Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица устаде и ужасну се видјевши да му је чело намрштено, очи отворене, а усне блиједе. Она се сјети да је оцу тако долазило послије погибије Милунове. Он сједе и стаде викати: — Ха, удри, за крст часни!
Домаћица стаде умиривати мужа, а њих двије с лучем отидоше к рањенику. Два румена колутића покриваху блиједе јагодице Јанкове, очи му гораху, усне дрхтаху. Јоке му стави длан на чело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита.
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Небескијем сводом шеташе пун мјесец, расипљући кроза тишину своје блиједе зраке. Као дјечица кад умакну домаћем запту и оку старијих, па се на осами гдје разасну и маха дају своме нагону за
Ивана стала чело ногу му, а Милица и Стана са страна; све три блиједе и забринуте не скидаху погледа с рањеника док се видар не би исправио, а онда њихови се погледи стеци на лице
Јанко се мало-помало прибра и уприје зенице пут ње. Два румена облачића, у тај мах, покрише му блиједе јагодице, а благи осмјех заигра му на обамрлим уснама. Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
туча необдјеланога; по њега је океан велики смолне смрадне воде заузео, која кипи с ужасном љутошћу, пружајући блиједе пламове, смртне страве и вида пунане, с пламовима кола дима смрадна, те мијеша мраке са бљедношћу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Младе клице мучно прорастају покров сагњилих откоса што на њима тиште, пробијају се на свјетлост, још блиједе, трептаве у сунцу.
Ћипико, Иво - Пауци
Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. Марија заувијек одлази!...
А натакао црне наочаре, па упр'о очима у свједоке који поступце блиједе. А било је за прснути од смијеха... — Па?— упита доктор.
Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. — Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом.