Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶⁵ у бољевачком срезу понека млада понесе на венчање онолико зрна боба колико година жели да не затрудни. Када прође тај број година, она посеје тај бој, а кад он роди, поједе његов плод,
Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који су симболи јаловости, неспособности зачињања, магијски
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутру оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува. Одједном — гледај! Триста му мука!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сви су на послу — жетвено доба— А она, мала — грозд у руци— Седи и гроздић боба. Кад изненада, вијор... Када му коло до ње стиже Заигра се, заврти, Дохвати дете и диже Па га у свом вртлогу Понесе
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Отац је послуша | и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?
Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку. Јето и фра-Думе...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она је писала о малој кћери њиховој која је о себи говорила: „Ја нисам више мала Боба. Ја сам велика Слободанка Николе Глишића. Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици.
Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици. — О, — рекох бришући очи — Боба је већ велика! — Јест, маторка... И ради ње, ето само ради ње све ћу поднети.
То ново, то мило сунце, тај циљ, То је Боба. Опија ме помисао да ће ме док сам жив грејати, заноси ме већ Мирис цвета који ћу неговати, дрхти ми душа од жеље да
Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Боб (віціа фаба). У чланку Бадњи дан и Божић (СКГ, 11, 1924, 40) Чајкановић истиче »важну улогу« боба и пасуља у мртвачком култу код свих Индоевропљана и наглашава: »Наш народ употребљава пасуљ и боб при гатању, а сви
Ћипико, Иво - Пауци
— одговори мирно старац. — Да радимо! А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата! Оцта, брате, и боба, па дери! —Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира.
—Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит'... А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо! Све је за вас!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекао ми је да је задовољан смештајем. После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус.
По кесицу семена пшенице, јечма, овса, ражи, паприке, грашка и боба. Док су око њих обигравали помахнитали и омамљени калуђери, ја сам се искрао кроз капију, прешао ливаду и окачио