Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад се лепо разданило, — продужаваше Миладин, — ми се дигнемо у манастир. По трави се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини своју густу сенку.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
коме су били грбови кнежева и победиоца код Епидаура, и у коме је лежала Луца, покривена својом плавом косом, која је блистала као празнични краљевски огртач.
Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању. Мирисале су јагоде. Народ је изабрао за судије једног старца са седим власима који
Црњански, Милош - Сеобе 2
На трави, напољу, у сенкама блистала је још роса. Исакович онда отрча за кућу, а кад се вратио, намириса брке, и обу се код огледала.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
И над отвореном књигом живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма, зелен је точак стајао мирно, блистала само капљица срма. Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом тугом: „Уморила се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао. Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања... Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже. Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли;
Никад му краја! Једва се једном јавио месец. Дечак се у трен ока попе до врха, али само је папрат блистала на месечини. »Сигурно ме је преварио, па још и тањир узео!
Ћипико, Иво - Приповетке
Остали његови утисци били су из првог детињства: морске олује са крвавим западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у чије се скуте крио док је ветар завијао и тресао старим капцима и стари дед који се бичевао у ноћи,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свака љускица тога песка блистала је засебно. Свуда око спруда било је ило, мутна, прљава водурина, само су љускице песка блистале, сићушне и танушне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И нехотице сам је сравњивао с мојим покојним оцем. Тешко болесна, пред прагом смрти и вечног растанка од Павла, блистала је у срећи.
црне масти, густе лако коврчаве и уз лобању приљубљене косе тамне као гавраново крило, тако да су се седа места просто блистала на глави. Ни висок, ни мали, крепак, здрав, ведар, у покретима и тоалети чист, укусан, умерен, отмен.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цвет се пркосно усправи и рече Капљици нека иде. На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди!
Ој, како су им се смејале очи, блистала лица! Затим, једно по једно поче да се извлачи из чахуре, отреса црвеним крилцима и лети ка земљи.
— Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град! С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости.