Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.
— Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. — Какву молитву!? — запита фра-Тетка. — Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је!
Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.
Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби. Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да
Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина. Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе
А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да в
— вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте! — Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!?
А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. У њеке рече му Бобан: — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби! Ајде!
ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка. — Страшљив је ка козâ! — вели Бобан смијући се. — Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! — рече Бујас.
— Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? — Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.
— Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше напосе иза пријеклада. Бобан наздрави гвардијану. Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.
Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат. Слуге су пак радиле што их бјеше воља. Тртак и Бобан, кад би уграбили, поваздан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају