Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце. Уморни пешаци полегали покрај плотова, повлаче последњи дим из кратке цигарете на којој се изређало више њих, и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
с позивом и без позивнице, Ух, што не волим те прославе и те благдане, Кад овце, неистеране на напас, по подне блеје, Мрзим народна весеља и државне сахране, Дочеке по повратку из Замбије и из Кореје, А посебно лезилебе и лижисахане
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А увече навале на појила, на студене изворе, а отуда се јави ка гладама. Тад је најљепше. Овце блеје јављајући се јагањцима који су за њима тјерани, а ови опет бекећу, чисто као да плачу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Устрељниче! прострељниче! Не севај, не стрељај, не боли; већ иди у гору талелејску, где петао не пева, где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не игра.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару...
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада. Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају. Јагањци блеје, по зеленој трави скачу играјући се, — сад сви земљани радилци радују се, к сваком пољском послу се потежући