, топот коња и камила, глас јараца и овнова, блејање оваца и јагањаца. Иза плотова те куће, где су кроз дубоко блато товарили лађе, од јутра до мрака, склонио је Аранђел

да види каква се ноћ спушта, виде ветар по увелим травама, и хладноћу у очима паса, који се беху искупили око њега. Блејање стада и довикивање пастира стишало се.

Матавуљ, Симо - УСКОК

У тој здравини животне силе дођу до напона и траже одушке. Међу стоком, помамном од ситости и чилости, уз рзање, блејање, рикање, настаје трка, борба и глупи мегдани овнова.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Те вечери, јула 1914, умукло је већ било и блејање оваца. Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљених ушију...

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Јутро беше лепо, сјајно, тихо. Из села се чуло кукурекање петлова и блејање јагањаца. По зеленим рудинама растурили се бели чопори гусака.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши. Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење селака.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ па колико му срце бјеше весело, извади иза паса леденицу, па из ње: ду! До мало, диже се граја по планини. Стаде блејање, муцање и хрзање погладњеле стоке. Планинке вичући разговараху се. Пастири се дозиваху.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Као неки поманитали ескадрон демона, за мном је јурило стадо, и то негово демонско блејање подсећало ме на најодвратнији кикот... ... Застали смо на самом врху Лаудановога шанца.

Ћипико, Иво - Приповетке

— упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?! Чу се издалека дозивање и блејање оваца. А на путањи што силази к води показа се пар волова. Гони их неки млад, стасит човек, са шубаром на глави.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Некада су тамо биле бачије. Небеску тишину нарушавало је само блејање оваца и јагањаца, и чула се јека звонаца. Сада влада тамо грозна пустош. Земља је разривена.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци. Дрвена веће зашкрипаше кола кроз шуму и гору; Рикање, блејање с мекањем смешане даваху гласе.

Ћипико, Иво - Пауци

Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади... У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

После, неко време, мирни и спокојни, ослушкујемо бекријско блејање и нескладну свирку. Победу над разбојницима прослављамо и нас двоје иако јој баш ничим нисмо допринели.

момци на сувој трави, влажним очима колају по звезданом небу, ослушкују шум у својим дамарима, зрикавце и сенице, блејање оваца и комешање крава недалеко одатле у Тору.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

али му из грла излете некакав отегнут звук који никако није хтео да се претвори у речи, већ је све више личио на блејање. »Шта ћу сад? Јадан ли сам« — помисли и опусти главу. »Пакосник ме претворио у овцу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности