Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
После извесног времена, кад нам се очи привикоше на таму, угледасмо дугачку, блиставу иглу како пролази кроз лице једног дервиша са ретком брадом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она седа на кревет и посматра га. Осећа да га се Симка не боји. У тами собе месец провртео блиставу рупу, она је у њој, а испод мараме, као иње, светлуца јој коса.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар ти немаш уста? — разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу. — Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седефна ружа се скупи и заплака у себи. Затим осети како туга, као плима, плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера.