Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није она крива... ја сам. У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако се задуго врзао као у њеком заносу, као мјесечар, докле јој се најпослије не примаче. Она се одвоји и приђе му блиједа, оборенијех очију. Он јој шапну: — Милице, душо моја! Милице, срећо моја!...
то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као дјевојке; од неспавања и сусталости оба бјеху блиједа, ломна. — Да не бјесте заспали — запита вођ.
Јанкова глава блиједа, под замршеном косом, према слабој свјетлости од огњишта, вираше испод покривача. Дјевојка донесе столовачу, сједе на
Сви се Јанку обрадоваше, али се у себи чуђаху видећи га блиједа, утонулих и зажаренијех очију. Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене.
Милићевић, Вук - Беспуће
Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И он уђе погружен. У истом оном углу гдје се он првом смјестио био, стајаше она цура, блиједа у мркој аљини одјевена. Она господа и госпође руковаше се с њим исто преко воље, дјевојка га само погледну, али
Час би плануо те расвијетлио чудан призор. Глава рањеникова вираше испод покривача, те онако блиједа и испијена, а према тренутној, блиједој свјетлости, чињаше се као да је одсјечена.
Сердар је викну. Она изађе. Збиља бијаше блиједа. Адолф јој стиште руку, по њемачкоме адету, и погледа је значајно. Она се зацрвени.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... — А шта кајели, шта кајели, губо пијана?
опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа. Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк.
Ћипико, Иво - Приповетке
Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу. А он ју је, у часовима сјећања на своје крше, замишљао згодну и снажну.
— Мало сам спавала, — тужи му се. — Живот ми је сломљен, као да сам најтежи посао радила... — Види се, блиједа си... опази он. — Али свеједно, убрзо ћеш се помоћи, преврне на шалу, па настави: — 'Ајдемо доље да штогод попијемо!
Ћипико, Иво - Пауци
снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре. —Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!...
А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне настрану. —Је ли све? — понови газда.
ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ. Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна. И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Послије кратког времена, она се појави међу дјецом, тиха као мјесечар, блиједа и бијелих усана. — Дјецо, почео је рат! Јутрос је Београд бомбардован.
Тиха и блиједа, Луња је ћутке гледала за колоном. С њом су, можда заувијек, одлазили они које је највише вољела у животу.