Црњански, Милош - Сеобе 2
Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени. Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта противност својој јетрви, и по стасу, и по лицу.
Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра
Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру. Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао. Међутим, и он је грмео и претио!
Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина, госпожа Агрипина Богданович, која им тражи децу. Да децу врате у бабину кућу!
Нису деца остављена туђину, него деди и бапцу. Бапцем је Ђурђе називао, љутито, своју ташту, Агрипину Богданович – чувену лепотицу. Она је тада била узела тек четрдесету, и трећу, али се осећала млада, и те како.
Ана је била лепша него икад. По жељи своје таште, госпоже Агрипине Богданович, Ђурђе је морао да остави децу у Новом Саду, деди и бапцу.
о поноћи, сирмијски хусари, који су долазили, код сенатора, на вино, али и да се удварају сенаторки, госпожи Агрипини Богданович, која је тек била прешла четрдесету, а била лепотица, на гласу.
Оно, што је таст писао, из Неоплатенсе, Ђурђу, било је неочекивано. Сенатор Богданович јављао му је да су му деца добро и да за родитељима не плачу. Размажена су.
Ђурђе је добио папире од Шевича, из којих се види да је њен отац, сенатор Богданович, из Неоплатенсе, већ тражио дозволу да јој доведе децу. Идућег пролећа видеће своју децу. Сад ето има троје.
кад би примао пошту у штапсквартери, из Неоплатенсе – откуд су му јављали да ће Гроздин довести децу Трифуну, да ће и Богданович доћи – сваки пут би очекивао да, међу тим папирима, буде и неко писмо из Будима, од Евдокије.