Милићевић, Вук - Беспуће
Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први пут,
Ћипико, Иво - Приповетке
На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да негдје изван града одахне.
но она не може да издржи његова погледа: особито јој смета оно разроко десно око у коме се нешто све то јаче блијешти, у чему она види његову мушку пожуду. Код бијеле црквице светог Николе, на врху, окренути прам мору, чаом одахнуше.
жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола, и између њих вире суре стијене све до влажнога жала што се блијешти на плитку.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво застаде и склони се испод крошњате маслине. Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.