Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да ми још није ове луле... Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата! - пришла је Јасмина и ухватила га под руку. - Он је уникат!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се са собом, пратио мали крајичак беле чипке окружен службеном дугмади као кроз сан, до њега допре вика диспечера: — Богаму, шта је то са једанаестицом? Чекате ли лимун? Крећи... — и он започе један од својих неизбежних кругова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Господине потпоручниче, зове вас командир... — Их, богаму, ко ће сад по блату!... —... а посилни командантов пакује ствари. — Није могуће!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А на пола јутра љутио се и бубњао прстима по столу узвикујући: „Богаму, гдје је више тај Густе! Читав би се дан само играо!
краљевског двора пјешице! — извикивао је један. — Ко има краљевског двора пјешице? Веза се није одазивала. — Богаму, ко зна да ми каже што је то? Што му то значи краљевског двора пјешице? Други је грмио из угла: — Момци!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
живе на рачун твоје комотности Све су лепше што си немоћнији А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш Људи кажу: богаму какве је тај песме писао И нико не сумња у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али је ли ко видео овде код нас када један ауто иде друмом а наиђе аероплан, да шофер заустави и онда сви беже? Па, богаму, ни онај пилот који ставља живот на коцку приликом прелаза границе, није толико луд да гађа један празан аутомобил кад
Изволите код ађутанта за објаве. Лука погледа све нас редом климајући главом. — То ти је оно: гони, гони. Ех, богаму, ово је да плачемо сви одреда. — Заиста — вели Војин. — Само си ти могао да будеш такав баксуз.
— А, богаму! — изусти Ћирић. — Само да ли ћемо имати толико моћи и снаге? Ово је већ пета година како се из дана у дан трошимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде! Од треска једне гранате прибисмо се несвесно
Нога се извуче из стопала чизме, још само да је извучем из саре. Запнем што Могу јаче и тада... Ах, богаму, то нећу заборавити. Нешто пуче пода мном. Доње крило кревета се преклопи и цео кревет се са треском сручи на гомилу.
— Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод? — Потпоручника Војина... — Ух, богаму! — учини потпуковник Петар. — Он се једва опоравио од рана... Око још није залечио.