Дучић, Јован - ПЕСМЕ
душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје”. Дошао је ред на чика-Гавру. Он отпева „Вино пије Дојчин Петар”. Сад сви моле Љубу да и он пева.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рђаво, нема гласа о путницима. Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути. Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Та јесен, ведри дани кад застуде, Тужну ми једну свечаност приреди, Са помпом мојих спомена што блуде Видиком старим и кроз сумрак бледи. Историја славе, полета и пâда!
У својој плавој дворници звездáној Задовољства мисли што нам душе плени Источну раскош, у тој ноћи саној, По којој блуде наших жеља сêни. Све је још мирно, тихо и свечàно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот остали су
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сиње море дише плимом И осеком туди — Исто тако, исто тако Кô и њене груди. Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Знаш, зготовљену прабапским начином Од верних љуба, — невине деснице Хајдуком дали, који зверски Лесу по густому блуде бедни; Умисле хишчне всељују в хладну груд; По земљи најпре матерњој простиру И смртни страх и трепет; потом Преходе
ли ступе к теби, у висоту Узлећеш од њих навише; но опет Блеском се твојим рад осменеш Натраг, да за тобом жељно блуде.
Ћипико, Иво - Пауци
Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. Није друге, мора и насилу да изиђе. Он пође к мору.
Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини... И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Жучљиво, свађалачки. „Овде се говори о душама рањеника које блуде по пољима. Помиње се како ти младићи нису стигли да остаре. О душама се брине Творац.
Уморан и растројен идем од једног до другог зупца на бедему, нагињем се између њих и гледам доле у урвине којима блуде сенке облака и мрље месечине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна божијег труда, светило ведрога дана, У
У струји вечитог мира Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом, Кô Еолова лира. Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!
И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним? Ћутећи пролазе они, и вечно по мраку блуде И од времена давних Бескрајни океан шуми суморну и хладну песму, Химну векова тавних. 1891.
Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје Као скелети страшни. Крај платна сурваних давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно. По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар суморно риче и шакал из даљине.