Матавуљ, Симо - УСКОК
Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им усијане. Предњак, средовјечан, жилав човјек, већ мину испред џевердара вођева, а овај не огласи напад.
Милићевић, Вук - Беспуће
Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији. То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио, да кадгођ би се он што пред ким фалио о чему,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад сам ступио напоље, њена важност стала је нагло да блиједи: у све ширим спиралним круговима, као да одвија завој око моје главе, бумбар „ништовне жаобе” одлијетао је даље.
Сваки аутентични лирски трептај ту постаје нечујан, сваки истински лирски гласић блиједи, постаје безбојан. Па зато, да би се он ипак на неки начин чуо и осјетио, тако деколорираном лирском гласу придаје се,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако га отпусти као правога врача. ЗЕТ У ПУНИЦАМА Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мјесечева свјетлост блиједи и звијезде трну: неопазице иза свијетле ноћи јавља се дан. Али га чељад у себи лијепо осјети, а кад лађа уђе у тјеснац
Ћипико, Иво - Пауци
И неко вријеме гледају се... У снијегу под натуштеним оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у
мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају. Валићи запљускују обалу, море жамори...
Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон. Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.
Дрхтавом руком, марамом обриса их. Хоће силом да се освијести, но залуду. Магли му се... У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима. Гледа њих и њу. Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки.
Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире. Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, Уто прође Јуре и униђе у дућан.
Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће. Блиједи траг допираше до на пут.
— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. — Дакле сте се намирили? — јави се судан. — Па добро! — и насмије се.
Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. Сви се дигоше. Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и
Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. Сви се дигоше. Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из ходника, још ближе њима, дође одговор. — Ја сам, зар не видите. Дјечаци се згледаше блиједи нешто од страха, а нешто од одблијеска са зидова. Круг свјетлости њихове лампе опрезно поће у дубину ходника.