Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти будиш веселост, што је некад била, кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају. У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех. У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех.