Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гле шта ми учини!... Учитељ се трже: — Никола, то није Богданово дете учинило! — Био ти је ђак, — рече кмет Радован, — ’ма, учо, он има још једнога учитеља; та не иде он бадава
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући,