Употреба речи богаљи у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Вратио се кући, а ниједну није испросио. Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам... Али јутром, кад се чудно дели Свет мрака и зоре, завршен је пир.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Треба то да запамтиш, па да пазиш да вам се крв не помеша. Од тога се богаљи рађају.“ Јасно чује „крв не помеша“. Он је држао опуштене дизгине, а кобила се сама пела уз брдо, одакле се видео пут

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Како ли многи с овога света С невидом, зли и добри Једнако пропадају; Мудрице и суклате, Бољари и богаљи небоги. Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит.

Што се једнако мало и велико у једномилокрвству не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате, официри с господства им испадају, а слуге им на место стају.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности