Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та сви су осуђеници на крвавоме суду признали да не могу сносити маџарскога насиља, сви они исповедаху јединога бога... бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт.
сви су осуђеници на крвавоме суду признали да не могу сносити маџарскога насиља, сви они исповедаху јединога бога... бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт.
— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима
Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!...
здравица: и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега што би човек могао себи пожелети...
Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може. . . . . . . . . . . . . . . .
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мусулмански закон њих учи да се моле богу да бог не соједини крштене царе и краље. Молим их нек ми кажу каквога бога они себи представљају од кога просе вражду, несоједињеније и неслогу међу људе?
Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога всеопште согласије и соједињеније у познању јединога преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи.
Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога всеопште согласије и соједињеније у познању јединога преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи. Ево какав је христјански бог кога Христос проповеда.
за неправде и зла учињена, нити ће га ко жалити нит о њему собољезновати, но свак ће рећи: ето човек који није положио бога помоштника себи, но упова на себе и на неправду своју.
Човек није као курјак за самоћу од бога створен. Једна рука без друге зло стоји, а без прстију обадве јошт горе. Благополучије општества состоји се у
Људи, бојећи се да он не збаци њиховог бога, шчепају патарице и почну ти га уздуж и попреко, док позна које, кога ли носи.
и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге. Све што није паметно, оно је лудо; све што није од бога, оно је од врага.
моли се само за апостоле, но за све, говорећи небесноме о ц у : „За све те молим, учини да сви познаду тебе, истинаго бога и кога си ти послао, И с у с а Х р и с т а”. А на кога је мрзио?
Не више!” — рекне ова задушивајући се. Каже право да је мазга и којег је пода. Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља.
А да што ми радимо? Ми, који нисмо кадри ни људе често преварити, хоћемо свезнајућега бога да преваримо, чекајући да се у болести и на смерти покајемо и што добро учинимо, расписивајући и раздавајући оно што
са страшним заклетвама пред богом и пред светом одрицали и сиромаштво као највећу добродјетељ проповедали, чрез то, ни бога не бојећи се, ни људи не срамећи се, ништа друго нису тражили него како ће се лакше о најмањем, или ни о најмањем,
Лежи они сиромах у љутој огњуштини, и једва изговори: „Воде, за| живога бога, изгорех и погибох!” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе, притрчи с водом и с
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу молимо А шта ти радиш Тодоре Тешем даске укопнице КЛЕТВЕ 1.
од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом - Хоће ли нам ико помоћи данас ако Бога зна - Море устајмо зграбимо ово вила ово пушака и ово дреновака и не огледајмо се лево-десно не изгледајмо војске
Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку. Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни подгрева вечера жене нам крпе рупе у оделу.
Све што видиш на мојој сиси расте! Каину рађам Авеља, Авељу Каина, рађам и бога у облаку, и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој
руке, везане наопако, дреше да би везале брата јединога; да се од ђавола ослобађа тако што се црњи ђаво прогласи за бога. ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори!
И како смо се тако брзо, тако лако, овој новој вери приклонили? Зар ми у Бога верујемо мање него куварица у пијачну вагу? Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва?
Нема Христа, али има вере, ал не вере у свеце и Бога, него вере у пумпе и тестере, које покреће струја или нога! з.
Своју ћеш децу у тај рај одвести, шетаћеш их од бога до бога, али у том рају нећеш срести ни Блејковог Тигра, ни Диреровог Носорога!
Своју ћеш децу у тај рај одвести, шетаћеш их од бога до бога, али у том рају нећеш срести ни Блејковог Тигра, ни Диреровог Носорога!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
моји’ дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество. Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793.
’ — ,Шта, Арсо, да од Бога нађеш!’ повичем ја зачуђен. ,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а
— „Знам ја,” рекне Хаџи-Мустафа, „ко је тај ферман извадио, но ако ви хоћете, ја ћу то лако покварити.” — „Хоћемо за Бога и помагај” одговори му мој отац, и замоли га у име свију кнезова да ради о томе.
Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка. То је исто и отац мој видно
” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и
кад веће везир разреше порезу, пак им се учини млого, и кад сви чују, и онда иду пред сараје и вичу, и помажу, до Бога се чује, а паша им понешто одобри и умањи.
да се смилујеш на оне куће и на ону фукару и српску и турску преко Дрине, и не преводи ову војску; сагрешићемо код Бога, а и код цара се окривити”. — „Хајдете, хајдете, нема од тога ништа!
Како мој отац чује да сам ја дошао рекне: „Шта ће он овде? Ако Бога знаш, Глишо, трчи и проведи га — и каже му којим сокаком — да га не опазе Турци.
Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу! Поче кнез Пеја говорити: „Та, прото, за Бога, како ћемо се ми са толиком силом тући!?
Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу! Поче кнез Пеја говорити: „Та, прото, за Бога, како ћемо се ми са толиком силом тући!?
свештеника из бранковичке цркве, јербо тамо и̓ је доста било, да начине капелу макар ода шта, да онде службу служе и Бога за војинство моле. 6. маја 1804. године пођемо: ја, стриц Јаков, Живко Дабић, кнез Пеја и више отмени̓ војника.
” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?” — упита ме даље. — „Дадоше колико и ти” — одговорим ја. — Он на то рече: „Стави мало!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу. И не упита се с њим, него одмах поче: — Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?
Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! — Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо...
Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти! Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми... Немам све код себе, богами!
— упита господин. Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: — Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. — Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти...
« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране. Не мо̓ш из земље ископати. Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.
— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се... Лако ћемо се. погодити. Нека стоји, бога ви, други пут! — Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену.
Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.
Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: —
— куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас. Свак ће те драге воље узети у кућу — Бога ми јес' — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. — Тако се и ја надам — одговори Среја.
— А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама. На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо!
— Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опет толико затежеш? — Ама људи, за име бога, мало је! — А знаш шта, Миле? — рећи ће Видак — дај му четрнаест дуката, па нек је сретно!
Дође когод из вароши или из другог села, или ма ко са стране, па упита: »А бога вам, попо, каки вам је овај учитељ?« Он се тек само унесе пред човека, па разграна: »Нисмо одавно, што се тиче на
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија! Маринков му глас зазвони пријатно.
Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... — Стид ме, јаране!... Стид, бога ми. Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!...
Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... Он се осети сам, остављен и од бога и од луди.
Он се осети сам, остављен и од бога и од луди. Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!
Он се осети сам, остављен и од бога и од луди. Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави! Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...
Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” — Иване! — рече поп. — Не греши душе!... — Ама, попо, бога ми!... — Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке...
Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу!
Ђаво је ту своје нокте умешао!... То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... — Ама ко је, тако ти бога? — Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...
Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини. Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. — Бог ти помогао! — рече један пискав глас. Кога тражиш? — Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам.
— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? — Нешто има!... Дева не долази џаба — рече Јовица. Дева назва бога и поздрави се. — Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом. Харамбаша се диже и приђе му... Почеше шаптати.
Све се одби од прага њихова, чак и сами пси. Нико им више не хте бога назвати. Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!...
Стој!... Ја ћу ићи!... И огрте гуњ, па се диже попиној кући... Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И по мирном путу од мене до Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад нечувеног бола.
у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.
Да мог бога мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу
Рећи своме срцу да је свет бескрајни, Једно добро за се, ван људи и Бога. Добро, не знајући да има доброта! Храбро, не познавши ловор ни измирне!
Ти си искра мога мача победнога; Сто музичких врела што брује и плаве; Поглед који хоће да сагледа Бога; Пехар из ког пијем страшно пиће Славе.
ИИИ Ти си одрицање Бога који има Свој извор у правди; и божанства чија Суштина је милост; својим законима Поричеш да има циљ и хармонија.
Јер правда и милост, сав су појам Бога: Где је циљ ван добра? Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира?
Жена је стајала у гомили и смејала се народу, и ругала се таквим његовим судијама. Жена није веровала у Бога, и није разумевала речи мудраца. А није веровала ни у љубав, и није разумевала сузе дечака.
су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док је светац говорио учећи људе милости и страху од Бога, а не добивши ни сâм ни од кога ни парче хлеба.
Душа светитеља озари се њеним сјајем, и он блажено пружи руку којом је цео дан указивао на Бога. Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ.
Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку. и зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио. НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и провалије у планини.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога! Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.
— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.
Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. У болницу, ту где сам га ја опазио. — Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници? Баш њега! — Њега!
и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. Кажу... дабогме...
— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило! А и воде су у бога дивота! Шума је, трава је, луфтови су! Ја и помоћник се прибрасмо.
Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо. — Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем?
Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе.
Бог је велика заклетва!... Али ви, данашњи младићи!... Онда се пљесну руком по челу: — Ох, шта ја, грешна у бога, радим!... Мећем девојци грану на пут!... Иди!... Иди!... Иди!...
Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта. — А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне.
Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка. Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком.
— Одведоше — каже он. Опет ћуте, само мати час пô усекњује се, а ја чисто осећам како плаче. — Митре, тако ти бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом. Ко се њега држи, губи и овај и онај свет.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Већ чисто човек да не верује! За једнога од ове двојице, и то баш, бога ми, биће за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни, и то за оно кратко време
« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно рече?
— Даће бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија. — Е, лако је теби, ти не зависиш од њега. Него, реци-дер, бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?! Ти си сад паметнији од мене! — Не знам ништа!
— вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту.
Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне. Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!
Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне. Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!
— Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали. — Бештија једна — мисли у себи госпоја Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!
И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендеише што. Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина. — Бога ми, већ дванаест. Е, време је да се иде! — вели поп Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо. — Ју, зар већ!
млад један богослов, наместо старог учитеља, господина Трифуна, који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а бога ми ју је и заслужио. Сад је у пензији. Заплакао се кад су му саопштили, иако је ишчекивао.
су га звали шлајбер, каз’ти писар, једна древна пијаница, али је зачудо лепо умео да састави све то и да напише, а, бога ми, и наплаћивао се. За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.
Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер
Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац. Жењен — но ја, још и којекако; али самац — бога ми, врло тешко! — О, молим, молим!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада. — Па како га ти познајеш и видиш ноћу?... — Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто? — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго?
— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави. — Они могу то чинити, ал' ја не; него молим да знам
Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље. Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави.
— И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара. Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога! Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити . — Тако је.
Марта је то као из моде пустила. Сока је зовну настрану. — Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати! — Е, драге воље, отсећи ћу.
— Мицо, ти си смешна! Па, што к теби долази? Овде је готово окукао. — Иди, бога ти, Алка! Тај је тебе обожавао, не мене; а што овамо долази, то је други рачун.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па лепо, а ко каже да је киднуо? — Овај овде господин видео га лично. — Где та видео и ко је тај, Бога му није то мала ствар. — Ко сам да сам.
Познајем га лично и познајем његова кола, свако је прошао поред мене. Баш главом барон Гизел, господо Бога ми, части ми! смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом.
— Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно. — Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста?
— О Бога му.... — Савски мост тек што није одлетио у ваздух. — И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе.
и кршевима, стежем срце да не препукне од експлозије, а осећам да ником ни зашта нисам крив и не кривим никога. Бога ми милога баш никога не кривим; а моја кућа увак ледина и шатор, час Пасуљиште, час Голо Брдо, час Парцански Висови,
или „добијем ја наређење да извидим терен Х испред пешадије, то је са свим северно, ево овде, ево баш овде, видите ли? Бога им пешачког, мислим ја, па зашто ће онда пешадија и коњица?
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана!
— Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси! Чудно би тада изгледала ова, у страстима до преступа одважна жена.
брани се Христић. Ја све имам оно убеђење, као прости војници, да бих погинуо ако би урадио оно што не треба. — Бога ми, пази шта радиш ја све овде осетим, — прети она. Ја не знам, али кад год ти урадиш нешто рђаво, ја овде осетим.
мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.“ А у купеу ужасна запара.
Нит' живи јадно, нит' мре. Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара.
— Исто — прекида је огреѕѕе — и она рђа мене никад не пита. — ...Тако један дан, тако други, тако трећи. Пођем ја, Бога ми, једанпут за њом. И шта видим: један правник, балавац, нема човек шта да види... шетају се.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Душо Јуцо, што ћиш ти сос мене? ЈУЦА: Оћу да ми шешир купите. ЈАЊА: Ама, за име бога, нема, море, крајцари! Како да ти купим, де? ЈУЦА: Кад немате, ја ћу да се раставим од вас.
Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није право да му и он ствара бриге, понова. Нека чека док стигне у Осек, па нек се тужи – до Бога. Павлу је затим враћена његова кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге
Махалчани су на то псовали бога и лелекали. А он им се подсмевао и понављао, као у шали, њихово: „О Боже, Боже!“ Хусари, са пиштољима, пратили су га
А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо! Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила! Нека се с њим носи! А ти гледај посла!
Каже, да се тај свет отео, и од власти земаљске, и од Бога. Не би требало дозволити да наставе пут до Кијева. Копша није волео попа Микаила и говорио је да тај поп не зна ни да
до Тријеста, једрењаком рагузинским, али да владика оде из Вијене, а они задржани против правице земаљске, и на правди бога. Од Тријеста поче несрећа да их прати.
Иако – као и већина просвећених људи у то доба, у Европи – није у Бога веровао, него је био атеист, он је шизматичку ствар, од папежника, бранио.
Па, је ли Бог чуо? Млађи фратар се помами на то. Шизматик, рито сервиано, хули Бога! Ум људски је за морем, на путу, а смрт нам је за вратом. А на самртном часу сви се Богу молимо!
Решили да чак и по црквама нашим, у нашој Сервији, гречески попови гречески завијају и славе Бога, а ми, сербски, само да аминујемо. Тек да нешто и ми, Богу, ланемо. Е мој Ђурђе, па докле ћемо тако?
требали да покушају, помоћу једне десеторице официра, препад, ноћни, на тврђаву – да ослободе оне, који су на правди бога у затвору. Волков се био нашао у чуду.
Освануо је у леђа Турака. Победа принца Евгенија била је потпуна. Цео свет слави сада великога ђенерала, принца, бога рата, идола Европе, а нико не помиње, нити зна, Онога, који му је омогућио победу и који је, у тој страшној ноћи, кроз
А његова супруга, при самом помену да је њена ћер намењена, од Бога, капетану, вришти до неба. Поред света човека, који је прешао шездесету, и света како га човек замишља, кад још није
У нашем национу, каже, има мало курвара, међу остарелим људима. Наше старице сматрају да је старост од Бога, и да не треба жалити одлазак са овог света. Код Бечлика је ствар обрнута.
Теодосије - ЖИТИЈА
ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге богатог Владике и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега
Него молитвама његовим призивајући у помоћ Бога, присиљени смо да почнемо повест, а почињемо тражећи одакле треба, а треба тражити изданак од корена, па ћемо наћи и
тако најппе y рођењу буде чудесно дете, јер то није ни било само дело људске природе, него и заповест свесилнога Бога, који побеђује закон природе како xоће. И плод молитве по природи се родивши, од Бога дан, Богу це и намени, што и би.
И плод молитве по природи се родивши, од Бога дан, Богу це и намени, што и би. Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди мушко чедо по прошењу
Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова. После мало времена породише га водом и Духом, просветливши га божастевним крштењем,
И сматраху као да није од њих рођен, већ да је заиста од Бога дан. Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене.
божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога. Јер беше слушао о Светој Гори Атонској и о испосницима у њој, и о осталим местима пустињачким.
Јер ни тај монах не беше прост, него искусан у оном што је говорио; рекао бих, од Бога послан бејаше. А младићу, док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза
А младићу, док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.
А старцу: — Да си благословен од Бога, оче, што си укрепио душу моју! Испунивши се великом радошћу због овога, и нимало не одлажући, yђе к родитељима,
када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са иноком има јући, бегом бежећи побеже.
Набрзо самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета: — Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Хеће пропасти син мој.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
„Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма. Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би
Свети Сава, који им је близак и који је њихов представник код Бога и Христа. Скоро сви Немањићи су свеци, затим цар Лазар, царица Милица и многобројни српски архиепископи.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
А ја сам, ваљда разумете, једно веома храбро дете. Па сам решио заправо стога да јој покажем њенога бога! Али упркос мојој галами Баба Рога се крије у тами. Нудим јој лимун, носим јој крушку.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Та оставите, молим вас! (Оде у собу и враћа се носећи један бољи капут.) Тако, скините то! АЉОША: Не так, бога ради! ПАВЛЕ: Та скините то, кад вам кажем! АЉОША (скине). ПАВЛЕ (помаже му те облачи нов): Тако! Тако!
АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога?
СПАСОЈЕ (посрне и дрекне): Ко то, ако бога знате? АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио.
СПАСОЈЕ: Па добро, кога смо ми сахранили? НОВАКОВИЋ: Одговара он и на то питање. СПАСОЈЕ: Шта каже, бога вам? НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при
Дођи да разгледаш. СПАСОЈЕ: А што ће ти, бога ти, толике мустре? АГНИЈА: Тако, бирала сам, волела сам да правим збирку. Па зашто не?
ВУКИЦА: Сад не можете рећи да вам нисам све показала? АГНИЈА: Ах, да, све, све, све! Бога ми, дете, ти ћеш бити ретка младица, тако лепо опремљена. И то све сама; ниси хтела ни мене да зовеш да ти помогнем.
СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће? АГНИЈА: Ију! СПАСОЈЕ: Ако ти не знаш, ја знам и ја никад нисам дошао да ти кажем то што се
То значи да се сви ми сручимо на осуђеничку клупу, то значи да сви ми, ни криви ни дужни, на правди бога страдамо. РИНА: Знате како је, господин-Благојевићу, кад лађа тоне, свако себе најпре спасава.
Изволите. (Рини, пратећи је.) Бога вам, госпођа Рина, утичите и ви на Вукицу да се умири, врло је нервозна што је одложено венчање. РИНА: Ох, да, да!
ПАВЛЕ (прекида га): Пардон, ја не мислим да вам узимам углед, већ само имање; углед вам остављам. СПАСОЈЕ: Бога вам, јесу ли сви покојници тако наивни, или сте ви то изузетно! А шта је углед него имање?
А ви, овај, шта сам оно хтео да кажем, па је л' то онако сасвим озбиљно, тужбе? МИЛЕ: Бога ми, мој шеф, кад је разгледао материјал, узвикнуо је: „Поклаћу их као пилиће!” СПАСОЈЕ: Кога ће поклати кô пилиће?
АНТА (даје му ковертић): Ево! СПАСОЈЕ (вади из ковертића неку фотографију): Јесте, сасвим добро! Где нађе, бога ти! АНТА: Не питај, муке сам видео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Постојавши неколико минута, изађох напоље, опет звиждучући да бих привукао пажњу на себе. И јесам скренуо, тако ми Бога!
- Зашто си улазио у цркву, питам те? - Претпоставимо да сам се молио Богу! - Ти? До ђавола, од када ти верујеш у Бога? - У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти!
Упитах је шта је са јежом, али се она намршти још јаче. - Ниси га ваљда пустила, ако Бога знаш? - раширио сам руке. - Сама си причала о пацовима. - Набавићемо мачке. Оне су навикле да буду затворене.
- Нећу. Нећу. Нећу! - понављала је. - Шта нећеш, за име Бога? Ти, будало! Зар не видиш да си још само дете? Шта би човек могао да уради с једним дететом?
- узела ме је за руку, као зверчица обазирући се лево и десно. Чинило се као да нешто тражи. И тражила је тако ми Бога. - Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице.
- угурала ме је у капију суседне куће и опет прошапутала да ће за три секунде сви бити на ногама. И били су, тако ми Бога!
Старице су почињале да се крсте, а крстили су се још неки који су званично тврдили да Бога нема. Рашида и ја стајали смо у гомили иза луде Драге, све док Рашида није рекла да је урађено све што се могло
Била је то најтврдоглавија корњача коју бисте успели да сретнете, тако ми Бога! - Шта се тебе тиче! - гунђао сам. - За тебе не постоји опасност да паднеш на годину, ти не идеш у школу, теби није
- Шта си радила с тим устима, ако бога знаш? - скочио сам на ноге као да ми је неко потпалио ватру под табанима, а она је почела да се смеје. - Рибизле!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.
Да узмете Јуцу? — Јест, да узмем Јуцу. — А не видите да је Јуца пола у гробу? — Моје је срце њен гроб. — Бога ми, ја вас не разумем. — Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати.
— Знам. — Она не допушта. — И то знам. — Па шта ћемо радити? — Ко је од моје душе господар осим бога? — Ја сам готова. — И ја сам готов. — Ал’ како ћемо с матером? — Она се неће преломити, ни брат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
афричких народа (Мали) неплодне жене, приликом магијског обреда за плодност, седају на мравињак и моле врховног бога (Аму) да их учини плодним.
Недеља је раније била празник бога Сунца, а касније, са прихватањем хришћанства, постаје Дан Господњи. Недеља васпоставља митско време одмора, неделања.
⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно. При уласку у кућу свака повојничарка назове бога и пожели срећу принови.
⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!“ Тај новац је својина детета. За време даривања, све званице редом дижу дете увис да би добро напредовало и
Приликом стрижбе упали се свећа, кум узме маказе, прекрсти се три пута и каже: „У име Бога и Светог Јована, шишам Милорада (или како му буде име).
(К-Љ, НБ, стр. 23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр.
Ако имају једног коња, муж јаше а жена иде пешке чак и кад носи мало дете. Када неког сретну, само му муж назове Бога а жена ћути.³⁸ При обедовању, док муж седи и једе, жена стоји и служи га.
Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и колибе кудељница сиротих.
сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.
Шта су неправде бога Перуна, шта су његове грмљавине у доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди
А рекне ли себар цару, свецу или патријарху и црне су ти очи у глави, ма и не дирао у бога, да се бије палицом сухога глога док му телом не погамижу модри гуштери и змије, док од њих не поплави.
Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и мада владам по милости бога, нисам бог да праштам.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Од тада верујем у предвиђања плећке. Две отмене птице не издржаше да до краја остану отмене. Упиташе ме шта, за име бога, налазим у једној обичној коски кад толико буљим у њу целе вечери.
— викао је. — Халооо? Ко је то, бога му? Међуградска? Окачила си слушалицу о клин и изишла да платиш тај тренутак слабости. — Шта, већ сте готови?
Па он је, каже, двоструко старији од вас! — За име бога, кажите бар нешто! Девојка жваће гуму. Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском.
— жали се средовечни мушкарац својој девојци. — Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто! Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском.
река, негде у времену, две сићушне тачке које су се, некада давно, заувек опраштале, а које је сада гледао из визуре бога, облака, птице, као нечији потпуно туђи живот.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?!
— Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А чему се народ избезуми, да од бога нађе? Што му би, те полуђе одједном, ципан цио?
Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива. Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса. Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде.
Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати! Бићеш слободан, као што смо ми, а за то се крвимо и отимамо стотинама година! Здрав си ми!
На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте!
Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза. Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго, шта ти мислиш с овијем чојком? — Мислим га одвести господару, на Васиљев дан.
Ево овако, сад ћерај до горе, заковчавај... — И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива.
Ми смо најјаче браство у племену. Не бојимо се никога до бога. Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом од старијех остало.
Кад пјевац заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене стражаре на два побочна
Бјеше их много код мене о божићњим покладама. Сви те поздрављају и руку ти љубе. — Од бога и њима свјема здравље — поврну владика. — А је ли чега нова у тијем крајевима? Како је здравље у народу?
Пред њима стојаше везан висок младић, великих црнијех очију, мрке науснице. — Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући. — Потраја вам вјера ево равно двадесет дана! — Зли удес, господару — одговори Ђико.
Потекох онамо и опазих Илију Драгова под дубом, гдје сједи. Назвах му бога, а он мени овако: „А што прогониш те црклотине у наше, никоговићу од никоговића?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Није честито ни у кућу ступио, а већ разбира колико девојка има. МАТИ: Нисмо ни ми сиромаси у бога. ОТАЦ: Дигла си је с тим проклетим модама па и онај који би хтео, не сме да се усуди; а опет други траже колико не
ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити.
ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми
ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.
ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе.
(Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе. МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!) ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи
) ПРОВОДАЏИЈА: Е, фала богу, срећно свршисмо! МАТИ: Само срећу од Бога! ОТАЦ: То и ја кажем. МЛАДОЖЕЊА (проводаџији тихо): Новце, забога!
Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте. ПРОВОДАЏИЈА: Срећу и здравље од Бога, да Бог да што смо започели да срећно свршимо, да се пофалите и ви с нама, и ми с вама!
Зато да знамо напред, колико девојка има. ОТАЦ: За то ћемо најлакше. Само нек су од Бога срећни! Ево све што видите овде, то је њино и Божије. ПРОВОДАЏИЈА: То је лепо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечји свет је свет без Бога. То је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично
Дечји свет је свет без Бога. То је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично као старци. Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.
Тај ред, обично почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту реченицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«.
рушевине, гробља, »мрачна, минула и древна лета«, спомене »изумрлих дана«, људе и доба којих нема више: мрачну борбу Бога и Сатане, прве дане стварања, херувиме и демоне, укочени и тужни индијски Исток, живописни и хучни арабљански Исток,
Милићевић, Вук - Беспуће
са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.
Придижеш канцеларијски материјал ка’ јазавац кукуруз, па га после продајеш! Зато ћути па иди; па фали бога што се само на том свршило!
А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву. Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично. Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.
« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне. Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав краљ!
него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таквих финеса да још мало па нећемо један другоме смети ни бога назвати! Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?
А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом.
»И бога ми ти кажем, прико, да се не кајем« — рече Јова. »Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце! На, узми га, ево и
— »Па сâм си крив, вели он; теби, што на уму, то и на друму, а свет, бога ми, неће то да трпи!« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.
Лево круг марш! — продера се Јова. — Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то! Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо!
— Е, тако те ’оћу! — вели Јова раздраган, па је загрли. — Ето видиш, прико, тако се ми волемо. А има, бога ми, и зашто да ме воли! Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... — Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те!
— Ето видиш, прико, тако се ми волемо. А има, бога ми, и зашто да ме воли! Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... — Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те! Сви сте ви мушки једнаки...
— и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој... — Није, бога ми, ја сам један миран човек. Шта је било — било! Док сам био »јегер«... али сад, сад све чесно и поштено!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
“ Док је срца веселога, Док је зеке виловита, Док је Бога силенога Што се громом амо ита, Залуду се смете сили, Кад ће Боже да закрили.
(1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све је видим ласно; А да видим де највише Грожђа свакојака, Де
срце баш у живи пламен, Опет оста као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало, Постајало па г' одма нестало, Бог га
Кад туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без
Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега вата. Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме
руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти браца боље скочи, Амо, селе, а за Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако, тако, Сад је коло играт лако, Амо, чедо милооко, Дај да т' љубне браца
Небо — земљо — чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан развесели, Свет сатвори, кâ што Моја вели.
И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!
“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад
Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најлакше је дјечурлији. Њима је најменик увијек занимљив, па још ако зна причати и воли се играти, ето ти љепоте у бога. Па се некако подеси и то да свака кућа прибави своју „фелу“ најменика.
Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога. — О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти
Сматрао је да ће му то бити сасвим довољно да се упристојен појави пред лицем драгога бога, који ваљда није толико закерало да од некакве тамо најменичине тражи не знам ти какву премудрост.
Паде светац међу њих однекле одозго, из раскошне орахове крошње! Како, због чега — питај бога! Ко ће проникнути у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника којима се одвајкада зна годишње доба
Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони.
Ајме мени, ко је сад ово? — трже се нека од жена, испрепадана свакаквим у бога људима, које је минули рат још увијек избацивао, као замуљене наплавке, на обале и најзабаченијих друмова.
— У пјеснике! — гракну Џакан. — То је некад била твоја занимација. Моли ти бога да ја не дунем у четнике, у банду. — Ено га сад!
— Баба, и ти да знаш, нема више бога. Немој нам одсад досађивати разним тамо молитвама и чантрањем, то су назадне и кажњиве ствари.
— Кога то, бако? — Кога! Милог и драгог бога, мој синко. Узгаламили се туда разни бенаши, нема па нема, а видиш ли ти сад ово: мора он, сведржитељ наш, чак и
— Криво, велиш? Не знам, брате. Савило се нешто на срцу, па тишти, а шта је и зашто је, питај бога. — Јесмо ли те нешто увриједили, а?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
То си од оног безбожника научила! ХАСАНАГИНИЦА: Мислиш од Хасанаге? Не знаш ти његовог бога. Његов бог има његову браду, његов трбух, његове жуљеве... Ми смо и у Алаху многобошци.
Колико ага и бегова, толико богова. Па и сваки ти абаџија, и берберин, и коњушар, и аскер, начинио себи бога према себи.
— не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега, испаднем мојој сестри и никоговић! Фино, бога ми! Заиста лепо васпитање! А шта сам за њу учинио! Запустио своје рођене послове...
Нек је само њима потаман. Њима је стало до милости везирове, а на Алахову милост заборавили! Они не пазе да се о бога не огреше, него да се о везира не огреше! Зар они не виде да су везири од данас до сутра?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И сви су говорили да ти мене чекаш. Неки су ме чак и питали. Али као у шали и као сажаљевајући те. — Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? — Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.
— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? — Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу. Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он?
„— — — Зашто ми срце цепаш? Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом...
Срце ми пуца, али још те волим. Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени. Не љутим се ја, већ хвалим Бога што ми те даде. А још више ћу да га хвалим и славим, ако ми се опет вратиш и целиваш ме...
И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла Бога... Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше.
Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.
И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено. Људима око касапнице назове Бога према касапници.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
у Лајпциг за слушати и овде што учени људи говоре; гди намеравам пребивати најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се
Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи?
С божјом. Дакле, шта би ми хотели, да смо аметнији и бољи од Бога? Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо! О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду!
Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога. Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, | за браћу Србље, којега су год они закона и вере.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А небо? Небо је само угнута стопа господа бога, њоме да згњечи самртног роба до последњег дроба. А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се
му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!
пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!
„Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога?
Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!” замуца лепојче убаво, „да л' Владимире ил' игумне Варнаво? за име бога да л' сам чула право?!
свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога Бала, Филишћану знак побожја: — паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у грлу јој заста врисак:
” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба ока.
Самсон је певô. Певô је земљу, певô је небо, народ и бога, славу и срам: јунаштва свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе срезани прам, угасле звезде
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је
Онда га царев син пита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и
Она му рече: — Нема никога. А он вели: — То не може бити. Онда му жена одговори: — Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?
— Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа
Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!
држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живјети, те си се вратио по мене!
зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује.
Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то твоје јунаштво? Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој.
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој
Ја се уздам у бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.
Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му бога, запита га не зна ли он да има гдегод таки и таки град.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) 1. СОФИЈА И ЛЕПОСАВА СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота? Велика девојка, па тако неспремљено по кући! ЛЕПОСАВА: Ја доста растребљујем.
МАКСИМ: Тако је; сад иди, те квари наново аљине. То није могло бити из почетка, него да се опет дангуби. СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако. МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш.
МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.
МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа. МАКСИМ: Нема лука и леба. СОФИЈА: Ћути, ћути, бога ти; тако те по вароши и зову: „леб и лук“. МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар.
ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, плаче вам дете. МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла? Бога ти, секо, како се кува, ето, воће у пари?
СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши! МАКСИМ: Него није! 9. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Помози вам
СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби. И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле!
Лако се може догодити несрећа каква, па да страдам због неваљалице. МАКСИМ: Дед бога ти, куме, за тај лек. КУМ: Шта ти се чини, какав је то лек? МАКСИМ: Да ти право кажем, ја не знам.
МАКСИМ: Тешко мени и мојој уштеди! Чујеш, Соко, немој се шалити с балом. СОФИЈА: Иди, бога ти, зар ћемо ми бити осим свију људи.
НИКОЛА: Иди, иди, ја мислим богзна шта је учинила; а оно којешта. МАКСИМ: Кажи ми, тако ти бога, витла ли твоја којекуд? НИКОЛА: То не; али, ако оћеш да знаш, волио би да је и таква.
Ајде, Маго! „Ево сад ћу“. Ево сад ћу, па у том и сат прође. Та ајде, за Бога! Једва ми у зло доба донесе што. МАКСИМ: Хеј, хеј, само кад не троши.
МАКСИМ (тресе главом): Сви којекако, тек ја најгоре. НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти! Да благодариш јошт богу, што си такву жену добио. КУМ: И ја му кажем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА (показује каиш): Пело, ајде кући! СУЛТАНА (клекне пред Трифића): Ако Бога верујеш, опрости ми, нећу више бити као што сам досад била, ја ћу те увек љубити и почитовати.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја... Докажи своју одсутност на начин Да ум се смрзне, а да срце схвати — Зашто од тебе иштем немогуће?
косе неког чистилишта Вичем у ветар, слажем слог до слога У гласне речи, да поништим ништа — Јер ужас прети из ћутања Бога. (22—23.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), али вас упозоравам да ме подсетите на то шта сам данас рекла и да ми кажете, као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба веровати, јер се сувише виђа
— Молим те ко бога да не почињеш опет с тим несрећним условима! —Молим? —Како си се само ти мучио! Па зар ме ниси најмање двеста пута
— Овде, наиме, има и дама ... . замјауках с анђеоским изразом лица. — Опрости... — рече он — Има Бога! Толико сам пута нападао по новинама министарску децу, делио лекције о моралу и размажености, а сада се све то догађа
— долива маман бензин на ватру. — Мушкарчина? Само нек покуша да малтретира нашу Ану: видеће већ свог бога! Стварно, а где ми је онај пиштољ? — У клавиру — каже маман — где би другде био? — Нешто мислим...
Па они су ту, Чарли! Њих интервјуишу, Чарли, тако ми бога, и они најозбиљније причају о својој каријери започетој у пивници „Гранд“!
— Шта јој је? — пита матори. — Она пости! — проваљује је маман. Следи љупка расправа о томе има ли Бога или га нема, на шта бакута демонстративно напушта кујну.
Улога му се састоји у томе да из све снаге лупа по сиротој писаћој машини, као управо креира, јер, за име бога, маман има мужа — Писца! Систем: док ми блебећемо — лова цури!
988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна: само, за име бога, не зови мој број и то с тако глупим, самозадовољним, неузбудљивим, псеудодуховитим, досадним и, уопште, гласом који
Прекрстите се, уколико верујете у Бога, и почните да отварате врата, кроз која уфуравају све сами блазирани типови, као да их је неко бирао, и одмах почињу
Јао, што волим ту лежерност на туђи рачун! Као, сви смо, за име Бога, светски људи, па тако, свраћамо лежерно око поноћи, а овамо, кад ти њима уфураш у гајбу, без пет претходних најава
Суле такође. И ту почне хичкоковско зезање и шуљање њих двојице кроз Зокијеве собе. Траже један другога, а бога моле да се не нађу, јер што онда да раде?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак. Средица тек ће: Уторче груби, крпаш ми јутро, мутиш ми врутак. Петак се крије.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити. МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице. МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту?
МАРКО: Бога вам, јесте ли ви Србин? АЛЕКСА: Прави, и прозвишчем и племенем. МАРКО: Хм! А ја би реко да нисте баш прави Србин.
МАРКО: Но, бога вам, драги, ко је тај господин? МИТА: А могу ли вам подробно описати? Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не треба, разуме се, у њих веровати. — Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.
Док једаред, црни јаде; Од тиранске пушке паде. А заступник вечног Бога Кад последњи зачу крик, Са светлошћу лица свога Обасја му бледи лик — И онда се с њиме врати, Где га брижна чека мати.
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
Два се бога о тела њихова отимљу и безброј риба. Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда? Узводно, кажем као да смо
Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике. Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан
У честици јесмо садржани, али ми нисмо ти који могу честицу да виде. И када се светлост учини глувом, за име бога, обратимо се мудром стрпљењу.
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Губитак, него! САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем. 'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име
отишла и он је испратио погледом): Одиста, лепушкаста девојчица, то се мора признати СИМКА (Агатону): Што се ти, бога ти, матор, упушташ у разговор с њом? АГАТОН: Хтео сам, знаш, онако да је испитам мало.
АГАТОН: Па јест, ти волиш да густираш. ТРИФУН: Па да густирам, дабоме! ПРОКА: Остави, бога ти, Трифуна, нека густира; него реци ти нама, Агатоне, распитивао си се, велиш? АГАТОН: Јесам!
ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме! Ево ја, на пример, ја не могу да чекам. И да хоћу, не могу. АГАТОН: Е, бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само
Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову.
ТЕТКА: Што не испише бар кафу? ДАНИЦА: Нудила сам их. ТЕТКА: Је л' наилазио, бога ти, адвокат? ДАНИЦА: Јесте! ТЕТКА: Па јеси ли му показала рачун?
ТЕТКА: Је л' наилазио, бога ти, адвокат? ДАНИЦА: Јесте! ТЕТКА: Па јеси ли му показала рачун? ДАНИЦА: Хтела сам, бога ми, тетка, али је то неки чудан човек. Увек разговара о другим стварима.
(Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо. Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.) ТАНАСИЈЕ: Па јест, да се одморимо. Збогом!
Ево главе да ће се Агатон уселити. ТРИФУН: Е, ако ће Агатон, онда ћу и ја, бога ми! САРКА: А што ти опет? ТРИФУН: Па Агатон ће се уселити, је ли, да чува ове ствари да се не разнесу и да се не
САРКА: Баш, пријатељ-Мићо, да те нешто замолим. Ако ти се јави покојник, запитај га, тако ти бога: како му падају род овај Агатон и Симка? Овде ми се попеше са својим сродством.
САРКА: Шта имаш да се препаднеш, нисам ја покојников дух. А одакле ти, бога ти? ГИНА: Отуда... била мало... изишла сам мало из собе као да се прошетам, па свратила у трпезарију да обришем
ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши. САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка? ГИНА (збуњено): Како да ти кажем...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ИДУ НАИЗМЕНИЧНО 197 У ЗАТИШЈУ 207 ТОЧАК 210 ОТМИЦА 217 ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА 224 НЕ, БОГА РАДИ! 229 РОВОВИ СУ ОСТАЛИ ПРАЗНИ 232 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА ДЕВЕТСТОЧЕТРНАЕСТА УЗ БРУЈАЊЕ ЗВОНА...
Него кажи ти мени једно... Има ли правде? — Има, чико. — Добро... а има ли закона? — Има... — А има ли Бога? — Сигурно да има... — Е, лепо... Синови и унуци одоше ми на војну, да вас Бог поживи! — и старац се дохвати за капу.
— Ју, грдан, ко ти то рече! — и девојке се закикоташе. — Је ли, бога ти — приђе ми једна старица — знаш ли где је Дринска?... Ех, јадна децо.
И та доброћудна лица сељака молила су се једноме Богу, да би, призивајући тога истога Бога, опет пуцали једни на друге. Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву.
— Ама мучно је кад је коњица испред тебе — каже он нашем командиру. — Пешаци ће да изгину бранећи батерију. Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек видиш како само пролећу поред тебе. Зато, пази ноћас...
— Ура! — повикаше пешаци. — Тобџија, удри сада, тако ти бога! — виче неко и кроз ров се разлеже весео жагор. Тражио сам тада од командира да образује сноп према четвртом топу.
— Па се окрете нама и утученим гласом рече: Добро... кад је така и така ствар... сила бога не моли. — Он се окрете својим војницима: — Народе... окрећи назад!
Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама. — Бога ти, синко — трже ме женски глас — дођидер, да ми скинеш једно буренце са тавана.
Неко рече: — А онај јадник још маше ногом... — А бога ти! — Болничари га већ ставили међу мртве, јер кажу и тако ће умрети.
Нема шта, доказали смо да смо јунаци!“ Позадина је била нашим успесима. Сви су веровали да смо сада у стању и на Бога да ударимо. Само се чика Миладин љутио што нисмо наступали енергичније, да и Поћорека ухватимо.
И од људи, и од... хтеде рећи: „и од Бога!“ — али заћута, махну главом и с дрхтајем уздахну. — Чула сам — поче моја мајка — да си ишла...
Чекам је у мраку, чекам... кад чујем, неки ми се приближавају и разговарају. Назирем, мушко и женско... У, бога ти, где ће ме видети, и онда је пропала ствар... Оно двоје објашњавају се: „То апсолутно нема смисла, да ти гледаш њу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога !« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље. Сад кад би ти умео, могло би се још пô рубље искамчити...
Част ми је... Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.
Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате. — Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?
А она не зна, него... Хеј, што ти је женска глава!... Ама Бога ми, господине, једнаке су : и ове ваше учевне и оне наше конђаре. Је ли њој дуга коса!... Ехејхеј!...
И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово... какав је овај писар ? — Хе, братићу, па господин Пера... знам га. — Питам те онако...
Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога. Немаш се куд враћати.« И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у
Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио... Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... Бога ми, што ?... Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми ! Хоћеш ?...
Љубица задрхта. То јој је најмлађа и најмилија сестрица. — Боса !... узвикну она, по овакој лапавици. За Бога, тата, шта радите ?...
— Јеси ли ручао ? — Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут. — Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као право чудо. — Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.
— Устала сам, па ме нешто глава боли. Сад је већ прошло. А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала. Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.
— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу. Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш
Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати: — Има Бога, братићу, кажем ја !... Умрла!... Кâ свака стока, и без свеће и без исповести... — Шта говориш ти !... Ко је умро ?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
“ Што се фали звијезда даница. Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Белим грлом вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме.
Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину! Тебе на част, стара мајко! 16.
лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23. Поручује варица Божићу, Да јој пошље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу.
“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!
Питао је голуб Своје голубице: “Ој тако ти Бога, Моја голубице! Што ја с тобом гучем, А ти са мном не ћеш?“ Говори голубу Своме голубица: “Ти си залетео У то
И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле! Да покисну сви орачи, Ој додо, ој додо ле!
А ти сада стојиш код туђина, И ти љубиш туђу руку, коно, И ти мећеш туђ прстен на руку. 53. Сви рецимо: у име Бога! Да ово буде у час добар!
Него, бане, не заборав’ Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој браћи твојој, Који су се потрудили, Тебе плачућ’ допратили. Још те, бане, с јадом молим, Ах!
Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога! Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје,
Кан’ дасу вас змије пиле, Змије пиле и гуштери?“ Ал’ бесједе миле снае: “Бре Бога ми, свекре Петре! Дуге њиве и широке, Ваздан жесмо, крај не вишмо.“ 101.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Напред! СОФИЈА: Куда нас водите? Милун: Није твоје да питаш! Напред, кад говорим! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, предузми нешто! ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, све је то лако објаснити! Ја мислим... ФИЛИП: Ааа!
МИЛУН: Дости сам ја разумио! Немате исправе! Носите оружје! Носите лажна имена! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, објасни му! Милун: Објасниће се у Престојништву полиције! Крећи! Стефане, треба ли ја кундаком да ти објашњавам?
ГИНА (враћајући се из куће): Свакога и ти примаш у кућу, сачувај Боже! СИМКА: Ко седам дана не види белога бога, осмога се обрадује и ђаволу! ГИНА: Обрадоваћеш се ти, кад ти кућу напуне стеницама!
” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”! За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!
Мирише као амброзија! МИЛУН: Могли сте да ми натоварите и запрегу! ГИНА: И још би те нешто замолила, ко Бога! Да пробаш да ми га од Дропца заклониш! МИЛУН: За то ти ни Бога не вреди молити!
ГИНА: И још би те нешто замолила, ко Бога! Да пробаш да ми га од Дропца заклониш! МИЛУН: За то ти ни Бога не вреди молити! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, будала, неће ни златан сат!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене.
Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Расцветаше се гробља и планине, расуше ветри зоре по урвинама; ни мајке, ни дома, за
зна где, па се стабљике, чашице, лишће, сва виткост, још виде; пред којом би ме пре шест стотина година, јер хулим на Бога и јер ходим као вештац, спалили – ја пружам руке, и видим их рујне, просијане, тако да крв у њима, ружичаста као
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше
Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!
„Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога. Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.
— Ти си луд, тако матор... Исправан... а камо ти одличја? — Немам. — Лажеш, матора кујо! — Немам, тако ми бога! — Ниједан? — Ниједан! — Колико ти је година? — Шесет. — Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео?
— Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће
Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима. — Па јесам ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја;
Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. „Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!
— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!... Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца. Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на
— Добро вече!... Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. — Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. — Море, шта ме љубите, кад сам још млад....
— Немој, молим те, нисам ја уморан. Код рпе ћу се најбоље одморити. — Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући! Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински....
— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада. Дај, дијете, високу столицу и јастук.
Знаш, моји су војници малко стидљиви. — Е добро, кад није друкче. Ево ја ћу овде, за вашим леђима. — Бога ми је то поблизу. Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе.
— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. — 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. — Е, Бога ми, то не знам. — Е јес', к'о санћим, ти немаш девојке. Казала је нама поша.... — Шта ви је казала? — Имаш двије.
« — »Куку и до Бога, да 'оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...
— Ко си ти? пита Милица. — Ја сам. — Јес' ти, Мићо? — Ја. — Ево је, до мене. — Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред. У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра.
Пази, јуначе, покажи се! — Вала, господин' капетане, само молим Бога да удари на ме, ја л' да га моје око згледа на домак пушци... поче Ђокић.
Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме. — Бога ти, докле ћемо ми 'вако? — упитах га. — Вала сад ти ни ја не знам. Прођосмо капетаново урочиште... — А где је оно?
Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој држави. Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу..
Истина, мало нам је незгодан био у почетку: све хоће да мења, да поправља, да руши. Некипут нас и резили: — За Бога, људи, изгинућете на оваквим улицама; што ово не оправљате?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?...
ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам! Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански.
Дакле, идем одјутрос ја чаршијом... ПАВКА: Баш кад помену, а што, бога ти... ЈЕВРЕМ: Та не прекидај ме!... Ето, сад морам опет испочетка.
(Чита даље у себи.) ДАНИЦА (доноси кафу и ставља на сто). ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово! Нешто ми много замршено.
ЈЕВРЕМ: Ама, и он, кога год сретне, а он му спусти руку на раме! Па шта ти вели? ЈОВИЦА: Вели: „Бога ми, газда-Јовице, не стоје добро ствари!” ЈЕВРЕМ: Које ствари? ЈОВИЦА: Па о политици ми говори човек.
ЈЕВРЕМ (као бајаги изненађен): Е, бога ти, како то? ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи. ЈЕВРЕМ: Ја то, богме, не верујем. Што, брате!
ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус. ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи. ЈЕВРЕМ: Па седи, де!
(Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда?
ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште... Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла.
ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него... Чу ли ти, бога ти, што ти рекох, шта ми је жена прекјуче говорила? ЈЕВРЕМ (расејано): Јест, јест, чуо сам...
МАРИНА: Баш добро што вас видим, газда-Јевреме, те да вас као човека и грађанина запитам: има ли, бога вам, власти у овој земљи? ЈЕВРЕМ: Па има, госпа-Марина. Ето, господин начелник...
ПАВКА (нудећи Марину): Извол'те! МАРИНА (полазећи, застане пред фотографијама које висе о зиду): Бога вам, је ли ово све ваша фамилија? ПАВКА: Јесте, Јевремова. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама да ти мене не лажеш, море? Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?! Ти лажеш! — Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем? Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?!
Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш. Криво ми, до бога ми криво! — То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво. А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим.
И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. Јесте.
Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. Од то доба једнако је ту у селу.
Ох, ала је ’ладно! Види, види!« Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. Допало му се, па остао.
А газда је и био доцније. Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао
А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир
А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало. Био је човек патриота. И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у
Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му. Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. Ча-Милисав позове и Срету.
Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека! Све се то мени на плећа натоварило! А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! — Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај...
па шта мислиш ко би нојбољи био? — А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару.
Ето, па тебе да окметимо! Шта би валило?! — Хе, хе! — Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе. Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из дана у дан, тако, чамује. Ал чини ми се да знам шта му је: Заљубљен је, тако ми Бога, Иако ни сам не знам у кога!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Темже и две желајеме получил јеси: и змија убил јеси и мученија венац васпријел јеси от Бога. И ниња не ва забвеније постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу
севастијских не остави, ва њихже мученији војујут чеда твоја вазљубљена, кнез Стефан и Влк, проси подати им се от Бога помошти, приди убо на помошт нашу идеже аште јеси.
мучениче, малоподатљив бил јеси ва тљених и маловечних, колми паче ва непреходимих и великих, јаже васпријел јеси от Бога, телесно бо странују мене ва страних окрмљал јеси изобилно, ниња же објуду прошу да окрмиши ме и да утишиши буру
И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти у небеском весељу
вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако помоћ примимо с
севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си.
и свети мучениче, био малодаран у пропадљивом и маловечном, колико више у непролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: да Ме исхраниш и да утишаш буру
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Победник вечни, увек чио. Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога. Трепери само, о јасико! Гледам те с чежњом и са тугом На болове сам давно свик̓о, Са јадом живим као с другом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога олтара, мунар дуби на крст раздробљени!
ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?
Нâда нема право ни у кога до у Бога и у своје руке; надање се наше закопало на Косово у једну гробницу. У Добру је лако добро бити, на муци се познају
Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне,
Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!
На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?
“ „Ђе изјести, ако Бога знадеш, кâ човјек изјести човјека?“ „Ма сам чуо — опет ми говори — један народ тамо змије једе“.
ВУК ТОМАНОВИЋ Хвала Богу, велике жалости што нас нађе данас изненада! СВАК ЋУТИ И ПЛАЧЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо!
Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску! То вам није без неке невоље; да се није ко поклâ, Бога ви? ВОЈНИК Не, сердару, јошт није покоља, ема би се могло дослутити.
Благо вама који их видите, ви сте ближе Бога и чудесах! ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ. КНЕЗ ЈАНКО А бројиш ли све тако, игумне?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер, за Бога — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман! Треба онда још и
Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја. И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну. — А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.
тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку), гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је
Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка,
Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина. Све су биле у дугачким свиленим
После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.
говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговара: — Не знам, не знам, тато, не знам. Бога ми, ја ни за какве паре!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПОТРЕС Прошао ме страх од бога давно, Дах мирисни љубави и чежње, Бол с пролећа; поспале су тежње; Прошао ме страх од бога давно.
Прошао ме страх од бога давно, Дах мирисни љубави и чежње, Бол с пролећа; поспале су тежње; Прошао ме страх од бога давно. Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о. Дух, са телом, материји клон’о.
Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега. Требало би знати Читав један речник!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?
отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата.
Мјесец их дотле допратио, па кад ћаше да их зорици преда, савлада их сан и умор, те они поменувши Бога истинога, полијегаше по зеленој трави.
Његуш паде као камени стуб, не преви се. „Нијесам рањен, но ме извуци ако Бога знаш!“ викну Имбро. Снажно Туре извуче у час Имбра испод мртва коња.
Осим тога било је некијех молитава (налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за напредак у стоци, па — ко зна
И лице му бијаше блиједо и растројено, тако да се дјевојка нехотице трже. „Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!
Би ли он мало ракије сркнуо, сад прије но залаожимо? Шта ја знам, како је навикао!“ Јанко, смијући се прихвати му Бога и одговори да му се пријатељ сад наређује, па да ће изаћи у авлију.
„Неће они то чекати, не!“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.
И да би се моји томе противили, не би могли, а вјеруј ми и неће, само кад им се у новац — тога њихова бога — не креће... Дакле, пријатељу, ето видиш да је до тебе да усрећиш њу, па и мене.
А-ја! Једна му је ријеч једнако била на устима и њу изусти: „Ма, бога ти, Стане, шта ти мислиш, шта је Јанку?“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?
“ рекоше неки. „Она ће нас послужити, таман као да поручисмо по њу!“ Баба се доштапа и назва им Бога. Многи се питаше и шаљаху с њом, јер им је била позната. „Која те срећа доноси, Ђуко? Јеси ли знала да смо овде?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као и клетва, и заклетва има велику примену у обичном говору, где је не ретко сведена на прилошко значење (Бога ми, бога ти, богме, богибогме итд.).1 Благослови су, супротно клетвама, позитивна, оптативна смера.
Као и клетва, и заклетва има велику примену у обичном говору, где је не ретко сведена на прилошко значење (Бога ми, бога ти, богме, богибогме итд.).1 Благослови су, супротно клетвама, позитивна, оптативна смера.
итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!) и похвале (Алал му мајчино млеко!
О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје. — Бог је спор, али достижан. — У Бога су вунене ниге, а гвоздене руке. — Лако мељу божји жрвњи.
— Добар је Бог, али су и ђаволи јаки. — Бога не гневи, врага не дражи. — Враг би и главу скинуо, али бог ни длаке не да. — Богу се моли, али ни ђавола не срди.
— Богу се моли, али ни ђавола не срди. — Ужежи богу свјећицу да ти поможе, а врагу да ти не на’уди. — Кад враг бога моли, приварит’ мисли. — Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео.
— Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду?
— Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори.
Није ђогат гори од дората, Али бâта доратова нема. Ни по бабу ни по стричевима, Већ по правди бога истинога. Ни хвали Херака, Нит’ куди Петака, — Оба су једнака. Од зла рода да није порода.
Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду. О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке. Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке. Пошље смрти разговора нема.
Што је право и богу је драго. Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога? — И вјерујем и не вјерујем. — А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим.
таковог злогука, спреми се на ћабу, али прије него пође, дозове злогука к себи па му рече: „Злогуче, ја полазим, у име бога, на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.
да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад, да је извади: онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена! и ти могао с њом живити! И опет дошао да је извадиш!
! — Прођи је се, ако Бога знаш! Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку,
“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео!
“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим
“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?“ А Турчин, кад то чује, брже боље устави волове, па стрчи к њему: „Шта је море Еро? Шта је?
“ А Турчин, кад то чује, брже боље устави волове, па стрчи к њему: „Шта је море Еро? Шта је?“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару!
“ ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.
Кад св. Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?“ А Бог му рече: „Ћути, не бојсе; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на
125. Тица шаргизда све село нагизда, а себе не може. 126. Трчи трчи трчуљак, виси виси висуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак. 127. Уби вола бивола, окрвави два дола. 128.
бјежећи тако дође на једну воду, и нађе код ње људе на гумну ђе вију шеницу, и повиче им: „Помагајте, браћо, за Бога! ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?
сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате, за Бога! ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи.
6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да
“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак. 2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак.
“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак. 2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак.
Ми волимо њега, јер он најпре заволи нас. Ако неко каже: волим Бога, а брата свога мрзи, лаж је. Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види?
Ако неко каже: волим Бога, а брата свога мрзи, лаж је. Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види? И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога.
Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види? И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен.
И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега.
И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега. По овоме разумевамо да волимо чеда Божија: када Бога волимо и заповести његове чувамо. Јер заповести његове нису тешке, јер свак ко се рађа од Бога, побеђује сав свет.
Јер заповести његове нису тешке, јер свак ко се рађа од Бога, побеђује сав свет. И ово је победа која побеђује сав свет:“ (И Јн.
Указано вам је шта је подобно за душу и тело, те гледајући у то, имаћете помоћника Бога и пречисту његову Матер и моју иако грешну молитву, да несаблазно управљајући се пређете живот свој.
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Нема више треће смене, ево им шипак! А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене! ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта! ЈАГОДА: Понаша се крајње културно!
паучина... тегла са медом... свитац... риба... чаша воде... њена нога... у свему ко да сија делић... СТАВРА: Бога? СКИТНИЦА: Извините, ја то... Све то наравно утиче... Дан по дан, и тако ти она остане...
Све то наравно утиче... Дан по дан, и тако ти она остане... И то догурала све до четвртог месеца! ЦМИЉА: То је Бога ми прилично касно! СКИТНИЦА: Уапсе ме баш негде пред венчање. Принципијелно неслагање, таква су била времена.
На вратима се чује снажно лупање.) ЦМИЉА: Затворено је, фајронт! ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај! Ако Бога знаш! ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора!
ИКОНИЈА (враћајући се): Је ли ти, што ова вамо плаче? Јеси је ти уцвелио? АНЂЕЛКО: Шта ког бога да је цвељам? За свашта заплаче! ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта!
МИЛЕ (пришао шанку): Срећа његова што нећу да правим екцесе по кафанама, иначе би видео свога бога! ИКОНИЈА: Знам, страшно си опасан! МИЛЕ: Неодговоран елеменат! Знам ја такве, што се покривају саргијама!
Изводи га одавде, како знаш! СТАВРА: Где си, кажеш, видео те војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите? СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд? Да можда видим нешто чега и нема?
А и ти, не морам дидем далеко! Оседела, а носиш перику плаву! Мишју рупу набила на главу! ИКОНИЈА: Лепо, Бога ми, то ми је фала! А умела си од мене шољу зитина, кафену кашику масти, шољицу брашна...
Нико и ништа, а каква је то била каријера! ПРОСЈАК: Свему има лека... ВИЛОТИЈЕВИЋ: Бога ми, како је синоћ било, мислим да нема! ПРОСЈАК: Свет је направљен зато да буде добар...
Да ме петак суботи отура, субота недељи, црна ми недеља, спепељене душе, с капом од пепела! ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано. Не можемо од оних доле да се окренемо. Већ се сви искупили. Сви се збили, па од њих човек
Не да кажеш да ти сад ово у очи ласкам, или ма шта... Али, и кад ниси овде, колико те пута спомињем и хвалим Бога што си ти. Јер, да тебе нема, шта би од нас, од ове цркве и вере било?! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао?
И ако трпим, хоћу да излудим, ипак је срећа, срећа... Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми! Убићу је, пошто живу не смем да је имам, живој не смем да погледам у очи, ни реч да јој кажем...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине!
Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и
садржавати најизбраније мисли и советовања учени[х] људи с разни[х] језика преведене, о ком послу почињем с помоћу бога трудити се овде у Лајпсику, а, међутим, издаваћу ове моје случаје, чекајући [х]оће ли се који добар Србин наћи да
Толико просим, кад ме не буде на свету, да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет
најпре напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које пре него бога познаје.
отеческа и љубов, све је то онда било пред мојим помраченим умом, као пристрастија овога света која одвлаче човека од бога!
Што су год женске очи човеку, то су и човекове жени. Ова симпатија илити сострастије уливена је од бога у јестество чловеческо за умноженије и сохрањеније рода.
Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима? Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се тога благодејанија не спомиње?
Моје кћери, кад би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни на ум пасти обрва, очију и прочег тела лепота.
грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од самога бога не само допуштено, но благословљено, посвећено и заповеђено, кано ти једно и само средство чрез које благи творац нова
Све, дакле, што бива у брачном соједињенију, од бога је устављено, посвећено и заповеђено. Светост брака, браћо и чада моја, светост чина родитељњега и матерњега
прост човек ништа не види, него смеј и игру, онде разуман види и познаје превисока намеренија јестества и неисказану бога творца милост. Ово је све апостол добро познао; зато и вели да је брак — тајна велика.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али
— рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником. — Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!
А имао је Бакоња шта и видјети! Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио
— Какав је ово заврзан ако бога знаш!? — вели Срдар. — Одакле си ти? — Ја! Је ли? — рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.
А, ово нису липе билиге, ово... — Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!...
Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич! Млого си примија од вратрина у мало вримена! Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде?
Кажу, дошâ му на сан!... Дакле, вра-Брне је могућ код бога, кад му он шаље људе на исповист!... А шта ники кажу да је вратар полудија!?...
Тетка му потече у сусрет. — Шта је, Брне брате? Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар?
Ето нека рече. А не замјерите вра-Брне, шала је од бога, телиш кад је чојеку на добро! — Шта?... Шта је то? — поче Брне.
Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена. — Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен. — Е! Шта то? Шта ти је јопета? — Да речете тамо, да...
Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе. — Шта учини, дуовниче, ако бога знаш — рече Стојан смијући се преко воље. — Ти кô из шале добаци, а вјере ми, ти би далеко пребацио.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга.
Гле — стоји још све то ал с танким обрисом: Ту је и порта и врг и синагога И неки чудни осмех место бога. ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију. Гле: како гране издужују шију.
Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома. НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто.
— Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено. Шта могу против Бога? — немоћно подиже руке. Зар пред њом ово кажем? Окрену главу ка прозору и ухвати се за дрвене решетке.
! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога. Вукашин хитро схвати Ђорђев осмех, па рече тише: — Шта је то тако страшно што сам одлучио да се женим?
Видиш ли како ова моја пати? Чула ме! штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било. — Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро.
У Прерову има доста плотова. Све ћу их ноћас почупати. — Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати.
Млак... — Болестан, несрећник! — узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести. — Ако ми леви умре, бога му! А крупнији од десног. То сам и заслужио... А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест.
Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
кафанског, оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви,
Јер Бога нема... Како би га могло бити у ноћи која нема краја, прозори се тресу, ничим и нико не може њега да умилостиви и ако
бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после ноћи проведене у манастиру.
Без позива, калуђер им је створио капију: он их је, по договору с Милунком, чекао. Није чула да им је калуђер назвао бога, па је заслутила зло, сећајући се да Ђорђе није хтео да дође на недељу службу у манастир и пред народом, у знак
Бори се да попале и побију све. „Разболео се. Ти си му отац, спасавај га. Сам себе ће да сатре.“ „Против Бога не могу да се борим.“ „Можеш, ако му препишеш имање.“ Поћутала је и прибрала снагу: „Ако ћемо право, он га је стекао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј.
Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'!
Хватите се кола тога, од вишњег је оно Бога! ........................... ........................... Бр. Радичевић ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се
Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр.
Не штеди, бабо, рад добра мога, Смилуј се, бабо, тако ти Бога! Јер биће дана, ал' неће среће, и биће људи, ал' Срба неће; Помози, бабо, помоћ' ћу и ја, Да српско име јоште просија!
„Добар вече!“ отпоздравим му ја; И да ме види, да се не плашим, Бајаги станем шалити се с њим: „Па откуд тако доцкан, бога ти! Зар и ти ноћник, и ти бекрија?
Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.
И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак.
Немојте ме у цркву носити Јер кад год сам у Бога молио Да ме спасе невоље очајне, Он се свагда молби оглушио. Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку
Који је на њеним девојачким груд'ма Сањао небо, Бога, рајске двери; И чију љубав чисту И дубоку Сва вечност не би могла да премери. Зар све да згази?... И на се мисли...
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
То је круна Бога истинога, са којом је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Из Саиса дођох у Мемфис, прастару престоницу Египта. Ту видех унезвереним очима велики храм бога Птаха, а поред саме вароши сагледах, не верујући скоро својим очима, вечне пирамиде и сфингу.
Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики камени овнови, свете животиње бога Амона.
„Иза ове капије простирао се свештени део града бога Амона, „Амвон света“, са својим главним храмом, светим језерцем, безбројним здањима, претрпаним благом и црквеним
Он поче тим што зацвиле плачевним гласом. „Опрости, ако Бога знаш! - Слеп као што сам, нисам те одмах препознао, па ти дадох одговор са којим сам се сваког купца ратосиљао.
пред номофилакса и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем заузимању за нас код бога мора, имамо да заблагодаримо за овај пребогати лов.
Дела песништва и сликарства предочаваху осећајно садржај еванђеља, а сваки мотив музике понављаше: „Тебе, Бога, хвалим!“. Човечанство не беше никада тако побожно као у оно доба.
Те вештине служиле су једино томе да славе Бога, па су од наука обухватале само оно што служи том једном задатку. Граматика се учила због знања црквеног језика,
Дајте ми ценовник ваших књига, па да покушамо!“ „Како кажете? - Ценовник! Та, за Бога милога, књиге нису роба која се продаје на крчму и по тежини као жито и брашно.
Иако си млад, имаш много искуства, видео си света, изучио си у Лајдену вештину утврђивања градова; реци нам, тако ти Бога, како стоји са одбранбеном снагом наших утврђења!“ „Ја сам ти, брате, инжењер, а не војсковођа“. „Не мари ништа!
Речи администраторове не учинише никакав утисак на присутне; знало се да је плашљивац. „За Бога, господо“ рече Фалкенберг, „решавајте већ једанпут шта да се одговори генералисимусу царске војске!
Герике извуче поново из џепа писмо Шотово и прочита га пажљиво. Онда рече: „Бога ми чудна ствар! Шот ми, заиста, пише да му је мило што сам - из разлога које сам вам, драги господине, малочас
„Па шта беше даље?“ „Сада долази на ред оно што је најлепше“. „Причајте, ако бога знате!“ „Док сам још служио код Њутна, студирао је на Универзитету У Кембриџу Чарл Монтегју, каснији гроф од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пет дана, вечерас, молим вас. И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога.. Па онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем.
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како
„Драги мој побратиме — писао ми је између осталога — изгибосмо пијући по овој Бачкој. Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина.
Па се зацерека и цмокну у прсте. — Шта ти је побратиме? — шапнух згранут овим одговорима. — Ја те, Бога ми, не познајем.
И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога! Али кад је све било спремно одустао сам, мада никаква посла нисам имао. Међутим доцније свратићу, о разуме се.
— Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти. — Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела.
Кажу му на пример: — Секула, отиди, бога ти, до мртве страже нумера 1 и однеси ову лепињу с кајмаком потпоручнику Ћосићу. А он поздрави по војнички: — ...
Арнаути седе скрстили ноге, пуше и смеју се. И онда поп хоће да исповеди Секулу. Он и то одбија: — Боље стојим код Бога, п... п... по... попе од тебе. И штрицка пљувачком на попа. Па се после три плотуна сви разилазе.
Слушај, молим те, остави ти мене на миру, разумеш! Молим те као Бога, остави ме на миру. Јер ти ниси ни војник, ни Србин, ни човек; с тобом се не може говорити, ти си ствар, разумеш!
Све ти равно до Косова, разумеш! Човек мора бити осетљив, бога му. Човек мора да мисли, мора да осећа; да мисли на ситуацију, да осећа за своје, мора се бити човек, не?
Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што приликује човеку, бога му! — Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп?
„Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у нашим сопственим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у заштиту надвојводино људско достојанство, које је изгледало угрожено и доведено у питање пријетњом смијешнога: „Ну, бога ти! како неће нашкодити надвојводи, кад је била таква морина да је нашкодило и једном псу на броду! Разумијете ли?
(И, досад, изгледа, једини колико-толико ефикасан облик те борбе.) Гдје нема смрти, нема ни бога. То му је обиљежје и знамен: сви безумни покушаји, све вреле самообмане снагом којих човјек надраста и превладава смрт
Другим ријечима, погрешка је у томе што они на силу бога од једне поезије хоће да праве једну филозофију, од једне свемирске поеме један свемирски систем.
— Уистину, такво је постојање, за једног бога, сасвим довољно — сагласим се ја. — По мом личном укусу, бог постаје помало тежак тек онда кад почне задобијати
Сјећам се, ти си се подсмијевао таквим представама бога — то је онда било јако у моди. Управљао си стрелице своје духовитости, с извјесном младеначком самодопадношћу, на тог
Управљао си стрелице своје духовитости, с извјесном младеначком самодопадношћу, на тог бога који „брадат и босоног сједи на грани од облака и жмири на овај грешни свијет кроз школски истостранични трокут“.
само један „садржај свијести”, може замишљати са солупима и раскречених ногу, зашто неко простодушан не би могао и бога замишљати брадата и босонога? Чак и такав бог још увијек има своју вриједност... (О, о!
како год хоћеш — заиста не знам што би те пријечило да неисцрпном низу тих лијепих ствари скромно надодаш и мога бога. — Не смијете се, оче, позивати на те моје дјетињске мудролије!...
— За некога ко ме позна као ви, мој оче, мислим да се мој одговор да лако предвидјети: бога у исти мах и има и нема. И добро је што је тако.
И добро је што је тако. Не би ли, и ту као и у свему другоме, била изгубљена половина читаве ствари кад би бога или само било или само не било?
А најмање сам вам усађивао некаквог бога попут онога с брадом и с истостраничним трокутом. Био сам задовољан да вам усадим бога барем и само као један „садржај
Био сам задовољан да вам усадим бога барем и само као један „садржај свијести”, увјерен да ће све остало доћи само по себи, кад и ако има да дође.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ваљад’ ти није право што је хајдук? А мени је баш то по вољи. Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. — Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи?
»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога. Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!...
Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш! — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо!
— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. — Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена.
— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. — Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете! Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку.
— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... »Смем га убити, по закону;
Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. — Не, ако Бога знаш! — викну она. Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти
Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе. Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и
Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав,
— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. — Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати. Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим...
— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. — Како ? Није, браћо, није Бога ми!.... Нема... — Шта нема ... ти твога! — викну Ђурица.
— Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо. Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... — Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни у пакао метнути, него га постави да чува стражу међу рајем и паклом, куда највише
Кад је он тако на стражи стајао, ал̓ ето ти смрти гдје иде да пита бога шта ће радити, а кад дође до њега, рече јој он да стане и она стане.
Он ју пита куда ће, а она му рече: — Идем питати бога шта бих сад радила. А солдат јој рече: — Ти не мореш тамо, него остани овдје, а ја идем питати, јер је бог мене за
па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле бога дан и ноћ да умру, али да: гдје је смрт? Она копа камен.
А јелен ће му: — Немој, ако знаш за бога, него уби аждаху, не бих ли ја жив остао. Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне тући змију, може
— Прођи се, бога ти, старијех бабетина! — стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу гладан ни го.
Када свекрва оде да тражи хаљине, вјештица ће: — Бога ти, султанија, милује ли те како муж? Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти
Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја султанија. — Како ја не бих знала, кад ја свашта знам?
На то ће један мали, сакати миш, који се је бојао ако се војска пусти да је он први на реду: — Не пуштај, ако бога знаш ,ја ћy ићи, па што год бог даде!
Где га доби, тако ти бога! А он јој одговори: — Е, где сам ја добио, онде не може свак добити. У тој и тој планини има једна баба, па има
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти томогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити. Онда му баба рече: — Добро, синко.
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у Бога, пушке и тробојке.
Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем. У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем.
Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!
плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се моли. Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави.
бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово моје уверење ојачавала је моја мајка изговарајући речи светога Јована: ”У почетку бијаше ријеч, и ријеч бијаше у Бога, и Бог бијаше ријеч.
Љермонтов, у којој се каже: ”Изашла сам доле на друм сама, Кроз маглу се блиста камени пут, Ноћ је тиха, природа Бога хвали, А звезда са звездом шапташе...“ Љермонтов је био син руских равница.
А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има језика и говора? На та питања Кос није хтео да одговара.
Само чврста вера у бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са страхотама
читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку. Сада знам да је имао у виду речи св.
” Светлост звезда је део животног даха бога. Никад нисам погледао у небески свод, а да нисам осетио овај божански дах и да ми душа није устрептала.
Ћипико, Иво - Приповетке
Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао...
Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо?
—Видјећеш како је код мене, — рече он смијући се. — Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи...
Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено... Бога ми воли га но своје момке! Па се часом замисли: — Хајде сада... Срамотиће те господар да си се одоцнила...
Да ти боље протумачуш: био би' незнабожац. — Бог с вама, ча вам је?!... Зар ми не вирујемо у бога, ча смо за стари кип светога Спиридиуна?... —Јесте... а, може бити да и нисте, јер не разумијете...
тужи га суду, а суд досуди храну дјетету и њој одштету, те оно мало што имађаше однесоше му, како он ваљаше „на правди бога, да с његовим подмире сеоску дрољу”.
— Да знаш какве паклене муке чекају те, окорјели грјешниче, не би никада расрдио бога твојим дрским безбожним дјелима! — Знај! — Огањ паклени тако је жесток да овај наш није него његов осјен!...
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима.
Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре. — Брига те за њу.... — Није, бога ми, да се љутим ради ње, али што ме на моме круху срамоти пред људима, то ми је жао...
Ево, рецимо, да сам ја њега нашао онако у мојој кући, бога ми понудио би' га ракијом, кад би' имао, а шта би друго? Имам ја жену, па и ње ми је доста, нисам ја већ бијесан...
Свијет као свијет! Ко ће свијету уста запушити?... А знаш, Илија, — окрете се к њему, — није било бога ми онолико колико други диване. Ненавидни, болан, тежачка наша пизма!
Нигде трага симболу божанства, нигде кипа, нигде слике! Шта овде у овом храму представља величанство бога? Овде су снесени остаци освештаних ствари свих божанских храмова свих времена и свих земаља.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом, Петровдан белим јечменом.
реконструкцији и деформацији дао готово цео пантеон старих словенских божанстава у роману Бурлеска господина Перуна бога грома. У групи старословенских прича и у поезији.
друго него отелотворени логос, реч, како и стоји у прологу његовога јеванђеља: „У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч“ (Јован 1.1).
1). Према неким ближим испитивањима,28 Јованово схватање Бога као логоса настало је под утицајем учења Филона Александријског (21. или 28. пре н. е. – 41. или 49. н. е.
Петровић, већ после првих публикација у периодици (1920), као и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту поменутог преврата; штавише, он се брзо обрео
и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске господина Перуна бога грома.
тоне... вечно тоне... И ритмично струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка Јовановића, почиње тек од тренутка
Ево три десетерца из песме о Огњеној Марији из Вукове збирке: Молићемо бога истинога Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим седмера небеса.
са куполом неба и храма, али испод тога повезивања у Попиној песми постоји и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у несловенскоме свету (песма се зове
Рецимо, Растко Петровић у Бурлесци господина Перуна бога грома просто се игра разграђеним временом, простором и јединством романескне радње.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми! Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем. САВКА: А лепа плата. ЖИВКА: Па и није.
(Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је! Дође ми, бога ми, да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. Али шта ћу, морам да трпим.
РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!...
САВКА: Је л' да донесем предвече?... ЖИВКА: Јест, молим те, још данас! Па дођи, теткаСавка, немој да не дођеш. Ја, бога ми, не могу; да могу, дошла бих ти. Немој ти на то да гледаш, него дођи кад год можеш.
Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни.
ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи хаљину увијену у
ДАРА: А, видиш, написала Живана. ЧЕДА: Па да, госпа Живка јој је просто, није министарско име. А где је она, бога ти, од јутрос? ДАРА: Код зубног лекара. ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја, оправља зубе.
ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину? ЖИВКА: Фотографисала сам се; дванаест кабинет и једна велика за излог.
ЖИВКА: Баш добро! ДАРА: Ко ти је то опет? ЖИВКА: Секретар министарства спољних послова. Добро, дете, однеси, бога ти, ту хаљину, метни је у орман. Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две.
ЧЕДА: Ама, како то, код мене живог, па већ разговарате с човеком? ЖИВКА: Бога ми, право да ти кажем, нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. ЧЕДА: Гле'те, молим вас!
Добро, што смо досад трпели, није нам се могло друкчије па смо трпели. Али сад, бога ми, може нам се, па не морамо више да трпимо. ДАРА: Мама, забога, мама, шта ти говориш!
Али сад, бога ми, може нам се, па не морамо више да трпимо. ДАРА: Мама, забога, мама, шта ти говориш! А питаш ли ти, бога ти, мене: пристајем ли ја? ЖИВКА: Па не питам те. Чекам да видиш најпре младожењу, па ћу онда да те питам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи.
живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи. ”263 На ове безверничке Исаковичеве речи, да ни Бога ни душе нема, него да је све прах, смрт и ништавило, сав најежен бискуп окреће свој поглед у отворена врата: „А кад се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву
— Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну сачувати и рећи Србији кад дође како је у истини било.
Зато је он на данашњем сабору тако суморан. Осим два човека њега цео овај свет презире и ненавиди на правди Бога. Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац. Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?..
А Леденичанин је већ имао на Души више од тридесет Турака!.. Уосталом, свету је било још чудноватије што је он уљудно Бога прихватао само онима православне вере који су се држали на пушци и крвили.
— Понекад, ага... — А смете ли убити Турчина, бре? — Па... да не донесе бог, Хамзага... — Гља га, гља!.. Тако ми бога човек треба да је свакад мушак!..
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет.
Из пркоса, онога што је кроз векове пламтео само кроз ређа тврда срца. На страшну вест и она је до Бога јаукнула, али видевши како је из куће све избезумљено потрчало, њој паде на памет да су доле око њена мртва сина
“ Зато се опет на брзу руку пажљиво оденула, пристојно забрадила и тек онда пошла. Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога. Мајка. Али и једна чудна жена, чија је цела појава јасно говорила: „Чујте и видите — нећете ми се наслађивати!..
тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и татко, где смо сви плакали и молили Бога — ту да је дочекамо. Ах, авај!...
А?.. Е, Бог вас миловао, а да сам нешто раније умро не бих знао за ово ваше јунаштво!.. Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза степенице на горњи бој.
— Који мјесец?!.. — окрену му се с подсмехом сам домаћин. — Бога ти јемца дајем да неће дуго бити!.. — Хајде море, никад више! — А зашто, побратиме? — Зато што држава и није за вас.
„Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ... Надао се он да Турска и није у Цариграду.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ох, ласно је мудар бити, Ласно ј’ тешит’, световати; Али људи, Бога ради, Зар не знате шта је мати! Добротне су ваше речи: „Бог га дао, Вог га узô!
И питао сам Бога, Треба л’ што да му дам, Јер имам блага многа, Броја му не знам сам... Негда је тако било, Друкчије него сад: И
Облаци се тâње; Тишина је нема; Сва се грла стегла. Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба.
Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба. Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли... или није... То ја ваљда снивам.
Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана! Слава теби, ти патниче јада и чемера, Огледало кристалнога мушког карактера!
Да ли мене каква страва Од тог задржава, Бојим ли се ја власника И њихова гнева? Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“.
Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882. УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ (Уз слику) У храму је стајô ковчег — Кô да моли камен сињи:
Родио се Христос, али не за рђе Којима се спава, кад је доба рада, Што од срца свога, од Бога им дана, Надри-философски прави накарада.
Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да се греси Бога сете. Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима
— Не, ти нећеш гладна зепсти Ни у Бога губит’ вере, Ма да немаш рођенога, Нити оца, нит’ матере. Ил’ ћеш наћи овде ко ће Да се душе своје сети, Ил’ ћеш
Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца бесомучна На Бога се горе плазе. »Стармали« 1882.
до виђења“ Суђено је за састанак наш: На истини, безбреностителне, Куд неслози није приступ дат, Где пред лицем Бога, свим’ једнога, Душе гаје родобубља жар. Твоје „сутра“ ту ће с’ да наврши. А шта чека овај сметен бес?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Зар би ви јели? ФЕМА: Јохан, ти јошт не осећаш шта је то ноблес. Што год је у моди, то је лепо. ЈОВАН: Бога вам, мајсторице, да л’ би ви носили чизме с мамузама кад би то било у моди? ФЕМА: Дакако, то се зове ноблес.
ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче у бога. МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује? Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда?
Тако је Дафна бјежала од Аполона, и претворена била у лавр који се стихотворцима на дар даје. ЕВИЦА (отима се): Ако бога знате, пустите ме. РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри мога лица; ово серце (хм) за тебе куца.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога њена провидност Слична птицама које прелетају мора (Конфузне птице не схватајући простор) Њена безболност њен цвет без
Краков, Станислав - КРИЛА
— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета.
ја сам републиканац... За револуцију... видим ново сунце, једног новог бога... Много белих и црних богова... ја ћу све са својим батаљоном црвеним... Ма ћутите...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А сад, опрости... глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!...
Светови ови кад би згрешили, Са смелом руком кад би дрзнули Потрести престо бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију,
Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју, А благом миру душе
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Возар га заустави и сасвим га озбиљно упита: — А бога ти, оче попо, да ли би помогло овој левчи да јој очиташ једну велику молитву?
Али тишти и сама помисао на ову црну могућност. да верујем у Бога, сад бих це тако толло молио y овој ноћној самоћи, за тебе много напаћења Србијо, за тебе српска сиротињо, што се
докторе? — упитам га, а смех да ме угуши. — Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао. Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру.
Али, господине, ја као еспапим ово је бој — ватра је. А ми наступи на Турке, а ће це ко од нашијех ранити, па бога ми и погинути — људи смо смртни — те ето мени пушке ако хоћу у обадвије руке по једну. — О, брате!...
Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...« Турске гранате прште свуда око нас засипљући нас земљом и прашином са свију страна.
Тако је био задуван да једва промуца: — Г. генерал... долазим из прве бојнице... Ако бога знате — помоћ!.. Турци уводе у борбу свеже трупе... Ако брзо не добијемо помоћ, пропали смо. — Идите.
зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате ако бога знаш? — Нашло се. — Ама где га нађе?
Али откуд сад кнез у скупштини усред њених седница?! Кнез је био сам. Изгледало је да је јако узбуђен. Пошто назва Бога, прва му је реч била: — »Браћо, имате ли ви поверења у мене? — У скупштини завлада мртва тишина.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А четврте кад би Легло да почива, Молило би Бога Да о мени снива; Што би осећало Да га љубим јако, А љубит’ ме знало Бар уполак тако; Што би у радости Са мном
XXXИВ Смрти, смрти, црна смрти, Ти си дошла по њу, — је ли? Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу многу; Ваша ј’ веза тако јака,
? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој души, Површину барем таку. Л Молио сам Бога крепко, Што га мољах Бог ми даде, Те ми с’ чини душа моја Да ј’ и она море саде.
се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах тајне, Чудества многа, И видех оком Или душом само, Вишњега Бога. „Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне...
А сад, како је онај трећепозивац заплашио Бога, ко зна колико ћемо још ратовати. — Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?...
— Нека нам Бог помогне! — рече тихо. А то исто веле и непријатељски војници. И, призивајући истога Бога, међусобно се кољемо. Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух.
Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа. С тешком муком је савлађивао оно очинско осећање које је гајио према нама.
— и унесе му се у лице. Онај само затрепта очима. Коста мљасну устима као да нешто псује, па се окрете мени: - Тако, бога ти, сакупили ми овде пре једно десетак дана пет мазги.
Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога! — Она петорица који су одређени да нападну објавнице, нека изиђу!... Ви знате... Задатак морате извршити најбрже...
— Он се исправи. Изгледао је као неки див. — Војници!... Храбро, у име Бога. Напред! — и командир први пође. Остао сам последњи. Глава ми је тешка.
Десет карабина било је управљено на ново, још необучено одело капетана Радослава. — Не! Ако бога знаш — завапио је Радослав. — Боро, молим те, не прави комендију. Ако ти је стало до вина, наћи ћемо.
Он погледа хитро све редом, и таман да заусти, кад скочи Радослав. — Леко, друже, спасавај, ако бога знаш. — Пази га Лека! — диже се Бора, приђе му тетурајући се и загрли га. Капетан Лека нашао се у чуду.
— Решили смо да се иселимо и сакријемо. — Хоћеш ли шта да предузимаш? — Нећу ништа. Мани, бога ти! Али дивизија је предузела са своје стране. Јутрос је долазио иследник. Ветеринар се појави сав рашчупан и надувен.
— Где оде? — запита Драгиша. — Оде да извести телефоном хаубичку батерију да отвори паљбу — рече Војин. — Је ли, бога ти, како ти изгледа, хоће ли бити шта овде? — Припрема се увелико. Чујемо да се спрема офанзива. А и крајње је време.
Лука се насмеја. — Де бога му, уместо да си срећан, ти хоћеш да плачеш. Драгиша се савлада и настави: — Био сам ван себе од среће.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда. Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
Само једно запитаћу — ко може, нек' дичи Што до бога на престолу виспар горко кричи: Двоје младих заљубе се, предаду си душу, Ван сојуза ину срећу не могу да
Убудушче творит шта ћу, Срећан хоћу л’ постати — Попечен ја мирска сва ћу Рад’ будушчег одати Вечном бога промишљен’ју. Јован Пачић СНИ Сни прелесни!
Бега мати с јединчетом, косу распустила русу, Запевка до Бога од срца иде рањена. Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је
Беде и туге је доста! Бог хоће, небо и свеци, турска да престане сила. Ти ако верујеш тврдо у Бога, сакрушићеш врага. Све може храброст вољом са божијом здружена крепко. Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа.
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту похитим.
Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!” Сви сад повикаше гласно: „Ми за
Ђорђе пак, стегнув од жалости срце, поче: „Мили родитељу! Шта ти рече, да од Бога нађеш? Мало ли зар нам је страдања, туге и невоље тешке? Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске?
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен.
Кад је дошло до кетуше, Опет мајке бога моле Не би ли им ћер узео, Удаваче бога моле Да не иште коју другу. Момче младо голобрадо На све редом лепо
Кад је дошло до кетуше, Опет мајке бога моле Не би ли им ћер узео, Удаваче бога моле Да не иште коју другу. Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, А узима Цвет-девојче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ниси пред њоме клечô, стрепио, Пред њеним сјајем ниси слепио — Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога помињô Пољупцем уста да ти ороси; — А не би рекô: „Песма узноси!..“ ВУЈО: Лијепа?...
БОШКО: Та брзо поче! БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу. ВУЈО: Али ни Мљечићи не осташе у дугу. — Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева,
исто би тврдити могао: вас ради спавам, сањам, једем, ходам — све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео Латинку, а бога ми, би она по нама и сиједе плетенице понијела, ил’ ако се баш за нас старао, бар да је десетину са собом довео.
сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их шаљемо браћи несрећној, Нека се уче бога славити... РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо...
РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови...
царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога, господару, смем! Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати?
) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они!
Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?... Е ја ћу молит бога вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову
Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем.... (Ђурашко притисне Јелисавету грудима и скоро силом пољуби.
Јаох, воде!... е, умори ме жеђ!... Вујо, воде!... ЈЕЛИСАВЕТА: О! о! о!.... ВУЈО (за себе): Е жље, пакоснице, ако ко бога вјерује! Од крви се стреса?... А ономе лудоме у бешици крв је испила... Платила је, бог дâ, онога свијета!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он се селу од своје стране одуживô како је и колико је могô. Казивô нам је кад је који светац; кад се смије, Бога молећи, радити, а кад не смије. На крсним имен'ма чатô је кршњаком славу, а на пировије' приказивô дарове...
— Бога ми, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица, кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрв
— Ма да, чоче, тај! Зулумћар? Зулумћари су сви они били, осим честитије' и паметније' Џинића. Бога ти, немој ме пометати, јер... Кад се скупише пред џамијом, нареди' да се усијече нарамак, ама подобар нарамак прућа.
Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао. — Шјетио си се, море бити, оне пјесме: „Јао мени до Бога милога ђе погуби' од себе бољега?“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун. — Али се загазило.
— Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија. — Ја мислио 'нако мало... а он сад почô озбиља. Да будале, Боже мој!... Гони, Мићане!
Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
“ — За мном, браћо! Врисну' ја кô... — Не, Симеуне по Богу брате! Превали котô ако за Бога јединог знаш! — викну преплашено Мићан, и ухвати га за рукав, јер се бијаше у причању толико занио да би ударио у
Јаши, шиљак ти џамијски! — пуче штуц по леђима, и Асан-бег узјâ. — Ама шта је то већерас, ако за Бога јединог знаш?! Уби ме, не мући ме више. Алал ти крв, уби ме! — преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита.
— преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право.
Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! сјаши... — Доста је, ако Бога јединог знаш! — Није доста, болан Асан-беже! Још једно двије-три 'иљаде пута, па ће бити доста да ти и не кажеш...
“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине!
„Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!“ И, Бога ми, човјек — 'вала му, 'вала и њему и премилостивој царевини! — оћера несретнице и опрости ме напасти.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме,
Тада праскам, докле Не клонем сав сможден као трула маса; Тада, као човек кога Господ прокле, Хулим Бога, да се небо усталаса.
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
— — Са светиње брзо прах тајне је спао И осрамљен идол дрхтао је блудно: Он је ниској страсти име Бога дао; Страст у њему само буктала је жудно. — — ''О, разблудна тајно, што не оста тајна?
У царској дворани Мрачан престо, тајанствен кô бајка. А док ветар звижди на пољани, Бога моли Југовића Мајка. Камен ћути и небеса муче, А сотона само из прикрајка Са смехом јој пружа пакла клуче... Бога.
Камен ћути и небеса муче, А сотона само из прикрајка Са смехом јој пружа пакла клуче... Бога. моли Југовића Мајка.
моли Југовића Мајка. Давно снахе под умором пале, Ветрова се небом гони хајка, Звезде трну што су сву ноћ сјале, Бога моли Југовића Мајка.
Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка. (1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА...
ВИ Бол ме и туга научише вери У празном храму, уз шум кипариса Чуо сам одјек сахрањених миса И чуо Бога који љубав прашта.
А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Мирише на проминцле. ЈЕРОТИЈЕ: Баш си погодила! АНЂА: Него? ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку. АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем.
АНЂА (домишљајући се): Немам! ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет!
ЈЕРОТИЈЕ: За њу, дабоме! АНЂА: И ти га отворио? ЈЕРОТИЈЕ: Отворио, дабоме. АНЂА: Боље да ниси: боље, бога ми, него овако што ми преседе. И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје!
Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава! Зар није боље да девојке уче читати и писати тек кад се удаду.
ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш.
ВИЋА: Јесте! ЈЕРОТИЈЕ: А ниси пробао горњом, специјалном? ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења!
ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.
? МАРИЦА: Какав је да је, ја га волим, па то ти је! АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако! МАРИЦА: Иде, бога ми!
Зваћу те, иди сад, зваћу те! (Одгура је у леву собу.) АНЂА (одлазећи): Бога Ми, Јеротије, грешиш... (Оде.) ВИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ (на вратима, из којих је дошао): 'Оди' господине Вићо.
ТАСА: Нећу, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Хоћеш! Знам те! Него ћеш ти са мном — центар! МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом.
ЈЕРОТИЈЕ: Идем у лов! МАРИЦА: У лов? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте! АНЂА: Ама, шта је теби, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Упамти идем у лов на – класу! (Оде.
Па знам те онда, тицо, и зашто си дошао. Хоћеш по други пут да наплатиш од неког дуг! МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут. ЖИКА: Море, како први пут! Да је први пут, не би теби требао мој мали прст.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ту Немања најпре излаже своју државотворну теорију о власти која је његовим прецима и њему дата од Бога да би штитили српски народ.
Стога је по њему историја важнија од појединца, чак кад је он, као његов Сава, дат од Бога. Сава је још пре рођења предодређен за подвиг служења отаџбини.
часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по бабу, ни по стричевима,/ Већ по правди Бога истинога!/ Немој, сине, изгубити душе:/ боље ти је изгубити главу,/ Него своју огр'јешити душу!
У основи његове космичке поезије налази се мисао о јединству човека и Бога, о човековој небеској преегзистенцији, о његовој моралној кривици, паду и поновном уздизању.
напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија јединство радње, времена и простора.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И у њојзи, варалици, Христа бога да поштујем!“ Тако рече смелим гласом Поучитељ нове вере, А глас му је са ужасом Испунио калуђере.
— 1877. КАЛУЂЕРИ Гледô сам вам метаније Кад варате бога жива; Гледô сам вас где се пије, Где се једе и ужива.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага. САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем.
Обол ми пруже, мајко, по дрхтај Бога ја њима на дар, божјак ја распевани. ДВЕ РАНЕ Убод ли, то буја убиству, то љубим.
тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг.
ВИИИ Двојих пре сунца укрштај. Сабласно ноћи у ноћ је тај бат. Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан.
Неспокој звездани мир тај њином спокојству. На таваницу јер не засипе, потајни о зидове одбију се шапати Бога. Собе то испуни, собичке, чкиљи из кутија њин дан. XИИ Ниско и ниже, Бога дном, наличје где изврне се у лик.
Собе то испуни, собичке, чкиљи из кутија њин дан. XИИ Ниско и ниже, Бога дном, наличје где изврне се у лик. Старог модрокрви наручи старац вина и девојку.
РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ 1 Амбисе прекорачим, стукне на равном тлу нога. Дневи своје замрачим, блесне видело Бога. 2 У тишину се облачим, тајном проговара твар. Пепео ветри ме веју, остане жар. 3 Бездоман, топли нудим кут.
(ИІ) (Једини будан међу поспалим кулучарима, дође усред њих) О, јадни моји, спите на миру, сна мало то вам од Бога оста, кад све ускратих!
Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу. Славимо Вечнога, Бога Израиља, Славимо Вечни Израиљ, Израиљ. (Хор:) Јехова, дођи нам, Јехова, дођи нам.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао. Пре то није чинио. Нарочито у почетку.
да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. — Добро јутро, Младене! Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они.
Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.
Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега
за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: — Тетине, тетине!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
код Грка ‹људска имена Θεοφόρα›) сачувано име, епиклесу, бога кога је свети Петар наследио; 3) важно је што п. — богишу — која је тог дана освећена разноси народ кућама да би га
Дим.). Извесну религијску позадину има можда и клетва »бора ми«, и »борме«, м. »бога ми« и »богме« (Вук, Посл., 502; БВ, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 и др.).
Богородица најрадије мирише б., и то јој је најмилији цвет (Софрић, 34); »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту б. (у песме, БВ, 17, 1902, 14).
Зашто б. има белу кору? Удовица пошла увече у шуму, да нађе шибу за своју немирну децу, и замоли Бога да јој по оном мраку помогне наћи добар брезов прут.
људи имају у грлу (а жене је немају) постала је од јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро, него му је остала у грлу (Вук, Рјечн., ѕ. в. јабучица; А. Николић, Срп. нар. прип., стр.
дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да »јал̓ ушицу, јал̓ бушицу, ја орашчић, ја лешничић«, да би се забавила.
МАСЛИНА Оелбаум (олеа еуропаеа). Маслина, маслинка, уљика (Шулек; Софрић, 162). М. је дрво од Бога благословено; без њега не може бити литургија; њега је грехота посећи (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 290). М.
гранчицу, и улазећи с њом пита укућане да ли славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више огњишта у зид, и
његове божанске природе) гранчица са дуба (границе) забада се у обредни хлеб који се на Бадњи дан меси за »младог бога« (ГЕМ, 42, 1978, 419, околина Зајечара). На различите начине тражи се лек од х.
најпотпуније сведочанство у двема старинским песмама од коледе (Вук, Пјесме, 190 и 191): и у првој и у другој колеђани Бога моле. За старога — за Бадњака, За младога — за Божића.
тежаков — предсказује срећу, и њој орач и сејач остављају од свога јела, говорећи: »Ово тици тежачици, Која тица бога моли Да тежаку жито роди« (ГЗМ, н. с. 26, 52; СЕЗ, 70, 542).
Ћипико, Иво - Пауци
И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. —Неће друга побјећи, — помисли, — неће, бога ми! Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу што га јутрос господар изјури из
Платиће на јесен, пошто газда зацијени. — 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме.
Хтјео сам га таман послати... Ево, на! Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље, бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари ....
— А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп? Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога! У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико. Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући.
И кад очевину дијелисмо, варао је ... а сада, брате, отима ... Неће, бога ми! Та за инат Краљевић се Марко потурчио! Сврнуше у крчму. Петар од крчмара наручи меса и вина.
— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт .....
— Нека је на мени— одговори он замишљен. — Па се окрете прама њој: — Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле да поп Вране пристаје за тобом? —Је и — није. —Кажи чисто!
—Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се, стави држалицу на страну. —Догодине биће друго, хоће бога ми! —А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш...
Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ...
— вели Илија. Та откада људи памте, увијек је тако било .... Болан, попе, свака је Вјера од бога... Видиш, моја мајка била хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе.. .
најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу да вам узвратим „мило за драго”...
— Дакле, читали сте? За бога милога, јесте видјели што Мађари раде од наше браће, јадних Словака?... И то вам је витешки народ!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је на то одмахнуо руком и процедио да у такве будалаштине верују себри, а да је он племић и војник који верује само у Бога и у свој мач. Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је.
Али ко сам ја да знам која је стаза до Бога. Можда оно што је поменуо апостол Павле у посленици Галаћанима: „Позната су дела тела.
у тумачење које је одмах по догађају изрекла манастирска братија: да је Прохору од патње помрачио ум, да су место бога у његовом срцу заузеле неке волшебне тајне силе од којих није могао да се одбрани. То ми је било одвећ просто.
Кога је то Прохор порекао — Бога или човека? Пред овим питањем посустајем, нем и узнемирен. Мучим се да осветлим ону ноћ као да баш ја морам да је
Они који су имали нешто да убоду, учинили су то својски, од срца, па су се потом препустили слатком дремежу молећи бога да им на сан пошаље продужетак данашњег догађаја. Могу да замислим један такав сан.
Они ће радити, каже, свој посао, тући ће се са разбојницима, а ми ћемо клечати овде, у својим одајама, и молити бога да им подари ратну срећу.
Можемо ли рећи: живите онако како ми живимо, бојте се Бога онако како га се ми бојимо, постите, молите се, оплемењујте своју бесмртну душу? Народ је прост. Непросвећен.
Ништа нисам разумео. Стајао сам крај ове двојице наг и осрамоћен и молио бога да се све то што пре сврши. Затим је Василије замочио штап са кудељом на врху у кључали цеђ и почео да скаче око
Овде ме разједа осама, тамо такође. Овде посрћем за својом невином детињом душом коју сам успут изгубио тражећи Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у грозници, а она рупа где је пре
Кад издалека опази Исуса, дотрча, паде на колена те јаким гласом викну: 'Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, не мучи ме!' Исус му, наиме, бејаше рекао: 'Изиђи из овога човека, нечисти душе!
својим спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.
Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче. А на чистом, плавом небу бледи месец тихо сјаје, И прохладни ветар душе са висова Хималаје. 1886.
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога
Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко. Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.
зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје.
Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три.
бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и самог Бога. Тако једаред пијан дохвати челично длето, И поче резати мрамор, без мисли и без плана, За неком несвесном тежњом.
Јест, ти ћеш умрети сада... Сав позив живота твога Свршен је с рађањем мојим, по вољи самога Бога; Али ће Римљани сутра с дивљењем гледати мене Кô образ врлине чедне, кô узор најлепше жене.
Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче.
У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога. И дан, кô млади женик ког с песмом спроводе друзи, Ступаше невести зори по зрачној небесној дузи. 3.
А ћата прилете смело, И веза криоца богу, и сврши чудесно дело. Ни молбе малога бога, ни многе његове сузе Не растужише ћату.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Ми се мешамо међу светину. Шта се то, за име Бога, догодило? Из Вавилона је стигла вест да је онде Александар Велики, после кратке болести, преминуо.
господине професоре, чедо у Господу љубљено Наше Смерности, благодат нека је с Вашом Великоучености и мир од Бога.
“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој
Посматрања Марса вршена су тако често да се његово кретање могло пратити у корак. „Овог ратног бога“, узвикну Кеплер, „нанишанио је наш војсковођа Тихо својим бојним справама и похватао му све његове марифетлуке.
“ Лаплас је ценио веома своју науку. Кад га је Наполеон једанпут питао да ли верује у Бога, он је одговорио да му, при његовим испитивањима, није никад затребала та хипотеза.
Ми летимо! Ви сте претрнули, па се онда усплахирили, драга пријатељице, то показује Ваше било. Приберите се, ако Бога знате, не смемо губити времена. Сваки нас минут пење четири километра право у висину, а том брзином бежи Земља од нас.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне ногом сто и проспе дукате на земљу).
Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката! А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (утишава је): Не бој се ти. Буди мирна, весела, здрава. Живи и диши са својом децом, кућом у име и славу Бога... А ја имам да видим ко су ти што хоће да си мртва, да ниси жива! Ко је умро — умро, ко живи — нека живи!
ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем. МИРОН Ама зашто земљу једеш, за Бога? ПАРАПУТА Једем, једем! Земља сам... И ти си земља... И сви смо земља. И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест.
Море, Стано, видех ти снашку и Бога Ми, снашка ти је још онако лепа«. И онда сваки пружа дуван и части. А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и
твога: да, кад сам ти руку љубио, да сам мислио да је то рука сина мога чивчије, а не рука мога свештеника, духовника, Бога мога, ох, и сада, дедо, ноге ми клецају. СВИ И мен, и мен!
СВИ И мен, и мен! МИРОН (строго): Бога ми, да не наиђем на још кога да се (показује на Ташану), као она, због мртвог човека толико мучи.
Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем. И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам. Истина у ноћ, у мрак, јер деца да ме не чују и да ми се не смеју... Али запевам. Сунца ми, запевам.
ХАЏИ РИСТА (пола увређен): Грешиш, дедо. Треба покаткада и то, да овако с нама, заједно, као и ми сви... Бога ми, сећам се, са покојним деда-Митром, Бог да га прости, док радимо црквене, наше народске ствари, — радимо; а после и
Па, Бога ми, баш добро и понапијемо се и поиграмо и запевамо. СВИ Јест да, јест. МИРОН Али зато си, после, могао да му покат
) ТАШАНА (сва узнемирена измиче испред њега). САРОШ (задржава је): Шта узмичеш? ТАШАНА (уплашено): Шта је то, за Бога? САРОШ (к њој, из дубине): Видиш и сама шта је то, колико је то, па зато и бежиш.
НАЗА Леле! Да те опет код какве буле или хришћанке не ухватише? САРОШ Још горе. НАЗА Па шта је, за Бога, то тако страшно? САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро!
САРОШ Јеси. НАЗА Па зар сестра сме да пусти да јој се брат убија и упропасти? САРОШ Сад ме уби. Где си, за Бога, била? НАЗА Тамо где сам требала. И добро је што сам била. Али ме не прекидај. Морам да се журим да стигнем дружину.
« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што не одох некуда у бели свет, па да слугујем до гроба, али да не гледам очима шор и комшилук. Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити.
Оно, ако баш 'оћеш да будем искрена, ево шта ми је необично. Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд.
Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола.
Храним и браним децу која нису моја. Не знам понекад за шта Бога да молим. Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним од ње брда и
Јеси чуо, Србо! То нека је последњи апс, јер није ти први... Зар је теби апс занимање и забава, ако Бога знаш?!... Доста с Грком! да изађеш једаред на крај ти с њим, кад он не уме с тобом. — Обојица имамо доста крајева!
— А шта је било с картањем, Србо? Славна забава! Бата Рајковић, у другој соби у апсу ја због безобразлука а она због бога Зевса — и кроз зид играмо транге-франге. Шта бацаш, шта носиш, изброј штихове, плаћај, — све кроз зид.
а њој је само добри Бог могао запалити ту самртничку воштаницу... има Бога, и има чуда, народе, и Бог гледа сиротињу...
Из дана у дан је било новости. Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа. Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева.
који се хвалисао богатом женом и наследницом госпа Нолином — ено га сада трули као губавац, и сипа непрестано хулу на Бога и Цркву. Господин Јоксим жмири и цеди: — За пакост, неће да грди и попове, било би сиротој госпа Ноли мало лакше.
У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила, господин прото!
Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила, господин прото!
Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо. Као све што продужено траје, изгубио је и Милушић од тајанствености и од патетике.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да дарујемо девојку, пак ће се видити; а, пријатељу, шта велите? Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста?
Прводаџија. Е, да видимо сад има ли што девојка? Отац. Зато ћемо најлакше; само нек су они од бога срећни. Ја сам већ стар, ево све што видите овде, то је њино и божје. Прводаџија. Право! (Намигне на младожењу).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мајка, да би избегла прави одговор, јер је питање довело у забуну, одговорила ми је: — Тако, казнио је бога. — Била ваљда несташна?
Но, сем свега тога, он је тако горопадно умео псовати, почевши од господа бога па до најмање бувице у ћебету, а умео је, богами, потегнути и песницу, па и перорез потргнути из џепа.
је са своје стране потврдио то, наводећи као пример свога мезимца: „Нема му више од три и по године, а тако псује бога као да је свршио поткивачку школу. А ја, ето, што кажу, нисам опсовао бога све док нисам ступио у Богословију.
А ја, ето, што кажу, нисам опсовао бога све док нисам ступио у Богословију. И, молим вас, то је свештеничко дете, па ето тако.
Средњи век: вера у једнога бога и стални ратови и покољи због тога једнога бога. Обожавање жена и стална борба и убиства због жена.
Средњи век: вера у једнога бога и стални ратови и покољи због тога једнога бога. Обожавање жена и стална борба и убиства због жена.
иначе Ужичанин, сазнавши да мора понављати трећи разред, овако зацвилио: Леле мене одсад па довека Ђе погибо', за бога милога, Ни у боју нити на мегдану, Нит' од пушке, нити љута ножа, Већ од руке професора Луке, Са проклета латинска
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У тој ватреној клопци, јурила је нејач на све стране тражећи спаса... Као да је заборављен од Бога, а напуштен од пријатеља, препуштен својој судбини, стењао је народ под силним замахом. Београд је пао.
А? — развика се Лука. — Чекај, чекај, сада ћеш ти видети твој закон и твога бога — говорио је Лука сав црвен у лицу. Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад!
— Шта велиш, побратиме, када би се опучио онај коњ изнад нас и налетео на тебе? — пита сада Лука Душана. — Ух, бога ти, немој, молим те. Ја сам теби бољу судбину желео.
— Ма ја сам, збори, чоче! Ја заузех став „мирно“. — Господине... — Ела, бога ти, кад ти кажем — поче опет онај са вином. — Шједи до мене, па ћеш ми приповједат.
Хук је све јачи... Гррр-у-у... проломи се негде у близини. Сваки хвали Бога што на њега није пала бомба. Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи.
— Наш командант испаде: „родитељ Стојиљко“. — Вреди ово више него један пексимит... — Читај, бога ти, даље. — Неко је у друштву рекао, да се — Душан поче гласније — „командант љути што свештеник овога пука није
Нагосмо се да видимо. Нечитким рукописом писало је: Господин поручник Молим ве ки Бога, да ме смените од посилну службу и упутите где год било само да нисам више посилни.
Гледа шкиљавим очима за Енглескињом и вели: — Е сунце јој њено, као да су је два бога правили, а трећи наджиравао! — и лупи песницом о сто. Пред вече су стигли аутомобили да врате Енглезе.
А мештани снабдевају намирницама и једне и друге, и моле бога да овакво стање што дуже потраје. Преко дана остали смо скривени међу шумарцима. Сунце је сагоревало.
Од овог мог лутања зависи можда опстанак пешадије, фронт и, на крају, могу још да будем крив за неуспех. Молио сам Бога да ми створи макар неку путању с леве стране, куда бих се упутио ка оној батерији.
Вест се муњевитом брзином пренела целим фронтом. На секцијама тражили смо тај Кајмакчалан и његову коту. — Нема бога Саваота, Бугари морају да беже и са нашег фронта — говорио је раздрагано Лука.
— Удри, Милисаве, тако ти бога, и навлачи ватру на нас. Друга батерија као да је побеснела. Сви знамо да је артиљеријска ватра мање опасна за нас,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ВУЧИТРНСКИ МОСТ О, на пољани широкој лучни камени мост стоји, Љуби га моја душа и до зла бога сам узбуђен; Прелазе товари, ждребац упрегнуту кобилу доји, Река под мостом тече, под ребром младост смирена: Појурим,
Збрисаћу све мутне речи између себе и бога, поуздаћу се само у своје руке, целиваћу гору или хајдуке, комични поток што жубори.
Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не! Зар ипак само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен
чамци, који клизе низ воду, Отпрате ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона растеже се.
И ако је у вери неопходно откровење, зар није и то једно откровење! И као да за бога није најприродније да, јављајући се појединцу, јави му се преко силе његовог рођења и силе могућног рођења његовог
Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој опстанак. Видех бога. Одједном би ме стид од тог што рекох и ужаснух се.
су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога! Сам ја не мислим никад на болест до тренутка њене појаве, још мање на способност појединих лечника.
Негда се мој дух бунио против идеје вечног бивања ма ког било дела човечијег живота и уштеђевине, и против бога - вољне и пресудне силе.
Мислио сам: Ти не осећаш никада бога, до тренутка док не паднеш у какву опасност; а и онда му се несвесно молиш као што би бунцао у грозници.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече стена кад извор јурну да кроз њу пут пробије. — 3ар ниси могао замолити да ти сама дам пролаз? — Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену. Истога часа отпоче рат између стене и воде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ВАСКА Јест. А Коштану може да кити. СТАНА Опет ти, Васка... Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича.
А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То! Зар да ми на овај благи дан, када се и гора и вода весели, моја кућа плаче!
А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша... Море, што камен не добих, него њега, сина?! АРСА Немој толико, хаџи! То је.
ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан. (Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У механи пио и без гроша остô!
У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће. Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.
Молитвом топлом гњев бога укроти, и тражи милост напаћеној груди; С мученим робљем мученица буди И с њиме ступај крсту и Голготи!
Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих
И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јунак је дужан да помене бога, а бог обавезан да помогне јунаку. Ако се бог окрене против јунака, онда је он стари крвник.
Оне су ту више као некакав украс. Мало се полаже, кад је победа у питању, на помоћ од бога, вила, змајева итд. Цела вера у победу заснива се на људском хероизму.
Тако су попови тумачили злочиначку воњу измишљеног бога, тако ју је схватао и сам народ. Али тај бог говорили су попови и народ је веровао може да буде и милостив.
Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома
У песмама он је кадар да стигне и престигне, и не боји се „никога до бога“. Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо. „Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.
затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза.
Кад то зачу српски цар Стјепане, удари се руком по кољену: „Јао мене до бога милога! дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића!
Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора
Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“.
Честита би њега учинио“. Ал' се нитко наћи не могаше. Цар с' удари руком по кољену: „Јао мене до бога милога! Сад да су ми два сестрића моја, два сестрића, два Војиновића, сад би они на мајдан изишли“.
Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога! Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!“ Кад то зачу Милош Војиновић, он отиде цару
коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога: куд гођ хоће, прелећети може; у Момчила сабља са очима; не боји се никога до бога. Већ ме чу ли, краљу Вукашине! Ти подигни млогу силну војску, изведи је на Језера равна, пак засједни у гори зеленој.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те као мачку Лаје којот иза глога Убићу у теби бога Обавести своје знанце Сецкаћу те у резанце Ту где ти је глава глупа Направићу осам рупа Нем разлога да те
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КРИТСКИ 190 СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ 191 АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ 192 ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ
ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ
Бојим се очима, зашто моје очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона твога нисам добро спажао!
Бојим се Бога и мојим ушима јерно нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'
Крепки Господи, укрепи ме, да те с драге воље милујем, снаго моја! Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла
Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога
Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не уграби пакостник, а не узбуде вам ко би вас преотео!
Бојим се за руке; не дизах к небу до Бога мојих руку; него шњима греших и људма пакост чиних; зато се и бојим, да ми не рече ка оно леном слуги: Свежите му руке!
Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње мисли мислим.
Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ. Сав изнутра дрхћем: Бога право не хвале моја унутрашња, ни му се имена споминаше, него имам унутра себи опака измишљавања, с којимно сам се
Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се старам и зло из њега чиним.
Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, бога ти?“ — „Каже да јој се допадаш“. — „Славе ти?“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?
Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...
веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство. Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...
Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!... Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!
Од тебе сефте, а од бога берикèт“. Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад —
И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, бога ти љубим! Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.
Зар је мени мило да се повлачим од света?!... Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате... Не могу...
Ено, гледам само... Узми само по нашим новинама!... Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, — па, ено, и они профанисани...
Мане се трудио да се брани и одбрани. Јевда тада плану: — Ти душу немаш, бога се не бојиш... девојачку срећу да убијеш!... — Ама, несам, нане... — брани се Мане.
Бог дужан ником не остањује!... Скудена и оклеветана девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! До бога се, мори, чује њојна клетва!... — Ама, несам, нане! — Јеси! За све си сал ти кабает!
Море, куде се је женила фукара из чорбаџијску кућу?! — Ех, де па и ти! — смеје се Васка. — Бога ми ти казујем! — Вика: ти гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...
— и Зоне пратила? — пита је поново Мане. — Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах...